Зашто је афлатоксин у српском млеку и даље виши него у ЕУ и шта то значи за потрошаче и млекаре

Европски стандарди за српско млеко поново су далеко готово годину дана.

Дозвољени ниво афлатоксина (АФМ1) у млеку у Србији, пет пута виши него у Европској унији, може бити снижен тек крајем године, објавили су из Министарства пољопривреде.

Граница у Србији постављена је на 0,25 микрограма по литру млека, док стандарди Европске уније дозвољавају 0,05 микрограма по литру.

Правилником о максималним концентрацијама одређених контаминената у храни, који је 18. новембра 2022. донело Министарство пољопривреде, предвиђа се снижавање дозвољених нивоа ове супстанце од 1. децембра 2023. године, годину касније у односу на првобитан план.

Не зна са сигурношћу која количина афлатоксина, супстанце која може довести до низа обољења, може утицати на здравље, каже Јелена Миочиновић, професорка Пољопривредног факултета у Београду.

„Важно је истаћи и да још није дефинисан дозвољени дневни унос токсина, али свакако се он у млеку мора одржавати у дозвољеним границама и што је могуће нижим концентрацијама", објашњава.

Момир Миков, професор фармакологије и токсикологије на Медицинском факултету у Новом Саду, каже да је примена оба стандарда, оног у ЕУ или у Србији, довољна да би се осигурала безбедност хране.

„Нигде у свету, и у земљама са границом попут оне у Европској унији или ове коју имамо у Србији, није повезана употреба млека и млечних производа са учесталом појавом карцинома у популацији која их конзумира.

„Деценијама су се показале као безбедне и да обезбеђују добру исхрањеност", објашњава члан Академије медицинских наука Српског лекарског друштва.

Одлука о померању границе донесена је „пратећи моделе предвиђања појаве афлатоксина у наредном периоду, тренутну климатску ситуацију и стање на пољима кукуруза, а водећи рачуна о здрављу људи и животиња", саопштили су из Министарства пољопривреде.

Међутим, из те институције нису одговорили на упит ББЦ-ја на српском да додатно образложе одлагање ригорознијих мера и начину на који се контролише млеко увезено из земаља Европске уније.

Из Министарства су у изјави за Вечерње новости у децембру прошле године тврдили да се на увоз млека у Србију из Европске уније примењују стандарди ЕУ.

ББЦ је контактирао и са неколико великих произвођача млека, али они нису одговорили на питања о томе зашто у Србији не може да се произведе млеко са нижим нивоом афлатоксина и да ли млеко са мање ове супстанце извозе у друге земље.

У Србији је дозвољени ниво афлатоксина у млеку значајно виши него у Европској унији од 2013. године и избијања „афере афлатоксин", како су је назвали у медијима.

Тада је дозвољена граница повећана за 10 пута, да би касније преполовљена на 0,25 микрограма по литру млека, колико износи и данас.

Шта је афлатоксин, како је доспео у млеко и колико је штетан?

Афлатоксин је хемијска супстанца, односно скуп токсина који код човека могу изазвати низ болести, попут обољења јетре или рака, наводи се на сајту енциклопедије Британика.

Настаје као производ развоја плесни Aspergillus flavus и постоји неколико врста, а најчешће у исхрану људи доспева преко орашастих плодова попут кикирикија и житарица као што је кукуруз, додаје се.

Токсиколог Момир Миков напомиње да се у намирницама мери ниво две врсте афлатоксина - Б1 и М1.

„Када говоримо о мерењу у млеку, онда је то М1, иако колоквијално увек кажемо да смо мерили 'афлатоксин', али дозвољена норма за Б1 може бити и до 20 или 30 пута већа у храни", додаје.

Ова супстанца у млеко доспева углавном преко кукуруза којим се хране краве.

„Млеко без имало афлатоксина не постоји јер се он складишти у масти и масним капљицама, али је питање границе - да ли људски или животињски организам може безбедно да избаци ту количину из организма", каже професор Миков.

Афлатоксин је један од најопаснијих токсина и најканцерогенијих материја у намирницама које конзумирају људи, наводи се на специјализованом сајту за медицину Стетоскоп.

Али, афлатоксин, односно гљивица аспергилус, налазе се „свуда око нас" и намирнице које долазе од животиња које се хране на природан начин увек садрже одређену количину афлатоксина, прича токсиколог Миков.

„Ту се налазимо у једној лабавој равнотежи између супер здраве исхране и безбедности хране која ће потећи од таквих извора.

„Ако бисмо немилосрдно третирали ту храну фунгицидима, онда не бисмо имали аспергилус и афлатоксине у храни или би их било мање, али се не би радило о здравој и органској храни", појашњава овај стручњак.

Дејан Гавриловић из организације „Ефектива" каже да потрошачима преостаје да покушају да кроз „примедбе или притисак јавности" укажу на јаз између српских и европских стандарда, али не и више од тога, све док произвођачи поштују важеће законе.

„То показује да наша држава мање води рачуна о грађанима у односу на земље у окружењу, али потрошачи имају једино морално право да се против тога побуне", сматра.

Пошто афлатоксин у млеко доспева преко сточне хране, потребно је обратити више пажње код узгоја ових намирница, објашњава Јелена Миочиновић.

„Потребно је увести добру пољопривредну праксу и добру праксу складиштења хране за животиње у циљу смањења појаве повећане концентрације АФБ1, а самим тим АФМ1 у сировом млеку", закључује професорка.

„Афера афлатоксин" и десетоструко повећање дозвољене границе

„Афера афлатоксин", како је названа у медијима, у Србији је избила у фебруару 2013. године.

Горан Јешић, тада секретар за пољопривреду покрајинске владе Војводине, објавио је резултате инспекцијске анализе у том делу земље која је показала да 30 узорака млека садржи 200 одсто више афлатоксина од дозвољеног нивоа.

Влада Србије је касније током фебруара објавила листу млечних производа највећих произвођача у земљи у којима је пронађен повишен ниво афлатоксина М1.

У марту исте године, влада је донела одлуку о повећању максималног дозвољеног нивоа афлатоксина у млеку са 0,05 на 0,5 микрограма по литру.

Истог месеца, 48 узорака млека из Србије анализирано је у холандској лабораторији РИКИЛТ, где је утврђено да је 15 садржало мање од 0,05 микрограма афлатоксина, што се сматра исправним у земљама ЕУ, док је код преосталих 33 утврђена концентрација између 0,05 и 0,5 микрограма.

Верује се да је афлатоксин у млеку био повећан јер је кравама давана храна у којој се развила плесан са овом супстанцом.

Горан Кнежевић, тадашњи министар пољопривреде, саопштио је да та количина афлатоксина „не може да има негативан утицај на здравље", додајући да је то установљено уз помоћ Министарства здравља, Војно медицинске академије (ВМА) и Института за јавно здравље Др Милан Јовановић Батут.

Ипак, влада је донела одлуку да се уништи око 70 одсто млека анализираног у Холандији због недозвољеног нивоа афлатоксина.

Кнежевић је у августу 2013. поднео оставку на место министра пољопривреде са образложењем да су тадашњој влади биле „потребне промене", али је тада истакао да је „афера млеко" политизована и да „није урадио ништа неморално", пренела је тада Радио телевизија Србије (РТС).

Погледајте причу о чувеном црногорском специјалитету:

Какво млеко пијемо данас?

Тренутна граница дозвољеног афлатоксина у млеку на снази је од 2015. године, али је током две године пре ове одлуке више пута мењана.

У Србији тренутно „због стања у земљи и присуства АФМ1 у млеку није могуће испоштовати ниску дозвољену концентрацију, јер би то значајно утицало на домаће произвођаче млека", каже Миочиновић.

После афере из 2013. године, велики број млекара увео је „стриктну улазну контролу концентрације АФМ1 што је допринело да садржај те супстанце у производима буде најчешће на задовољавајућем нивоу", каже професорка Миочиновић.

„На основу тога можемо рећи да контрола узорака млека на пријему има веома значајну улогу у спречавању присуства производа са високим концентрацијама АФМ1 на тржишту, а у прилог томе иде и чињеница да већина млекара у Србији има добро развијене системе управљања безбедношћу хране", додаје она.

Професорка напомиње да су истраживања рађена између 2015. и 2018. године показала да је око 46 одсто узорака сировог млека садржало више афлатоксина од границе дозвољене у ЕУ, а око 20 одсто изнад оне која важи у Србији.

Како каже, ти подаци „јасно указују на неопходност континуираног мониторинга концентрације АФМ1 у сировом млеку".

Док мање строги прописи у земљи произвођачима омогућују већи простор код пласирања млека на домаће тржиште, „евидентно је да млеко и производе од млека са концентрацијама изнад прописима дозвољеним границама није могуће извозити у земље ЕУ", напомиње Миочиновић.

У Црној Гори граница је усклађена са правилима ЕУ (0,05 микрограма по литру), као и у Босни и Херцеговини, Косову и Албанији.

Северна Македонија примењује исти стандард који важи и у Србији.

Јогурт Баланс плус српске компаније Имлек повучен је из продаје у Северној Македонији због присуства афлатоксина М1, саопштили су из Агенције за храну и ветеринарство те земље 18. новембра.

Одлука је донета због тога што количина ове материје у млеку није намењена македонском тржишту и са неусаглашеном је количином афлатоксина која је, према македонским прописима, потенцијални ризик по здравље људи, додаје се у саопштењу.

Почетком новембра је са тржишта Северне Македоније повучено и трајно млеко Микано Млечне индустрије Градачац из Босне и Херцеговине због присуства афлатоксина М1.

Из Имлека и Шабачке млекаре нису одговорили на питања новинара ББЦ-ја о томе како одлагање ступања на снагу нових норми може да утиче на њихово пословање, као и да ли пласирају производе са различитим нивоом афлатоксина на српско тржиште у односу на оне намењене извозу у земље Европске уније.

Можда ће вам и ова прича бити занимљива:

Пратите нас на Фејсбуку,Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]