Топлотни талас у Србији: Како домаће животиње подносе врућине

Није лако људима, али ни животињама.

Топлотни талас који је захватио Србију током јула тера све да намерно или инстинктивно траже начин да се расхладе.

„Кад увече пустим краве, само јуре да дођу до реке.

„Уђу у воду да расхладе ноге, ко људи, и не померају се", каже Предраг Вељковић из Пекчанице код Краљева, који држи пет крава и овце.

На питање како животиње подносе врућину, кратко одговара „тешко".

Ветеринар Срђан Благојевић објашњава да није сва крупна стока подједнако погођена екстремним температурама.

Док коњи и краве лакше трпе врућину, свињама је теже јер немају подједнако добар урођен начин да се расхладе.

„Ово важи само ако су напољу.

„Када су унутра, топлота утиче на цео организам свих животиња", објашњава Благојевић.

Упитан да ли краве могу да угину због превелике топлоте, он каже да су такви случајеви ретки.

Предраг Вељковић међутим прича да је последњих дана било више случајева угинућа крава о којима су говорили и пољопривредници и осигуравајуће куће.

Оно што виде произвођачи, а што потврђују и стручњаци, јесте да последњих недеља краве дају мање млека.

„На свим фармама је смањена количина млека, од 30 па чак и до 50 одсто", каже Вељковић.

Стручњаци су раније упозоравали да, поред мање количине млека, и састав млека може да се промени када је екстремно топло, али и да су животиње подложније разним болестима.

Краве саме себе 'туширају'

Предраг Вељковић прича да је са сваким даном екстремне врелине, животињама све теже.

„Ноћас је било 25 степени, а преко дана је ишло и преко 35.

„Од десет ујутру краве почињу да брекћу, исплазе језик, убрзано дишу", каже Вељковић.

Стручњаци објашњавају да температуре изнад 26 степени изазивају стрес код крава.

Природно, животиње саме траже начин да се расхладе.

„Кад уђете у шталу, све је мокро око њих.

„Саме узимају воду из корита и бацају по себи", каже Вељковић.

Овај пољопривредник набраја низ начина који могу да олакшају животињама врућине - од бољег проветравања, до уградње модерних система који би одржавали уједначену пријатну температуру.

„Ми смо направили природну вентилацију, а неки имају вентилаторе.

„Модерније фарме имају и системе за орошавања који функционишу као у кафићима где се распршују капљице воде", каже Вељковић.

Међутим, већина пољопривредних произвођача нема новца за такве инвестиције, каже.

„Старији објекти су посебан проблем јер имају бетонске плоче.

„Кад имате бетонске плоче на овој температури, то је катастрофа. Мора да постоји проветравање са све четири стране и високи кровови да се топлота не би задржавала доле", додаје Вељковић.

За сада не постоје субвенције државе за модернизацију објеката која би ишла у корак са све екстремнијим топлотним таласима, каже.

У појединим земљама, попут Италије, фармери су због високих температура почели да климатизују објекте током 2015.

Тада су у овој земљи због екстремних врућина током прве две недеље јула краве давале 50 милиона литара млека мање.

У недостатку савременијих начина расхлађивања, Вељковић краве и овце пушта напоље.

„Овце само ноћу једу, а током дана су у хладу.

„Краве такође значајно мање једу, с тим да ја моје могу да пустим и напоље, а велики произвођачи, који имају по 50-60 крава, то не могу", каже он.

За краве спас промаја, за свиње блато

Када су високе температуре, животиње, као и људи, физички пате.

„На температури вишој од 25 степени краве мање једу и дају мање млека због напора да расхладе тело", објаснила је раније Верица Лазаревић из пољопривредне саветодавне стручне службе за Поморавски округ у Јагодини, за агенцију Танјуг.

На високим температурама се и састав млека може смањити тако да „долази до повећања хлорида, смањења протеина и лактозе, али и до пораста соматских ћелија у млеку", рекла је Лазаревић.

„Један од примарних ефеката је и погоршање плодности, па и смртност ембриона у првим данима оплодње", указује Лазаревић.

Ветеринар Благојевић указује да краве и коњи лакше трпе високе температуре када су на отвореном него овце или свиње.

„Краве имају посебно развијен плексус крвних судова у мозгу и фронталном синусу којим се лако хлади тај део можданог ткива", каже Благојевић.

Он додаје да ово важи за краве које су на отвореном.

Ако су унутра, онда топлота има утицаја на цео организам.

Свиње, како истиче, најтеже подносе врућине.

„Оне имају слабо развијене знојне жлезде.

„Врло слабо одају топлоту, па зато морају да буду у блату и води да би се добро расхладиле", каже ветеринар.

Он још упозорава да је посебно важно да свиње не буду на сунцу, јер лако изгоре.

Благојевић каже да последњих дана није имао позива због прегревања животиња, али да је раније лечио ждребад коју је ударила сунчаница.

„Тада имају повишену температуру, некоординисано кретање, убрзано дисање, неће да једу ни пију", објашњава ветеринар.

Његов савет је да животиње буду у хладу, ако се држе на отвореном.

„Ако се држе унутра, треба да буде што већа висина објекта и да постоји проветравање", закључује Благојевић.

Цела Европа гори

Последњи топлотни талас у Србији почео је 13. јула, али је око 20. јула дошло до привременог расхлађења и снажних олуја које такође сметају животињама исто као и људима.

Према подацима РХМЗ-а, температуре су током овог месеца ишле до 38 степени.

У читавој Европи је у јулу забележена екстремна врућина.

Шпанија, Италија, Грчка боре се са температурама које прелазе 40 степени.

Екстремне температуре су нова нормалност у свету загрејаном климатским променама, саопштила је метеоролошка агенција Уједињених нација.

Светска метеоролошка организација упозорила је да би топлотни талас у Европи могао да се настави у августу.

Погледајте и овај видео:

Пратите нас на Фејсбуку,Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]