Људи и роботи: Да ли уопште треба да изгледају као ми

Било да су у питању романи Исака Асимова о роботима, филмски лик из 1980-тих Џони 5, холивудски Осветници: Доба Ултрона или научнофантастична серија на Каналу 4 Људи, популарна култура је већ дуго фасцинирана роботима који постају свесни - бића која могу да искусе осећања и људску свест.

Али колико су реалистични - и пожељни - изгледи да роботи постану такви да готово не можемо да их разликујемо од људи?

Доктор Бен Герцел, који је развио софтвер вештачке интелигенције за Софију, друштвеног хуманоидног робота ког прави хонгконгшки Хенсон Роботикс, сматра да би роботи требало да изгледају као људи како би „развејали могуће сумње и резервисаност људи" у вези са интеракцијом са њима.

„Имаћете хуманоидне роботе зато што их људи воле. Они би радије да издају наређења или се пожале на своју девојку хуманоидном роботу него Румби [роботу усисивачу]", каже он за ББЦ.

„Мислим да је Софтбенков робот Пепер веома ружан. Изгледа као нека врста котрљајућег киоска. Софија ће вас погледати у очи, опонашаће ваше покрете лица. То је другачије искуство него кад зурите у екран на Пеперовим грудима."

Тренутно постоји 20 робота Софија, а њих шест користи се широм света да би држали говоре и демонстрирали технологију.

Компаније су се обратиле Хенсон Роботиксу у жељи да Софију употребе за дочекивање муштерија, али хуманоидни роботи као што су Софија и Пепер и даље су веома скупи за производњу, признаје доктор Герцел.

Многи роботичари се не слажу с овим приступом.

Дор Скулер, суоснивач и генерални директор Интуишн Роботикса, оштро се противи роботима који изгледају или звуче као људи.

Његова фирма прави ElliQ, малог друштвеног кућног робота за старије особе чији је циљ да се бори против усамљености. Може да говори и одговара на питања, али улаже велики напор да непрестано подсети кориснике да је он само машина, а не човек.

Њега брине ефекат „Долине језе" - идеја Масахира Морија да што више роботи личе на људе, више ће нам бити језиви и одбојни.

И он мисли да је етички погрешно да се роботи претварају да су људи.

Људи ће неизбежно увек изнова схватати да робот није стваран, тврди он, и онда ће се осећати изневерено: „Не видим везу између покушаја да будете преварени и покушаја да добијете оно што желите."

„ElliQ је сладак и он је пријатељ. На основу нашег истраживања закључујемо да објектоид и даље може да створи позитивну наклоност и отклони усамљеност без жеље да се претвара да је човек."

Доктор Рид Симонс, научни саветник са Роботског института при Универзитети Карнеги Мелон и директор његовог студентског курса из вештачке интелигенције, слаже се са тим.

„Многи од нас верују да је довољно да робот има рудиментарне карактеристике људског погледа и гестова, без потребе да се иде на хиперреалистични људски облик."

„Велики сам поборник тога да треба да се клонимо Долине језе, зато што поставља очекивања које технологија не може да испуни."

Али доктор Герцел, који је основао СингуларитиНет, тржиште за вештачку интелигенцију које програмерима омогућује да развијају и продају апликације вештачке интелигенције за употребу у роботима као што је Софија, сматра да ће роботи једног дана постати једнако паметни - ако не и паметнији - од људи.

И што више хуманоидних верзија будемо виђали, брже ћемо се навићи на њих. Понекад је људима лакше да се повере нељудској машини, сугерише он.

Али хоћемо ли икад досегнути ону научнофантастичну тачку кад роботи стекну свест, слободу избора и можда чак и законска права?

„Мислим да ако роботи буду имали исту интелигенцију као људи, имаће и исту свест", каже доктор Герцел.

Ово уверење није ретко у оквиру поља вештачке генералне интелигенције (АГИ), али није ни широко распрострањено.

„Пре пет година, АГИ је био веома опскуран мали ћошак истраживања, али сада су почели озбиљно да га схватају велики играчи као што је Гугл ДипМајнд", каже он.

„Роботи морају да постану саосећајнији према људима, а не да подражавају људске емотивне навике."

Али многи роботичари и компјутерски научници се не слажу са тим.

„То је немогуће", каже Скулер. „Емоција је јединствено људска особина. То је својство живих бића."

„Морал или самоспознаја не могу бити сведени на низ правила и алгоритама. То је осећање и засновано је на етици са којом одрастамо као људи."

Али вештачка интелигенција може да научи понашање људи и да разуме како да реагује, чак и ако не може сама да искуси емоције, каже он.

Интуишн Роботикс тренутно сарађује са Тојотиним истраживачким институтом на развијању аутомобилског друштвеног агента који се понаша као дигитални сапутник у возилу.

У склопу пружања веће безбедности људима, вештачка интелигенција ће моћи да препознаје и разуме емоције у речима које они изговарају.

„Осећам да се налазимо у истом пред-научном стадијуму вештачке интелигенције, у смислу разумевања интелигенције. Постоје разни импресивни подвизи у машинском учењу, али што се тиче саме интелигенције, још увек не разумемо довољно исте основне принципе", каже доктор Симонс.

„Људи желе да остваре АГИ, али мислим да не поседујемо неопходно разумевање које би нас у овом тренутку довело до те тачке."

У скорашњој епизоди Црног огледала, Мајли Сајрус игра поп звезду чији се ум пребацује у систем вештачке интелигенције тако да мале роботске лутке по имену Ешли Ту могу да се производе и продају као другарице за тинејџерке.

Ово ће заувек остати подручје фикције, сматрају многи експерти.

„Мислим да је пребацивање мозга или личности у робота немогуће - далеко смо од тога да можемо да репродукујемо људски мозак", каже доктор Симонс.

Али доктор Герцел инсистира да кад је научник Никола Тесла први пут представио роботе 1920-тих година прошлог века, нико му није веровао, а сада их имамо.

„Ствари ће одлазити даље од онога што људи могу да замисле."

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]