Климатске промене: Зашто су овог лета врућине толико јаке

Топло је. Баш је топло. А лето је почело тек пре неколико недеља.

Готово трећина Американаца, односно око 113 милиона људи, затражило је савете услед великих врућина, кажу из америчке Националне службе за климу.

Широм те земље температуре обарају рекорде који су деценијама на снази.

У граду Ел Пасо у Тексасу температуре су 27 дана узастопно превазилазиле 37 степени Целзијуса, што је нови рекорд који је надмашио претходни из 1994. године.

Јунске врућине у Великој Британији нису само рекордне за тај месец, већ су далеко превазишле највише резултате за тај месец досад забележене.

Овог јуна било је за 0,9 степени Целзијуса топлије него истог месеца 1940, што је велика разлика.

Подаци указују на сличне сценарије о топлотним таласима и у Северној Африци, Блиском Истоку и Азији.

Зато није изненађујуће то што су из Европског центра за средњерочну временску прогнозу оценили да је овај јун најтоплији на глобалном нивоу од када се бележе подаци.

А врућине се не смањују.

Три најтоплија дана у историји планете су регистрована у првој недељи јула, показују подаци Коперникуса, агенције Европске уније за климу и време.

У понедељак 3. јула просечна температура на Земљи износила је 16,89 степени Целзијуса, а дан касније по први пут је надмашила 17 степени Целзијуса - просек је био 17,04.

Прелиминарни подаци указују да је 5. јула поново пао рекорд пошто су температуре достигле просек од 17,05 степени Целзијуса.

Ове цифре су у складу са предвиђањима климатских модела, каже професор Ричард Бетс, климатолог из Метеоролошког завода Велике Британије, који ради и на Универзитету Егзетер.

„Уопште не треба да нас изненађују високе глобалне температуре.

„Све ово је прави подсетник на оно што знамо већ дугом, а моћи ћемо да видимо још више екстрема ако не престанемо да испуштамо још више гасова стаклене баште у атмосферу", упозорава професор.

Када говоримо о врућини, имамо обичај да мислимо на температуру ваздуха, јер је то оно што највише осећамо у нашим свакодневницама.

Али, највећа количина топлоте не одлази у атмосферу, већ у океане.

А током пролећа и лета ове године оборени су и рекорди када је у питању температура океана.

Површина воде у Северном Атлантику, на пример, тренутно је највећа у историји.

Топлотни талас у океанима посебно се наглашава у Великој Британији, јер је у неким обалским подручјима температура воде била за пет степени Целзијуса већа него што је уобичајено за ово доба године.

Америчка Национална администрација за океане и атмосферу (НОАА) актуелни топлотни талас сврстала је у четврту категорију.

Овај степен ретко се користи ван тропских подручја и то значи да су врућине „екстремне".

„Досад нису забележене толико абнормалне температуре у овом делу Северног Атлантика", каже Данијела Шмит, професорка студија о планети Земљи на Универзитету у Бристолу.

Истовремено, Ел Нињо се развија у тропском појасу Пацифика.

То је временски модел који се понавља, а изазива га подизање топле воде на површину код обала Јужне Америке и њено ширење даље у океане.

Док и Атлантик и Пацифик пролазе кроз топлотне таласе, вероватно не изненађује што је површинска температура воде на планети током априла и маја била већа од свих претходно забележених од 1850. године.

Ако расте температура мора, можемо да очекујемо и веће температуре ваздуха, указује Тим Лентор, професор климатских промена на Универзитету у Егзетеру.

Већи део вишка топлоте насталог емисијама гасова стаклене баште одлази на загревање површине океана, каже он.

Тај вишак углавном се меша са водом из дубљих делова океана, али радом струја попут Ел Ниња могу се вратити на површину.

„Када се то деси, велики део те топлоте се испушта у атмосферу, услед чега расту температуре ваздуха", додаје Лентон.

Лако је мислити да је ово изузетно топло време неуобичајено, али тужна је истина да климатске промене значе да је нормално доживљавати рекордне температуре.

Емисије гасова стаклене баште настављају да расту из године у годину.

Стопа раста је незнатно успорила, али емисије угљен-диоксида су прошле године свакако порасле за скоро 1 одсто, подаци су Међународне агенције за енергију.

А што је виша глобална температура, то је већи ризик од топлотних таласа, каже Фридерике Ото, климатолошкиња Грантам института за климатске промене, на Империјал колеџу у Лондону.

„Ови топлотни таласи нису само све чешћи, већ су и топлији и дужи него што би били без глобалног загревања", каже она.

Стручњаци предвиђају да ће Ел Нињо вероватно 2023. учинити најтоплијом годином на свету.

Они страхују и да ће то вероватно привремено гурнути свет преко кључне прекретнице загревања од 1,5 степени Целзијуса.

И то је само почетак - уколико не дође до драматичног смањења емисија гасова стаклене баште, температуре ће наставити да расту.

Из британске метеоролошке службе саопштио је да су рекордне јунске температуре ове године двоструко веће због климатских промена које је проузроковао човек.

Ове растуће температуре већ покрећу фундаменталне и готово сигурно неповратне промене у екосистемима широм света.

Рекордне јунске температуре у Великој Британији, на пример, довеле су до незабележеног помора риба у рекама и каналима.

Не можемо знати какав ће утицај тренутни топлотни талас имати на Британију, упозорава професор Шмит са Универзитета у Бристолу, јер он никада раније није био овако интензиван.

„У другим регионима, око Аустралије, на Медитерану, читави екосистеми су се променили, морске алге су нестале, а морске птице и китови су гладовали", каже она.

Трка је и даље у току.

Јасно је да јуримо ка све топлијој и хаотичнијој климатској будућности, али имамо технологије и алате да смањимо емисије.

Сада се поставља питање да ли то можемо учинити довољно брзо да успоримо климатски хаос и утицаје глобалног загревања задржимо у границама којима се могу контролисати.

Погледајте и ову причу:

Пратите нас на Фејсбуку,Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]