Временске непогоде: Ново јако невреме у Србији - одваљене фасаде, стабла по аутомобилима и на улицама

Са тропских 40 степени Целзијуса до наглог пада температуре у Србији, уз нову јаку временску непогоду.

Као и пре три недеље, олујни ветар, праћен пљусковима и градом, у суботу, 5. августа носио је кровове зграда и кућа, чупао дрвеће.

Невреме је захватило Београд, као и поједине општине у западном делу Србије.

Медији преносе да је ветар однео лимени кров са зграде Природно-математичког факултета, а оштећења има и на згради у центру Београда у којој су смештени правосудни органи.

Овај циклон дошао је из Словеније и прешао Хрватску, да би у суботу око 14 сати захватио и Србију.

Словеначке власти називају невреме најтежом природном катастрофом у историји земље, а у Хрватској страхују од великог поплавног таласа који стиже управо из Словеније.

У Београду је за пола сата у суботу пало од 30 до 50 литара кише по метру квадратном, што је количина која се просечно из облака изручи за месец дана.

Ватрогасци-спасиоци су интервенисали на 39 локација у Београду, а у Новом Београду успели да извуку двоје људи из возила заглављеног у бујици.

Јак ветар је однео и делове крова са зграде Поштанске штедионице и Скупштине Србије у центру Београда, рекао је Милош Миленковић, помоћник начелника Управе за ватрогасно-спасилачке јединице Сектора за ванредне ситуације МУП-а Србије, за РТС.

Киша је потопила и свечану салу Спортског центра Телеоптик у Земуну, власништву Фудбалског клуба Партизан.

Снимак прокишњавања и поплаве погледајте овде.

Погледајте фотографије невремена у Београду:

Погледајте какав је град падао у Београду:

Снимак са језера Ада Циганлија, најпопуларнијег београдског излетишта током лета:

Према словеначким медијима, у невремену и поплавама у четвртак, 3. августа погинуло је најмање четворо људи.

Словеначки премијер Роберт Голоб изјавио је да је ово најтежа природна катастрофа у историји Словеније.

Невреме је захватило две трећине државе, а штета ће веројатно премашити 500 милиона евра, преноси словеначка агенција СТА.

У Словенији су поплављена насеља, кренула су клизишта, многе саобраћајнице су затворене, а изазвана је огромна штете на инфраструктури.

Погледајте снимак невремена у Словенији:

Водостаји широм Хрватске су у благом порасту због воденог таласа који је стигао и још стиже из Словеније.

Река Сава се на неким деловима излила из корита, преносе хрватски медији.

Најтеже је у околини Загреба.

Претходно невреме

Претходно невреме на Балкану крајем јула, однело је најмање осам живота - четири у Хрватској, три у Србији и један у Босни и Херцеговини.

Направљена је и велика штета, поготово пољопривредним културама, попут кукуруза и воћа, у Војводини, на северу Србије.

Услед удара грома у петак, 21. јула погинули су дванаестогодишњи дечак у Новом Саду и осамдесетогодишња жена у Ковачици од последица пожара, а у Бачкој Паланци настрадао је 66-годишњи мушкарац, када је покушао да склони струјне каблове који су пали на његову капију.

Два дана раније, 19. јула, четворо људи је погинуло у јаком невремену у Хрватској, једна жена у Босни и Херцеговини, а у Србији је више десетина људи повређено, међу којима и дете.

„Одсечени од света": Последице раније олује у војвођанским селима Младеново и Обровац:

Погледајте снимак претходног невремена у Хрватској и Србији:

Велико невреме, праћено великим количинама града, захватило је и југозапад Немачке.

Градски званичници су рекли да је град створио наносе од 30 центиметара у неким областима покрајине Баден-Виртемберг.

Погледајте како је изгледао град Ројтлинген:

Широм Медитарана протеклих недеља било је великих пожара.

Најгоре је било на грчком острву Родос, на Сицилији, на југу Италије, као и у Алжиру, где је и било највише жртава - 34.

И у Канади се боре са пожарима, за које кажу да су најгори у историји.

Од почетка године је у Канади већ изгорело скоро 30 милиона хектара земље, а за нових 613 од 990 пожара се сматра да су ван контроле.

У најгорој сезони шумских пожара у историји Канаде, погинула су и три ватрогасца.

Евакуација грађана из делова земље захваћених пожаром је у току.

Претходно су се ватрогасци борили против највећег шумског пожара икад у канадској провинцији Нова Шкотска у јуну.

Климатске промене повећавају шансу за топлим и сувим временом које доводи до шумских пожара.

Планета се већ загрејала за 1,1 степен Целзијуса од почетка индустријске ере, а у Канади до пораста температуре долази дупло брже.

Екстремни временски услови у овој земљи постају све чешћи и снажнији.

Шумски пожари у Канади су, такође, довели до загађења ваздуха широм Сједињених Америчких Држава, а дим је досегао чак и Европу.

Пожари на грчким острвима у фотографијама:

Према последњим информацијама, ватрогасци су после више дана исцрпљујуће борбе успели да примире пожаре на острвима Родос, Крф и Евија, као и Волосу.

Претходних дана, десетине хиљада људи, мештана и туриста евакуисано је из најугроженијих области.

Ватра је прогутала хиљаде стотине хектара, поубијала животиње, уништавала куће, хотеле, угрожавајући летњу туристичку сезону која је од суштинског значаја за Грке који живе на острвима.

У Волосу су се са ватром борили и припадници ватрогасне службе из Србије, због чега је председник владе Грчке Кирјакос Мицотакис изразио захвалност Србији.

Шта изазива шумске пожаре?

Шумским пожарима су потребне три ствари: гориво, кисеоник и топлота.

Током врелог и сувог дана, нешто једноставно попут варнице може покренути ватру.

До пожара може доћи:

Једном распламсан, шумски пожар се може проширити због:

Четири неславна климатска рекорда већ оборена

Низ досад оборених климатских рекорда - температуре, топлота океана и ниво антарктичког леда - представљају аларм и за научнике који кажу да се до екстремних бројки стигло брзином „без преседана".

Опасни топлотни таласи у Европи могли би да доведу до нових рекорда, кажу из Уједињених нација (УН).

Тешко је одмах повезати ове догађаје са климатским променама јер су временске прилике - и океани - веома сложени.

Испитивања су у току, али се научници већ плаше да настају неки најгори сценарији.

„Не знам за сличан период када су сви делови климатског система били на рекордној или неуобичајеном нивоу", каже Томас Смит, географ животне средине на Лондонској школи економије.

Чак четири климатска рекорда оборена су до сада овог лета - најтоплији дан у историји, најтоплији јун на свету, екстремни морски топлотни таласи, рекордно низак антарктички морски лед.

Управо је то оно што се предвиђало да ће се десити у свету који се загрева услед све веће емисије гасова стаклене баште, каже Федерика Ото, научница са Империјалног колеџа у Лондону.

Сличог става је и колега Смит.

„Ако сам нечим изненађен, то је да видимо да су рекорди оборени у јуну, дакле раније током године.

„Ел Нињо обично нема прави глобални утицај првих пет или шест месеци", каже Смит.

Ел Нињо је најснажнија природна климатска флуктуација на свету.

Он доноси топлију воду на површину у тропском Пацифику, гурајући топлији ваздух у атмосферу и обично повећава глобалну температуру ваздуха.

Светска метеоролошка организација упозорила је да би топлотни талас у Европи могао да се настави у августу, те да су екстремне температуре нова нормала у свету погођеним климатским променама.

У Америци сваке године око 700 људи умре услед топлоте, подаци су Центра за контролу и превенцију болести.

Према подацима УН, прошле године је око 61.000 људи умрло током топлотног таласа у Европи, док је 166.000 преминуло у периоду између 1998. и 2017. године.

Видео са Родоса:

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]