Србија и пољопривреда: Крава и свиња све мање, фармери спремни да испразне оборе

Драгица Росић из златарског села Вилови у породичном домаћинству гаји десетак крава и продаје млеко.

„Изгледа да смо на нули, ово је катастрофа, не знам шта да вам кажем.

„Бољем се не надамо, обавезали смо се да останемо на селу да држимо краве, а никакву рачуницу не видимо", каже Росић за ББЦ на српском.

Она је само једна од бројних сточара у Србији који су у све тежој ситуацији, како због увоза млека и стоке по нижим ценама од домаћих, тако и због хроничног смањења домаћег сточног фонда.

Сточни фонд, који чине говеда, свиње, овце, козе и живина, опада и по бројности и по квалитету већ скоро две деценије, каже Денис Кучевић, професор Пољопривредног факултета у Новом Саду.

„После 15-20 година, три промашене стратегије које нису дале ниједан резултат о подизању конкурентности пољопривредне производње и фармера понаособ, инстант решења тешко да сада могу помоћи.

„Конкретно, давање субвенција и подизање новца у овој години не би могло да поврати сточарство на зелену грану", каже професор сточарства за ББЦ на српском.

Говедари незадовољни

Да изађу на зелену грану, Росићима помаже то што не живе само од продаје млека Пољопривредном комбинату Златибор.

Гаје и малине и боровнице, држе овце, кад је сезона беру и продају гљиве, а нуде и смештај за сеоски туризам.

„Што се тиче крава, само од тога не бисмо могли (да живимо), не би било шансе", додаје Драгица.

И узгајивачи оваца се жале да им се то не исплати.

Због прошлогодишње суше, и они су под великим притиском јер је храна за стоку била лошег квалитета, а домаће кланице нуде ниске цене за откуп јагњади.

Росићи јалове краве остављају за клање.

„То продајемо прекупцима и кланичарима, а и то те све уцењује."

Немоћни су, каже, и кад виде да је рафове у продавницама преплавило пољско или чешко млеко.

„И ови што купују, гледају да буде што јефтиније.

„Има доста њих што гледају да ли је домаће, али шта ће кад немају паре", каже Росић из околине Нове Вароши.

Прошле године је, додаје, ситуација била још тежа.

Тад су били „испод нуле", јер је у мају 32 динара била цена коју добију за млеко, а кукуруз и јечам којима се хране краве били су 45 динара.

„Сад опет смањују цену млека.

„Ако ништа друго, што не погледају у продавнице где сваког дана нешто поскупљује, па сад да нам враћају цену млека - то нема никаквог смисла", каже Росић.

Лакши увоз - тешкоће за домаће произвођаче

Претходних дана, млекаре су почеле да смањују цене млека које су подигнуте јесенас када је дошло до несташица.

Тренутно увозе огромне количине, што на тржишту обара цене домаћег млека.

„Цена сточне хране не пада, а откупљивачи смањују цене, држава смањује субвенције и у таквој ситуацији пропаст овог сектора је неизбежна", рекао је члан Радне групе за преговоре са надлежним министарством Дејан Трајковић за агенцију Бета.

Лакши увоз који је држава дозволила утицала је и на свињогојство.

Одлуком Владе Србије, од ове године је укинута царина на увоз товних прасади до 50 килограма.

Укинут је и прелевман од 8,7 динара по килограму за тов прасади и тов говеда, чиме би требало да се помогне унапређењу сточног фонда у Србији, изјавила је министарка пољоприведе Јелена Танасковић.

Прелевман је заштитна такса којом се надокнађује разлика између ниже цене увезене робе и више цене домаћег производа.

„Ова мера је донета као мера помоћи нашим пољопривредним произвођачима са идејом обнове сточног фонда Србије.

„По проценама и анализама за претходне две године, које су радили републичка статистика, Привредна комора Србије, као и Министарство пољопривреде, нама у овом тренутку недостаје око милион прасади да попунимо капацитет фарми", рекла је министарка Танасковић.

Укидањем царина на увоз ће, према министаркиним подацима, држава бити на губитку од око милијарду динара, колико је из ова два извора приходовано прошле године.

Србија највише увози прасад из Данске и Немачке, а прошле године увезено је више од 300.000 грла.

И свињари забринути

Алберт Варга, пољопривредник из села Дорослово код Сомбора, држи свиње - има 60 крмача и прасад у одгоју.

Најава укидања царина на увоз свињског меса није га обрадовала.

„Увозом нама опет скачу у стомак", каже он.

Сматра да би помогло ако држава домаћим произвођачима да веће субвенције.

„По овим ценама смо у дебелом минусу", каже Варга за ББЦ на српском.

Овај 47-годишњак читав живот се бави пољопривредом.

То подразумева напоран рад, бар два сата пре и поподне, храњење и надгледање.

На то се додаје време за припрему хране, ђубрење и читав низ успутних активности.

Свиње се у његовој породици гаје генерацијама, тиме су му се бавили и отац и деда, али можда ће он бити последњи.

„Ако буде дуже остало овако, онда ћемо изгледа да прекинемо", каже Варга.

Увоз не може много да помогне у решавању проблема сточног фонда, каже професор сточарства.

„Ви гасите пожар на тржишту, решавате дефицит и удовољавате потрошачима, али тиме правите медвеђу услугу произвођачима, који нису конкурентни.

„То није дугорочно решење, осим ако није доктрина државе Србије да се пребацимо на нето увоз поред свих ресурса и капацитета и природних и друштвено-економских које Србија има да производи домаће", каже Кучевић, истичући да се стиче утисак да се иде ка томе.

Када је јесенас Србију задесила несташица млека у продавницама, која је довела до појачаног увоза, званичници су саопштили да је за десет година број млечних крава у Србији смањен за 55 хиљада, али да процене говоре да би тај број могао да буде и већи.

Произвођачи млека опет спремни да протестују

Произвођачи млека поново су у уторак најавили да ће упутити предлоге министарки пољопривреде за помоћ државе како би опстале фарме.

Фармери из целе Србије на састанку у Богатићу договорили су се да затраже од државе да што пре исплати дугове по основу премија и субвенција, али су и подсетили да је министарка обећала да ће ти дугови бити измирени до краја прошле године.

„Имамо неколико предлога за помоћ државе како би опстало говедарство у Србији, даћемо рок од десетак дана да почне реализација, а ако Министарство пољопривреде то одбије, организоваћемо протест и, ако и даље не буде резултата, почети убрзано да гасимо фарме", рекао је члан Радне групе за преговоре са надлежним министарством Дејан Трајковић, који је власник фарме у околини Панчева.

Додао је да је предлог и да се дозволи извоз млека и смањи енормни увоз, увезе само недостајућа количина, а не оне које обарају цену домаћег млека.

Трајковић је рекао да је надлежном министарству предложено и да утврди минималну цену млека испод које откупљивачи не могу да га плате.

„У ситуацији када је произвођачка цена, на пример 75 динара, млекара може људима који немају могућности да бирају млекару јер живе по селима, да понуди 40 динара.

„При томе, цене сточне хране које су повећане нису се вратиле на претходни ниво", рекао је Трајковић.

Произвођачи млека су, како је рекао, предложили и да премија за млеко буде повећана са 10 динара по литру на 20 динара.

Фармери су, додаје, прошле године за два квартала добили премију од 15 динара по литру, али је сада смањена на 10 динара.

Премија од 10 динара по литру се добије ако домаћинство три месеца предаје по тону и по млека, објашњава Драгица Росић.

Њихових десетак крава месечно произведе две тоне млека кад једу суво сено, а лети производња иде и до четири тоне.

Међутим, исплате премија су касниле током прошле године, додаје.

„Од државе се надам само да нам не одмажу", закључује она.

Из ресорног министарства у новембру је саопштено да ће бити издвојен додатни новац за помоћ пољопривредницима.

За директна плаћања која се односе на премију за млеко, основне подстицаје за биљну производњу и подстицаје у сточарству обезбеђено је додатних 7,7 милијарди динара, а за мере развоја села 2,87 милијарди динара.

Ипак, Драгица Росић каже да помоћ државе није довољна.

„Они знају шта раде, али само кажу да пољопривреднике помажу, а не знам како.

„Све што нам дају, узму нам пет пута више", каже она, наводећи да све мање људи уопште хоће да купи краве, јер то „нема перспективу".

Према подацима Републичког завода за статистику од 1. децембра 2021. године, у Србији је било 895.514 говеда, што је за три одсто мање у односу на претходну годину.

У односу на десетогодишњи просек (2011-2020), укупан број говеда мањи је за 5,1 одсто.

Према подацима пољопривредника, у Србији је око 180.000 крава за мужу, док их је пре шест, седам година било од 450.000 до 500.000.

Како да стратегије не буду 'списак лепих жеља'

Потребна су системска и дугорочна решења, истиче Денис Кучевић, професор сточарства.

„Важно је да се подигне конкурентност произвођача поготово малих и ситних, где је то био породични бизнис, а не бизнис робне производње", истиче.

Предлаже да прва мера државе буде исплата свих закаснелих дуговања према фармерима.

Ипак, дугорочно ни то их неће довести да послују у плусу, а не „на нули".

„Нула је само одржавање, а та нула нас је довела у ово стање, јер имамо мешана газдинства са допунским бизнисима, где ми нисмо успели да изађемо на зелену грану.

„Људи су били препуштени сами себи, а удружења и стручне институције нису одреаговале на прави начин", напомиње он.

Већи новац, оцењује, не може да реши проблем великог броја старачких домаћинстава, као и слабо образованих фармера, од којих није могуће очекивати да с лакоћом усвоје правила информатичког осавремењивања, попут Е аграра.

Платформа Е аграр омогућује пољопривредницима да, кад у поштама узму Е идентификациони број, преко сајта могу да се упишу у Регистар пољопривредних газдинстава и електронски поднесу захтеве за подстицаје.

Просечни носилац пољопривредног газдинства у Србији стар је 61 годину и две године је старији него 2012, а тек сваки 14. је млађи од 40 година, подаци су Републичког завода из 2019, преноси Екапија.

„Не можемо од бака и дека очекивати да направе савремену модерну производњу 21. века, то је немогуће", каже Кучевић.

Он сматра да би Радна група стручњака и удружења могла да да конкретне предлоге и упутства шта су следећи кораци, јер су постојеће стратегије „списак лепих жеља", без механизма како то спровести.

„Све то треба изанализирати, можда запослити хиљаду пољопривредних инжењера да помогну кућама и да видимо коме шта наменски недостаје.

„Сигуран сам, после 15 година да ће један део произвођача нажалост нестати и они се никада више неће вратити у производњу", истиче професор.

Гашење сточарства повлачи и миграције ка градовима, а директно утиче и на сеоски туризам који зависи од домаћих јела и производа.

„Сад може да се направи оперативан план у десет тачака, орочен људима, орочен временски и надзором на три до шест месеци шта је урађено, да бисмо у наредних две године успели да зауставимо даљи пад, па да у трећој, четвртој размишљамо о повећању производње.

„За то су неопходни струка и политичка добра воља и одлука да Србија има добру националну храну и храну за извоз", напомиње Кучевић.

Можда ће вас занимати и ова прича

Пратите нас на Фејсбуку,Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]