Поплаве у Србији: Како обновити живот и осушити кућу, четврти пут у седам година

Мира Пешић из Адрана код Краљева негује прелепе мушкатле.

„Криво ми је што нисте раније дошли да видите - причају ми да је ово једно од најлепших дворишта", каже она.

Начичкани црвени цветови преливају се из саксија на белом симсу.

Иза црвених мушкатли, кроз прозорско стакло, види се унутрашњост дневне собе породице Пешић у којој сада стоје комади намештаја наслагани један на други, све до плафона.

Испод прозора је неколико саксија цвећа које се не може препознати од сивкастог скорелог муља.

Прошло је седам дана од када је кроз кућу и имање породице Пешић прошла вода из Западне Мораве.

„Ово је пети пут да нас плави, а четврти пут да улази у кућу од 2014. године", каже Мирин син Никола док седамо на трем летње кухиње.

Около су ствари које се и даље суше, што не смета сивкастим мачићима да се излежавају на њима.

По дворишту се шири мирис речног муља.

„Кад ноћу почне киша, чујем је како удара у олуке.

„Пробуди ме и не могу да наставим да спавам. Чекам шта ће да буде - није то намерно, ваљда виша сила", прича Никола.

Његова мајка додаје: „Крене киша, крене желудац да ради".

Као киша око... Краљева

У Краљеву је средином јуна киша падала скоро константно.

Поред поплављених кућа, оштећена су и два моста - у селима Адрани и Мрчајевци - па је један од прилаза граду одсечен.

Краљево је било једна од 56 општина у Србији у којима је тада проглашена елементарна непогода од поплава.

Ради се о местима „где је регистровано плављење услед изливања река или услед неадекватног апсорбционог капацитета канализационе мреже", објашњава Марко Благојевић, министар за јавна улагања, за ББЦ на српском.

Јулске кише дошле су после поплава из јануара.

Временски услови су се изменили, те треба да се навикнемо на све чешће интензивне падавине, каже климатолог Владимир Ђурђевић.

„Тешко је сваки појединачни догађај повезати са климатским променама.

„Клима, међутим, јесте промењена тако да су шансе за поплаве веће", каже Ђурђевић.

Он упозорава да ћемо и наредних деценија сведочити истим временским екстремима.

Анализе економских последица климатских промена показују да поплаве и суше Србију могу коштати од 1,2 до 6,8 одсто БДП у периоду од 2020. до 2040. године.

„Држава на то мора да се спреми", сматра Ђурђевић.

Благојевић истиче да је у Србији од 2014. године „много урађено", те да је уложено 20,9 милијарди динара - највише у Ваљево и околину, а најмање у Брус.

„Када се погледају појединачни пројекти, највише новца је уложено на реци Колубари у различитим местима", каже, али упозорава да „има још посла".

Тај посао, сматра професор Ратко Ристић, треба пре свега да буде у смеру регулације бујичних потока, те да је једина права заштита превенција.

„Бујични токови се формирају за кратко време и имају огромну кинетичку енергију.

„Могу да руше мостове, носе аутомобиле, камионе, а човек који се нађе у таквој маси има мале шансе да преживи", каже Ристић, професор на Шумарском факултету.

Погледајте видео:

'Овце смо склонили на таван'

Прекопута куће породице Пешић избачена је повећа хрпа ствари натопљених водом - ламинат, тепих, џакови пуни ситница које су страдале.

Никола каже да је једна гомила већ одвезена на депонију.

Земља је и даље влажна, а прозори и врата на кући широм отворени.

Траг од воде шири се зидовима, у чијим се угловима круни малтер.

Док Никола показује како је вода дошла до нешто мање од пола метра од пода, чује се уједначено зујање калорифера који споро извлачи влагу.

Ствари, наслагане једне на друге, одигнуте од пода, чекају у средини соба.

Ово је четврти пут да је вода ушла у кућу породице Пешић.

Никола прича да је најтеже било 2014, када је вода скоро прекрила радијаторе.

Након тога, 2016. и 2020. године, кућа је била поплављена.

„Ми смо већ уиграни.

„Кад крене вода, мајка подиже те лакше ствари, а отац и ја спашавамо стоку", прича Никола.

Тог 16. јуна прво је надошла Мусина река, која протиче на 300 метара од куће.

Управо је ова река, у којој је вода до чланака већи део године, однела део моста на путу Чачак-Краљево.

Вода из Мусине реке дошла је 16. јуна надомак Николине куће.

Наредне ноћи излила се и Западна Морава.

Породица Пешић и још десетак околних кућа били су окружени водом са свих страна скоро два дана.

„Највећи стрес је да обезбедимо стоку.

„Кад вода пробије, немаш где да их изведеш. Ми смо четрдесетак оваца ове године подигли на таван", прича Никола.

Наредна два дана долазили су ватрогасци да их чамцима пребаце како би могли да нахране овце.

Ватрогасци су уједно, како кажу, били прва и једина помоћ тих дана.

„Звали смо различите бројеве телефона те вечери кад је кренула вода, али нам се нико није јавио.

„Нико нас није питао како смо, да ли нам нешто треба. Нико нас није упозорио да вода долази, него смо сами видели", прича Мира.

У засеоку где живе има још десетак домаћинстава, а у некима стари људи живе сами.

„Они нису ништа ни могли да спасу од ствари.

„Комшија од 90 година је отишао на спрат, друга старија комшиница је морала на таван", каже Никола.

Овај двадесетшестогодишњак, дипломац Пољопривредног факултета, не може да процени колика је штета.

Редом набраја: поплављена кућа, летња кухиња, штала, радионица, три тоне складиштеног кукуруза и пшенице.

Два пластеника су му уништена, а под водом су и три хектара њива под кукурузом и пшеницом.

После претходних поплава, каже, добили су помоћ од 200,000 динара, али то није било довољно да покрије штету.

„Мени је пољопривреда једини извор прихода", прича Никола, који тренутно обрађује 13 хектара земље.

Са поплавама и сушама које се смењују, каже да је рад постао „непрестана борба без много математике".

„Сваки пут пролазимо кроз исто.

„Сваки пут блато, муљ, вода, стрес, трауме. Једне године буде боље, друге немаш аман ништа - шта да ти кажем, ништа лепо", прича Никола.

Србија се загрева двоструко брже од светског просека

Средином јуна у Краљеву је готово свакога дана падала киша.

Иако количина дневних падавина није била велика, као у другим местима попут Куршумлије, где се у једном дану сручило 50 милиметара кише, вода се излила и из потока и из река.

„Број дана са екстремним падавинама у Србији двоструко је већи него пре педесетак година", каже професор Физичког факултета Ђурђевић, подсећајући да су мај и јун најкишнији месеци у земљи.

Док је у свету просечна температура порасла за један степен у поређењу са крајем 19. века, у Србији је топлије за 2,5 степена него пре 150 година, каже овај климатолог.

„То је драматична промена.

„Ми се два пута брже загревамо него што је глобални просек", упозорава Ђурђевић.

Објашњава да „топлија атмосфера има већи резервоар у који може да смести водену пару", тако да је „тренутно у атмосфери у просеку седам одсто више водене паре него раније".

„Када треба да дође до падавина, атмосфера у старту има има више 'горива' из кога прави кишу.

„Зато за краће време може више кише да падне, што онда и ствара већи ризик од поплава", каже.

Истраживања потврђују да будућност доноси сличне догађаје.

Анализа економских аспеката климатских промена у Србији показује да ће повећање температуре за један степен до 2040. смањити бруто друштвени производ земље за 1,2 одсто, односно 15,465 милијарди долара за две деценије, у односу на онај који би био постигнут да нема загревања.

Ђурђевић подсећа да загревање од једног степена представља најоптимистичнији сценарио ако до средине века дође до престанка коришћења фосилних горива.

„Ми данас упоређујемо стање са 1980-им па кажемо 'колико је некад било снега'.

„Они који буду живели 2040. причаће 'Ех, како је било 2020'", каже професор.

Праћења Института за метеорологију на Физичком факултету у Београду показала су да су од 17. маја до 17. јуна забележене поплаве, бујице и плављење улица у 82 општине.

„Половина Србије се суочила са поплавама.

„Мислим да не схватамо размере ових догађаја и да имамо искривљену слику да је проблем мањи него што јесте, а да људи нису добили адекватну помоћи", каже Ђурђевић.

Две трећине оштећења у три града

Подаци о штети насталој у последњим поплавама још се прикупљају.

Елементарна непогода поплава проглашена је у 56 локалних самоуправа.

До сада прикупљени подаци показују да је највише штете на стамбеним објектима било у Јагодини (526), Крагујевцу (400) и Краљеву (150).

„У 26 од 56 локалних самоуправа пријављени су оштећени стамбени објекти.

„Сад су у већој мери погођене општине које нису раније биле 'познате' као општине са великом штетом", каже Благојевић.

Страдали су и пешачки и мостови на локалним путевима у 25 општина.

Држава је до сада одвојила 500 милиона динара помоћи за санацију штете на стамбеним објектима, наводи се у уредби Владе Србије.

Министар Горан Весић раније је изјавио да је штета на инфраструктури која је у надлежности државе између две и 2,5 милијарди динара.

„Падавине су биле другачије локализоване.

„Тамо где су након поплава из претходних година идентификовани ризици, урађене су и инвестиције да се ризици смање", каже Благојевић.

Према подацима његовог министарства, од 2014. године у превентивну инфраструктуру уложено је близу 19,7 милијарди динара у 98 општина.

„Значајан посао је урађен на великим рекама које су у надлежности Републике.

„Нама сада већи проблем праве локални потоци којих има 11,000. То је огроман посао, али посао којим се бавимо", додаје Благојевић.

Он закључује да је „много урађено, али да треба још више".

Бујични потоци морају да се реше

Да је од 2014. урађено много, али „не довољно" сматра и професор Ристић.

Основни проблем је, сматра, што падине сливова нису обрасле квалитетном вегетацијом, а земљиште деградирано услед ерозионих процеса.

Због тога вода почиње неконтролисано да отиче по падинама када се сручи велика количина кише.

„Уместо да вегетација задржи воду или да земљиште упије воду, брзо долази до засићења капацитета", каже Ристић.

Велика количина ерозивног материјала покреће се заједно са водом и формирају се бујични поплавни таласи, који су веома деструктивни.

„На неким водотоковима, који обично имају ниво воде до 20 центиметара, за два-три сата створи се водени зид висине пет-шест метара.

„Он се креће брзином од 10 до чак 20 метара у секунди и има невероватну снагу", наводи професор.

Све то дешава се у року од пар сати и немогуће је издати рана упозорење па је једини одговор „највиши могући степен превенције".

„То значи да на ризичним сливовима не смемо допустити деградацију шума и земљишта.

„Треба успоставити и терасирање терена ради ублажавања нагиба и посадити дрвеће које чврсто држе земљиште", додаје он.

Неопходна је и санација система јаруга, стварање услова да поплавни таласи могу да прођу кроз насељена места, забрана градње у плавним зонама, и бацање смећа у реке.

„Потребни су и системи такозваних бујичарских преграда.

„То су мали објекти висине три до пет метара који могу да задрже ерозиони материјал и смање деструктивну моћ кинетичке енергије", каже Ристић.

Све то је, према његовом мишљењу, посао који би коштао државу између 60 и 90 милиона евра, што Србија „има", али да би одлуке о трошењу новца требало да доносе стручњаци.

Процветаће нове мушкатле

Никола и његова мајка Мира кажу да ни сами нису сигурни зашто се поплаве понављају у њиховом засеоку.

Они објашњавају да им је вода долазила из Мусине реке, јер је мост, који је сада срушен, правио уско грло па отицање није било могуће.

„Ја и волим што је тај мост сада срушен, да га ураде поново како треба", каже Мира.

Никола страхује да је вода из Западне Мораве, удаљена километар од њихове куће, надошла због изградње дела Моравског коридора у близини, који је, како каже, заузео велику површину.

Министар Благојевић каже да нема информација о узроку поплава у Адранима.

У Краљеву је до сада уложено шест милиона евра у заштиту од поплава, што је умањило оштећења.

Поплаве у овом граду се понављају услед изградње у плавним подручјима високог ризика, недовољно квалитетне или неадекватне заштитне инфраструктуре, као и неадекватнe постојеће комуналне инфраструктуре, наводи се у писаним одговорима за ББЦ на српском из градске управе Краљева.

Додатни разлози су и геоморфолошки услови терена, као и измењени климатски услови, кажу.

Куће у Адранима, где је дом Пешића, налазе се у плавној нештићеној зони Западне Мораве и подложне су плављењу.

„Продор воде у лево приобаље Мусине реке десио се због неадекватних хидрауличких карактеристика моста на магистралном путу Мрчајевци-Краљево, који је у овој поплави и срушен.

„Додатни проблем... настао је због насипа ауто-пута Моравског коридора, који је спречио благовремено отицање воде ка Западној Морави", наводи се у одговорима.

Из градске управе кажу да „очекују да ће изградњом ауто-пута Моравски коридор проблем плављења подручја Адрана од реке Западне Мораве бити решен".

Никола и Мира Пешић надају се трајном решењу и у њиховом засеоку.

„Јефтиније би било да је то раније урађено него да нам се стално исплаћује штета", каже Мира док са супругом и сином рашчишћава неред од поплава.

Верује да ће убрзо све бити као пре поплава.

„А тад да дођете да видите како је код нас лепо."

Пратите нас на Фејсбуку,Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]