Будућност на пашњацима: Како је Нишлија осмислио робота пастира

Како су још увек мирољубиви и нису покорили човечанство, роботи ових дана усисавају куће, помажу у пољопривреди и разним облицима индустрије.

Међутим, роботи би ускоро могли да се појаве и на пашњацима. Прво на српским, а затим и на другим ливадама у свету.

Нишлија Душан Крстић је осмислио прототип робота-пастира, који ће уместо људи моћи да изводи стоку на испашу.

„У Србији и у свету нема довољно пастира, а с обзиром на потражњу меса и млечних производа и услове којима су животиње подвргнуте, не постоји ствар која нам је потребнија од робота који би чувао овце", каже Крстић за ББЦ.

Иако је реч о модерном технолошком достигнућу, Крстић је робота пастира осмислио како би се вратио старим начинима узгоја стоке.

Спој технологије и традиционалног сточарства

Како објашњава Крстић, људи су још од неолита стоку чували на један начин, када су пастири изводили животиње на испашу.

Доласком индустријске револуције, уз све већу потражњу меса и млечних производа, стока је полако са ливада прелазила у штале.

„Животиње смо затворили у штале, учинивши их непокретним, гојазним и болесним, док смо почели да их хранимо житарицама и другим намирницама које иначе не би конзумирале када би имале траву", каже Крстић.

„Стока мора да се води на испашу, како због здравља тих животиња, тако и због квалитета производа које дају, који се такође одражава на здравље људи који ту храну узимају."

Међутим, како би овце и друге животиње безбедно проводиле време напољу, потребни су пастири - а њих је, по свему судећи, све мање.

„Пастирски посао је веома тежак. Постоји и та прича да су једном ухватили ђавола и питали га који посао највише мрзи, он је рекао да никада не би волео да буде пастир."

Водећи се мантром „ако не можеш да нађеш пастира, направи себи једног, вештачког", Крстић је осмислио робо-шепарда (robo-shepherd).

Шта робо-шепард ради?

Крстић је његово идејно решење презентовао Машинском Факултету у Нишу и компанији Coming Computer Engineering из Београда,

Убрзо је формиран конзорцијум и кренуло се са израдом пројекта.

Конзорцијум, чији је носилац Coming , у јуну 2019. године добио је највећи грант Иновационог фонда Републике Србије за сарадњу науке и привреде, за израду иновативног роботског решења и пласман на тржиште.

„До јуна би требало да буде готов први прототип, а до следеће године би се радила евалуација робота пастира", каже Крстић.

Како објашњава, робот је осмишљен да се креће по терену, чува стоку од предатора, води рачуна да животиње не залутају или не пасу превише траве на некој ливади.

„Дакле, у питању је контролисано кретање животиња по различитим теренима по унапред планираним рутама."

Крстић додаје да ће први прототипи бити људски навођени, како системи за савладавање препрека још увек морају да се тестирају, али очекује да финална верзија буде потпуно самостална и да може да замени правог пастира.

„Робот ће моћи да одведе стоку на тачно одређену ливаду, склони је у хладовину у тренуцима када је јако сунце и врати у шталу у одређено заказано време."

Робот се тренутно пуни уз помоћ струје, али ће ускоро имати и соларно напајање.

„Најбољи спој биљног и животињског света"

Како бринемо о здрављу животиња, морамо да бринемо и о ливадама и пашњацима на којима те животиње бораве, сматра Крстић.

„Постоје модерни начини узгајања, покрети у свету који се баве тзв. регенеративном испашом и који се залажу да се биљке и животиње споје на квалитетан и паметан начин."

„Уколико животињама оградите два квадратна километра пашњака и пустите их на испашу, оне ће временом уништити то пространство које ће постати неупотребљиво. Тако нешто се већ дешава у Европи и другим земљама", објашњава.

Са друге стране, робо-шепард ће моћи да одводи стоку на различите локације у зависности од дана.

„Трава ће се тако обнављати, природно се одржавати квалитетније, док ће сточари паметније користити пашњаке."

Приступачнији роботи

„У пољопривреди је све скупо и уложени новац се често споро враћа. Људи отплаћују тракторе по десет година", истиче Крстић.

Он додаје да ће поред продаје робота, постојати и могућност изнајмљивања.

„За онолико новца колико бисте плаћали пастире, можете да изнајмите робота. Уместо да платите седам пастира, и исто толико паса, можете имати једног робота.", каже.

„То ће бити много привлачније државама у којима је скупља радна снага."

Развој локалне индустрије

Крстићева основна жеља је да се робо-пастири производе у Нишу, његовом родном граду.

„Волео бих да се роботи праве у обновљеној Машинској и Електронској индустрији, одакле би се даље извозили."

Како каже, има велике амбиције, чак и да нишки роботи прошетају по страним пашњацима.

„Било би добро када би министарства пољопривреде издвојила средства и набавила роботе за руралне крајеве у којима нема људи, како би се животиње водиле по природи."

„На тај начин би по једно домаћинство могло да чува више хиљада оваца."

*Пројекат робота-пастира финансијски је подржан кроз Програм сарадње науке и привреде Фонда за иновациону делатност из буџета Србије са раздела Министарства просвете, науке и технолошког развоја, у оквиру Пројекта за унапређење конкурентности и запошљавања (споразум о зајму са Светском банком).

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]