Балкан и временске непогоде: Упозорење на опасност - од сирене до СМС поруке

Текст је ажуриран 6. јуна

Стотине хиљада мобилних телефона у Хрватској у суботу, 3. јуна огласило се у исто време.

„Поштовани/а, примили сте ТЕСТ поруку Сустава цивилне заштите за рано упозоравање и узбуњивање."

СМС порука је послата у склопу тестирања новог система за рано упозорење у кризним ситуацијама свих који се затекну на територији ове чланице Европске уније (ЕУ).

За сада такав систем не постоји у Србији, а Новопазарац Бели Кашовић, који је учествовао у спасавању људи из поплава у том граду, каже за ББЦ на српском да би тако нешто било од велике користи.

Исто сматра и Владимир М. Цветковић, професор на Факултету за безбедност у Београду, указујући да се у неким локалним самоуправама не оглашавају ни већ постојеће сирене за указивање на опасност.

Из хрватског Министарства унутрашњих послова кажу за ББЦ на српском да ће „упозорење бити слато за сваку ситуацију која угрожава животе и сигурност људи, животне средине и имовине".

„Уз обавештење о опасностима које прете, порука ће садржати и мере које је хитно потребно предузети", додаје се у писаним одговорима.

Док у земљама ЕУ овакав систем постоји, а недавно је нешто слично тестирано и у Великој Британији, у Србији годинама постоје стратегије и закони који би требало да послуже као темељ да се уведу слична упозорења, али за сада нема јасних назнака када ће се то и десити.

Из Министарства унутрашњих послова Србије нису одговорили на питања ББЦ-ја о раду службе за узбуњивање у кризним ситуацијама.

Братислав Гашић, министар унутрашњих послова рекао је међутим, да ће систем 112 бити у Србији „имплеметиран од 1. јула."

У Босни и Херцеговини за сада нема оваквог система.

Ванредна одбрана, а ни сирена да се огласи

Када се ове године у јануару излила река Трнавицa у Новом Пазару, вода је дошла надомак куће Белог Кашовића.

Кашовић каже да је призор био невероватан.

„Преко реке је ишао талас од метар и по. Вода је носила све пред собом", прича Кашовић за ББЦ на српском.

Он објашњава да је вода дошла до куће његових комшија, али овога пута није и до његовог имања.

„Брзо смо поставили џакове са песком и то нам је помогло", додаје.

Управо постављајући џакове са песком страдала су тада двојица Новопазараца Сафет Зекић и Рамиз Рожајац, пренео је Радио слободна Европа.

У покушају да спасе оца, у воду је упао и Елвис Зекић, кога је спасао Бели Кашовић.

„Велику несрећу смо доживели. Два живота су отишла", каже Кашовић.

Он верује и да би нека врста раног упозорења грађана о могућим поплавама помогло да се све брже организује.

„Сви бисмо брже и другачије реаговали, и ми и општина. Киша јесте падала четири дана али нисмо очекивали да вода толико надође", каже.

У српским законима наведено да се, у случају опасности, мора дати звучни сигнал за узбуну.

Закон о смањењу ризика од катастрофа из 2018. између осталог предвиђа да би свака локална самоуправа требало да има исправне сирене које могу да се огласе по потреби.

Систем упозорења путем сирена тренутно не функционише у скоро половини места, каже Владимир М. Цветковић, професор на Факултету за безбедност у Београду.

„Има примера да је у локалним самоуправама проглашено ванредно стање одбране од поплава, а никада се сирена није укључила", каже Цветковић за ББЦ на српском.

Он објашњава да за различите врсте опасности постоје и различите врсте звучних сигнала.

„Чак и када бисте укључили сирене, поставља се питање да ли би грађани уопште знали о којој врсти опасности се ради", каже Цветковић, додајући да је управо зато изузетно важна едукација грађана.

Погледајте видео:

Грађани у паници не знају кога да зову

Поред тога што предвиђа звучно узбуњивање грађана, Закон о смањену ризика од катастрофа, као и раније стратегије, обухватају и формирање јединствене службе 112.

Ово је служба коју би грађани могли да позову у случају опасности.

Истовремено, из центра 112 требало би и да се шаље упозорење грађанима у кризним приликама.

Да би таква служба радила, потребно је, између осталог, и умрежавање свих важних институција (ватрогасаца, полиције, хитне помоћи, Хидрометеоролошког и Сеизмолошког завода, Србија вода).

„Сви субјекти од значаја за заштиту и спасавање били би повезани у оквиру информационог система и тиме бисте омогућили брзу размену информација и брзо издавање упозорења и обавештавање грађана", објашњава Цветковић.

Темељи за формирање овакве службе постављени су још 2011. године, када је донета Национална стратегија заштите и спасавања у ванредним ситуацијама.

Професор Цветковић каже међутим да „никада није усвојен акциони план који би омогућио реализацију свих стратешких циљева који су предвиђени стратегијом".

Он каже да систем који је био дефинисан стратегијом никада није заправо заживео, а да је објашњење било да нема довољно средстава.

Важан део стратегије било је увођење јединственог броја 112 који би грађани позивали у случају опасности.

Уместо да зову појединачне службе - ватрогасце, полицију, хитну помоћ - на различите бројеве, грађани би путем броја 112 добили оператера који би онда послао одговарајуће професионалце на лице места.

„Када избије пожар, морате да позовете ватрогасце, па посебно полицију и хитну помоћ.

„Истраживања су показала да грађани врло често у паници не могу да се сете у неколико секунди који број треба да позову. Јединствени број би омогућио да оператер даље обавештава све службе и координира целу операцију заштите и спасавања у смислу информисања јавности", каже Цветковић.

Један број, много проблема

У овом тренутку, када људи позову број 112, добијају надлежну полицијску управу која би требало да даље обавештава надлежне службе.

Међутим, у анализи групе аутора, стручњака за ванредне ситуације, наводи се да грађани ретко користе овај број, да и даље углавном позивају 192 (полиција), 193 (ватрогасци), и 194 (хитна помоћ).

Додатни проблем, наводе аутори, јесте и чињеница што се оваквим решењем од „оперативца у надлежној управи очекује да преузме сву одговорност за ангажовање хитних служби".

„До проблема долази... када се ради о опасностима где је потребно ангажовање ватрогасаца - спасилаца односно службе хитне медицинске помоћ", наводи се у анализи.

Додаје се да мања места немају увек капацитет да покрену све потребне службе, а недостају им и оперативци који говоре стране језике и који могу да одговоре на позиве странаца.

Служба 112, онако како је замишљена и дефинисана законом, требало би да шаље и упозорења и обавештења грађанима о опасностима.

Када је адвокаткиња Нина Ницовић у септембру 2021. године питала Сектор за ванредне ситуације МУП-а да ли је до тог тренутка слао „захтеве мобилним оператерима за бесплатно преношење обавештења (СМС порука) од интереса за заштиту и спашавање", одговор је био - није.

Професор Цветковић каже да би ово могло да се промени у будућности ако се примени нова Стратегија смањења ризика од катастрофа и управљања ванредним ситуацијама.

Он је као стручњак био укључен у израду ове стратегије и објашњава да нови документ предвиђа неколико ствари.

Једно је увођење јединственог броја 112, који грађани могу да позову у случају било какве опасности, а који је такође планиран још 2011. године.

Друго је слање обавештења грађанима путем телефона у случају опасности попут поплава, пожара, земљотреса...

У документу је истакнуто и да систем упозорења путем сирена треба да функционише у свакој локалној самоуправи.

У Хрватској тестирају, у БиХ се надају

У Хрватској је у суботу послато укупно више од четири милиона тест порука, од чега је милион послато корисницима у региону, пренео је ХРТ.

Из хрватског Министарства унутрашњих послова за ББЦ на српском објашњавају да ће становници и посетиоци бити упозорени ако постоји опасност „као што су природне непогоде и катастрофе, велике несреће, епидемије или остале врсте криза".

„Уз становнике и посетиоце, обавештење ће добијати и учесници система цивилне заштите кризом захваћеног подручја, што ће омогућити бржи одговор на кризу и санирање њених последица", наводи се у писаном одговору.

Објашњавају и да се „подаци о мобилним уређајима на кризном подручју ажурирају сваких пет минута".

„Најмање подручје за слање обавештења је подручје општине или града, а у великим градовима градске четврти.

„Поруке се шаљу свим корисницима мобилних уређаја, грађанима Хрватске и страним држављанима који се тренутно налазе на кризном подручју", пише у одговорима.

У Босни и Херцеговини (БиХ), састављеној од два ентитета - Федерације БиХ и Републике Српске - тренутно не постоји систем упозоравања путем порука.

Из Федералне управе цивилне заштите кажу за ББЦ на српском да се надају да ће се то ускоро променити.

У писаном одговору, наводи се да у оквиру Сектора за заштиту и спашавање Министарства сигурности БиХ „постоји Оперативно-комуникацијски центар 112, који врши функцију свим данима 24 сата".

Тај центар између осталог прикупља податке о свим врстама „опасности које могу довести до природне или друге несреће, као и података о последицама које су настале појавом природне или друге несреће".

Овако прикупљене информације даље се шаљу надлежним органима.

„Познато нам је да је Оперативно-комуникацијски центар 112, 'увезан' са европским центрима за поплаве тако да благовремено можемо имати рано упозорење на обилне - катастрофалне поплаве", додаје се у одговорима.

Постоји, додају, и систем узбуњивања путем сирена.

Из Федералне управе заштите кажу и да у БиХ не постоји рано упозоравање грађана у кризним ситуацијама путем СМС порука, те да су принуђени да прикупљају податке о опасностима, које потом путем медија преносе становницима.

Они кажу и да се надају да ће у скоријој будућности увести рано упозоравања путем СМС порука, „нарочито када буде израђена Студије изводљивости 112 за БиХ за увођење посебног броја за хитне ситуације".

У Црној Гори доступан европски број

У Црној Гори тренутно грађанима и туристима је доступан европски број 112.

У одређеним кризним приликама становништву се шаљу и СМС поруке са обавештењима.

Посредством броја 112 грађанима и туристима пружа се помоћ свих хитних служби.

„Такође, нуде се и остали сервиси на основу Директива ЕУ, као што су пријем СМС порука, e-Call позива из савремених аутомобила приликом удеса, и АМЛ-аутоматско мобилно лоцирање позиваоца", наводи се у писаним одговорима Министарства унутрашњих послова Црне Горе за ББЦ на српском.

Из Министарства објашњавају и да су „у току протекле пожарне сезоне, преко свих мобилних оператора слате СМС поруке за територију читаве Црне Горе о стању пожара, а преко електронских медија пуштани су телопи са потребним информацијама".

„Тренутно СМС упозорења у договору са операторима мобилне телефоније ОКЦ112 шаље свим корисницима у Црној Гори али са ограниченим бројем карактера у поруци.

„Још нисмо успоставили слање порука упозорења на одређено подручје и тренутно не постоје услови за успостављање те могућности", објашњено је у одговорима.

У будућности ово би могло да се промени с обзиром да је покренуто неколико пројеката.

„Директорат за заштиту и спашавање имплементира пројекат са јапанском агенијом ЈИЦА развоја система за рано упозоравање у случају шумских пожара.

Наводе да је покренута процедура и да Директорат постане учесник у пројекту регионалног развоја система за рано упозоравање „којим бисмо постали корисници платформе Disaster Aware за рано упозоравање на природне хазарде чиме би се значајно унапредио и целокупни систем ране најаве у Црној Гори".

Европа најдаље одмакла

У Европској унији број 112 је јединствен на подручју свих 27 држава чланица Европске уније (ЕУ) наводи се у анализи ове службе, чији је један од аутора професор Цветковић.

„Први пут је уведен 1991. године како би путници у Европи могли бирати само један број, уместо да памте различите бројеве интервентно-спасилачких служби.

„Примера ради, Хрватска, које је најмлађа чланица ЕУ, овај број је увела 2005. године и у 2014. години имала је око три милиона позива", пише у анализи.

Тамара Вујић и њен партнер били су збуњени када су прошлог лета били на одмору у Грчкој и одједном су телефони почели да им зврје.

„Прво је мало шокантно, јер ми код нас немамо нешто слично. Огласи се гласно и не престаје док не узмеш мобилни у руку. Екран телефона је потпуно прекривен упозоравајућом поруком", присећа се она за ББЦ на српском.

На екранима мобилних телефона имали су и линкове на разне сајтове цивилних служби и отворили су неке од њих, јер те, каже она, „хвата блага паника пошто аларм може да буде за разне ствари".

На сајтовима, додаје, дају препоруке шта учинити у случају земљотреса, пожара, поплава и слично.

„Одмах смо питали газдарицу нашег апартмана, Гркињу, и рекла је да је то код њих нормално и да не треба да паничимо. Упозорење смо добили у 23 сата, а права провала облака је била око два-три ујутру", каже Тамара.

Сматра да је реч о добро осмишљеном систему обавештавања.

„Јесте мало непријатно, али је ефикасно. Одмах знаш шта се дешава, а не да седиш необавештен", закључује.

У појединим земљама ЕУ, систем раног упозорења подразумева да сви људи који се нађу на угроженом подручју, без обзира на то да ли су држављани или туристи, добијају обавештење на телефону о могућим опасностима.

У Француској су нотификацијама на мобилним телефонима упозорени о могућим екстремним временским приликама, озбиљним саобраћајним и железничким несрећама, терористичким нападима или здравственој опасности, пренео је Скај њуз.

Поруке су праћене посебним звуком и садрже детаље о опасности, месту где се дешава, као и савете да ли остати код куће или напустити подручје.

У Великој Британији овакав систем упозорења тестиран је у априлу 2023. када се на мобилним телефонима корисника појавила порука: „Ово је тест упозорења за узбуну".

Убудуће би у Британији овај систем требало да служи за упозорења о пожарима, поплавама или терористичким нападима.

Пратите нас на Фејсбуку,Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]