Животиње и болести: Афричка свињска куга на Балкану, шта могу да буду последице

Досад најраширенија зараза афричке свињске куге у Србији Милану Гавриловићу из села Горичани код Чачка помрсила је конце.

Ова заразна болест која погађа свиње, али не и човека, забележена је у оближњим селима Мрчајевци и Заблаће, на петнаестак километара од Гавриловићевог домаћинства.

Иако су његове животиње здраве и није пријављен ниједан случај у њиховом селу, потражња је опала, а то му је један од главних извора прихода.

„Како да ме није страх!

„Цена је двоструко мања, јер је заражено подручје, неће нико да узме, а треба да их храним, за храну - концентрат ми треба по 10.000 динара сваки дан", каже за ББЦ овај домаћин који има има десетак крмача и око 300 прасади за узгој и продају.

Епидемија афричке куге свиња проглашена је на целој територији Чачка, саопштили су локални званичници.

Иако је безопасна за људе, од афричке свињске куге оболевају и дивље и домаће свиње и животиње широм Европе.

У Србији је до 8. августа потврђено 1.715 случајева на више од 1.340 газдинстава широм земље.

У току 2023. године болест је дијагностикована у Румунији, Босни и Херцеговини, Хрватској, Немачкој, Италији, Грчкој, Северној Македонији и код дивљих свиња у Мађарској, Бугарској, Словачкој и Чешкој, са великим бројем жаришта.

Фатална за свиње

Болест се шири контактом заражених са здравим свињама, исхраном помијама у којима има заражених остатака хране, као и превозним средствима, попут камиона или трактора.

Вирус се може задржати и на лешевима угинулих и закланих животиња, глодарима, инсектима.

Када се развије, ова болест може за неколико дана довести до угинућа животиње, а смртност иде и до 100 одсто, подаци су Светске организације за здравље животиња (OIE).

„Афричка куга свиња практично је фатална болест за све свиње, преносе је људи, али људи не оболевају.

„Међутим, у Србији промет производа попут кобасица и онога што се није термички обрадило, није увек под контролом", каже Мирослав Валчић са Ветеринарског факултета у Београду.

„Кључна ствар је да се спроводи ригидна контрола свих производа од свињског меса с једне стране, а да узгајивачи, и на великим и малим фармама, воде рачуна о биосигурности", упозорава професор за ББЦ на српском.

Пошто за ову болест не постоји вакцина која би спречила ширење вируса нити лек, једини начин спречавања ширења је убијање живих животиња и уклањање лешева такозваним нешкодљивим спаљивањем.

Погледајте и овај видео:

Зараза у Србији 'досад највећа'

На захваћеним фармама само у Србији извршена је еутаназија најмање 20.000 свиња и дезинфекција заражених имања.

Зараза је забележена на територији 32 општине у готово половини округа, међу којима је Град Београд.

„Ово је највише захваћено у последње четири године, откако се појавила у Србији.

„Зараза се у округу проглашава и кад је један или 101 случај, али ако је једна животиња, потпуно су другачије мере, него ако је хиљаду заражених", каже Ненад Будимовић из Привредне коморе Србије.

Процедуре у Србији су исте као и у свету, каже овај ветеринар и секретар Удружења за сточарство за ББЦ на српском.

Урађене су по препорукама и прописима светских и европских организација које се баве здрављем животиња.

„Свако ко има оболелу или угинулу животињу мора да пријави ветеринарској инспекцији и ту престају ингеренције појединца", каже Будимовић.

Како су саопштили званичници, главне мере су попис, обележавање, здравствени надзор свих свиња на газдинствима, дијагностика домаћих и дивљих свиња, као и мере контроле, забране и ограничења кретања и промета живих свиња и свињског меса са подручја под ограничењима.

Како препознати афричку кугу свиња

Извор: Управа за ветерину Министарства пољопривреде Србије

Постоје и јасно пописана правила како се ради еутаназија животиња, где се сахрањују, као и то како се врши дезинфекција или чишћење зараженог подручја, напомиње Будимовић.

Еутаназију и уклањање могу да врше само овлашћена лица.

„Нема закопавања, бацања у реку, то је строго забрањено и фармери не смеју сами да убију оболело грло", рекао је Будимовић раније за ББЦ.

Министарство пољопривреде објавило је и видео са упутствима шта и како радити у случају појаве ове неизлечиве болести.

Нема ризика за човека

Уколико човек, па и животиње попут пса или мачке случајно поједу месо које је заражено, неће им се ништа десити.

„Заражено месо је толико промењено да нема шансе да уђе у ланац исхране људи, онај који се контролише.

„Међутим, ви можете да одете код неког сељака и да купите прасе, е ту вам више нико ништа не гарантује, јер то прасе може да буде у инкубацији, тако је и ушло у Србију", каже Валчић.

Чак и уколико је животиња у фази инкубације, а нема видљивих симптома, месо је потпуно безбедно за људе јер људи нису пријемчиви за ову врсту вируса, рекла је Весна Милићевић, шефица одељења за вирусологију при Научном институту за ветеринарство Србије за Телеграф.

Вирус који изазива афричку свињску кугу је посебно отпоран, може да преживи седам дана ван домаћина и месецима у залеђеном месу.

„Посебно се то односи на дивље свиње које угину у јесен.

„У току зиме се тај леш због хладног времена не распадне и на тај начин одржи вирус у природи, као у замрзивачу", каже Валчић за ББЦ.

Сточне заразе се сузбијају по сличним принципима као епидемија корона вируса - ограничити контакте, изоловати заражене и бринути о хигијени и чистоћи газдинстава.

Једина је разлика што ветеринари могу да успавају све заражене животиње, каже професор Валчић.

„Можемо да убијемо све да бисмо спасили целу популацију, то се ради код неколико болести, јесте непопуларна мера, али спашава остале", каже он.

Како заштитити фарме?

За биосигурност на фармама кључно је спречити унос вируса.

„То значи да нема уласка комшија у економски део фарме, то се односи и на газдинство са три крмаче, где се често прасићи држе малтене у шљивику", каже Валчић, додајући да само велике фарме могу да се прогласе сигурнима.

Мањим газдинствима професор предлаже да поставе двоструку ограду од жице и челика око свињца.

„Ни на који други начин свиња неће доћи у контакт с вирусом осим преко контаминираних предмета, хране, омота од кобасице, помија или са ципела људи.

„Још ниједна земља није искоренила афричку кугу свиња, иако је класичну кугу свиња могуће искоренити", каже професор који је пре неколико недеља био у Бијељини кад је букнула зараза.

На североистоку Босне и Херцеговине је 10. јула проглашена ванредна ситуација због ширења ове заразе.

Недељу дана касније, министар за пољопривреду Федерације Босне и Херцеговине Kемал Хрњић рекао је да је афричка свињска куга откривена и у овом ентитету Босне и Херцеговине, преноси Радио Слободна Европа.

Убрзо је забележена зараза и у суседној Хрватској, мада најпре на дивљим свињама на Банији и у Лици, а а затим и на скоро сто имања са домаћим свињама, преноси Дневник.хр.

Шта треба да раде фармери?

Извор: Министарство пољопривреде Владе Србије

Гостујући на РТС-у, Ненад Будимовић је објаснио и како се правилно ради дезинфекција.

„Није дезинфекција само сипање дезинфекционог средства у блато или по обору који није очишћен, мора да се опере и очисти и тек онда дезинфикује.

„Није само сунђер натопљен дезинфекционим средством дезобаријера, то мора да се мења", рекао је раније за РТС.

Одштете за погођена газдинства

Министарство пољопривреде Владе Србије ће надокнадити штету за сва регистрована газдинства и обележене животиње, а исто је гарантовано и у Хрватској, ако су поштоване све мере.

За угинуле и убијене свиње предвиђена је пуна финансијска надокнада власницима по хитном поступку.

„Средства на име накнаде штете се исплаћују редовно, у зависности од броја животиња", рекли су у српском министарству за РТС.

Контролу ради ветеринарска инспекција.

Они који су индиректно погођени актуелном забраном трговине или не могу да продају месо кланицама, где ће бити само њихова роба, не треба да очекују надокнаду, каже Будимовић.

„То је део процедура за спречавање настанка и ширења болести.

„Власник и даље има ту животињу, није је изгубио, ако не оболи и не угине, нема шта да се надокнади", каже Будимовић.

Како ће болест утицати на цену меса?

Милан Гавриловић свиње продаје директном нагодбом код куће, али откако се пре неколико месеци куга појавила у комшијским селима, жали се да је све мање купаца, иако су трошкови исти.

„То је црно да црње не може бити.

„Прасад су ми здрава, али бадава", додаје Гавриловић.

Проблема у производњи свињског меса било је и пре појаве афричке куге свиња.

У 2023. годину Србија је ушла са око 2.670.000 свиња, што је 200.000 мање него лани, подаци су званичника, што би могло да се прелије и на цене меса.

„И у Европи се дешавају велике промене - смањен је број крмача за неких 500.000 за свега годину дана.

„Цена свињског меса је порасла и сада је неких 3,3 евра по килограму, а била је 2,3 евра", рекао је Будимовић за РТС.

Трка за вакцином

Поред Африке и Европе, болест је букнула и у Азији и Аустралији.

Сједињене Америчке Државе никад нису забележиле ниједан случај афричке свињске куге, али постоје јасне процедуре и контроле меса које власти захтевају приликом увоза.

Док су свиње оболевале само у Африци и у спорадичним ширењима заразе у Европи, где је одговор надлежних био убијање животиња, није се пуно труда улагало у проналазак вакцине.

Откако се зараза проширила на Азију пре неколико година када су милиони свиња били заражени, научници су појурили да је пронађу.

Али је вирус необично сложен, што им отежава посао.

Највише наде се полаже у такозване живе вакцине које користе довољно вируса да организам животиња развије антитела, али премало да се разболе.

Нека испитивања обећавају, попут имунизације дивљих вепрова у Европи, али ће се на комерцијалну вакцину чекати годинама.

Вероватно ће се прва направити у Кини, јер је та држава најугроженија и могла би убрзати доношење закона како би се вакцина појавила на тржишту.

Пратите нас на Фејсбуку,Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]