Африка, Мали и смрт Пригожина: Шта ће сада бити са земљом која је безбедност поверила руској плаћеничкој групи Вагнер

У борби против исламистичких екстремиста и сепаратиста, Мали се обратио Вагнеру за помоћ у очувању безбедности.

Претпоставља се, међутим, да је вођа ове групе сада мртав, миротворци УН-а одлазе из земље, а Мали се суочава са великом кризом.

ББЦ новинар Ферас Килани отпутовао је у опасну северну пустињску област ове афричке земље - као једини међународни новинар који је био тамо у протеклој години - да би срео људе затечене у хаосу.

Било је касно увече кад смо поставили камп, запалили ватру да бисмо скували вечеру и прострли ћебад како бисмо спавали под отвореним небом.

Одједном је тишина вреле пустињске ноћи била нарушена брујањем мотоцикла.

Зачуо се низ кликтаја како су наоружани људи у нашем конвоју напели пушке и митраљезе.

Били смо са групом туарешких сепаратиста који су поручили човеку на мотоциклу да продужи даље.

Чим је отишао, наши домаћини су нам рекли да и ми морамо да пођемо - и то сместа.

Било је сувише ризично остати на истом месту, јер је тај човек дошао да извиди ситуацију за локалну групу повезану са Ал-Каидом.

Пажљиво смо заменили џинс за традиционалну одећу и мараме Туарега како бисмо се уклопили у групу, јер ако он схвати да у кампу има странаца, могао би да доведе екстремисте који би нас отели.

Спаковали смо се што смо брже могли и одвезли се у мркли мрак без упаљених фарова или батеријских лампи да нико не би могао да нас прати.

Овај део северног Малија не налази се под контролом владе и воде га групе сепаратистичких Туарега и исламистичких екстремиста повезаних са Ал Каидом - они се баш не слажу међу собом, али су дошли до узајамног споразума да не дирају једни друге.

Али, напетост и страх које смо искусили те ноћи одражава све већу кризу широм земље док урања све дубље у безакоње и хаос.

Влада се одрекла помоћи међународних мировних снага, ослонивши се уместо њих на руску групу Вагнер да им гарантује безбедност.

Али, сада се верује да је озлоглашени вођа ове групе Јевгениј Пригожин погинуо у авионској несрећи, оставивши отворена питања о овдашњим операцијама и изазвавши страхове да се Мали сада нашао у још неповољнијем положају.

Бекство од Исламске државе

Даље на исток, група Исламска држава учврстила је положај и покушава да прошири област под њеном контролом.

Желели смо да се сретнемо са цивилима који су искусили насиље бораца Исламске државе.

Возили смо се више од 1.000 километара кроз пустињу до града Кидала на истоку Малија.

Кад смо стигли, видели смо кампове у којима живе хиљаде избеглица које су напустиле домове.

„Исламска држава нас је присилила да дођемо овамо", каже нам Фатима, док седи на поду приручног шатора - грубог парчета тканине разапетог са неколико грана.

Она је у шездесетим и ово јој је сада нови дом, док су уз њу ћерка и двоје унука.

Њен муж и зет су убијени кад је Исламска држава напала село у ком су некада живели.

„Побили су све наше мушкарце и спалили нам сву храну и животиње", додаје она.

Други су нам испричали сличне приче о томе како су њихове залихе житарица, оваца и камила уништене, не оставивши им ништа.

Многа деца коју смо видели нису имала одећу или обућу.

Фатима, и оно што је остало од њене породице, пешачили су стотинама километара да би стигли до Кидала из њеног старог дома у држави Менака у источном Малију.

Као што смо се лично уверили, путовање преко пустиње је тешко.

Не постоје поплочани путеви, само грубе руте обележене у песку возилима која су ту прошла раније.

Песак се протеже докле вам сеже поглед, понекад истачкан дрвећем и жбуњем.

Нема много чега у Кидалу за ове људе, али макар могу да преживе.

„Пронашли смо воду и уточиште, тако да смо остали", каже Фатима.

Људи у овим камповима добијају основну помоћ од невладиних организација, али тога нема много.

Срели смо и Мусу Аг Тахера, једног од ретких мушкараца у кампу.

Борци Исламске државе напали су и његов дом.

„Кад је Исламска држава ушла у наш град, укопао сам се у земљу све док нису отишли, а потом сам успео да побегнем са породицом", прича он.

Описао је како је ископао плитку јаму у земљи и прекрио се песком да би се сакрио.

Успео је да побегне са четворо деце.

Тражење помоћи од Вагнера

Иако је Кидал безбеднији од области које су Фатима и Муса оставили за собом, влада бојазан да ће се ситуација погоршати.

Војска је 2012. године организовала пуч, а побуњеници и исламистички борци преузели су контролу над севером, прогласивши независну државу у региону.

Нова привремена влада замолила је француске трупе да дођу и боре се против исламистичких екстремиста.

Неколико месеци после њиховог доласка 2013. године, УН су послале међународне трупе зване Минусма да одржавају мир.

Војни лидери земље поново су преузели власт 2020. године - од тада се хунта дистанцирала од Француске, свог бившег колонијалног владара, а француске трупе су послате кући.

Влада је 2021. године позвала Вагнер у Мали да помогне у одржавању безбедности и ускоро ће руска плаћеничка група бити једине спољне снаге које пружају војну подршку.

Влада је издала наређење за 12.000 миротвораца УН-а да напусте земљу - они се сада налазе у процесу повлачења.

Посетили смо базу УН-а у Кидалу која треба би требало да се затвори у новембру.

Огромни џакови са песком са намотајима бодљикаве жице подигнути су око капије ради безбедности.

Са друге стране видели смо људе с плавим шлемовима и редове белих возила са обележјима УН-а.

Чувар на капији позвао је некога преко радија и појавила су се тројица мушкараца.

Они су нас замолили да прекинемо са снимањем и објаснили нам да зато што се спремају да оду не могу да нам дају интервју.

Локалне групе се брину да кад ове УН снаге буду отишле из земље, препустиће вакуум моћи Исламској држави, екстремистима повезаним са Ал Каидом и сепаратистима који ће се међу собом борити за надмоћ.

Верује се да је у Малију присутно око 1.000 војника Вагнера - мање од десетог дела УН снага које су заменили и постоје оправдани страхови да ће они бити још мање ефикасни у пружању отпора џихадистичким групама.

А почетком ове године, УН су оптужиле Вагнер за зверства почињена раме уз раме са војском Малија, описавши „забрињавајући број сведочанстава о језивим погубљенима, масовним гробницама, тортури, силовању и сексуалном насиљу" у области Мопти.

Они су описали и како су малијски војници, под командом Вагнерових војника, убили око 500 углавном ненаоружаних цивила у једном селу.

Влада Малија је негирала било какав злочин.

У оближњем комплексу срели смо групу сепаратиста из етничке групе Туарега који контролишу Кидал.

Они се брину да би војна влада Малија, која контролише југ земље, могла да покуша да заузме оно што је преостало од УН базе кад се међународне снаге потпуно повуку.

Он каже да би то могло да доведе до обновљених сукоба.

„Ако Минусма буде предала ове кампове малијској војсци, Минусма ће бити одговорна за оно што ће се уследити након тога", каже нам Билал Аг Шарих, локалних вођа Туарега.

„Малијска влада ће такође бити одговорна зато што захтева нешто што није њено право и ми то нећемо прихватити", додаје он, јасно ставивши до знања да се његова група неће одрећи контроле над овим регионом без борбе.

Поред пружања безбедности, 12 база УН-а широм Малија обезбеђивало је и локалне послове за око 10.000 људи.

Оне су упошљавале преводиоце, шофере, људе који деле храну и пружају услуге као што су осветљавање улица и веома основну здравствену негу.

„Ти људи ће сада остати без било каквог посла и без било какве наде, без било каквих извора прихода које би користили да прехране породице", каже нам Шариф.

Он се брине да ће исламске екстремистичке групе ускочити и искористити пометњу.

„То ће пружити екстремистичким групама нову прилику за регрутовање", каже он.

У избегличком кампу видели смо редове деце шћућурене на земљи приручне школе.

Учитељ их је ударао штапом у главу док су рецитовала стихове из Курана.

Родитеље им је убила Исламска држава и било је лако видети како би она могла да се нађу на мети милитантних група и да их ове регрутују док одрастају.

Руски интереси

Међутим, у питање је доведена мотивација Вагнерове групе у региону.

Америчка влада ју је оптужила за управљање рудницима злата и дијаманата у другим афричким земљама, рекавши да је „дестабилишућа сила" коју углавном занима само да профитира од природних ресурса.

Неколико дана пре пада авиона у Русији, Јевгениј Прогижин се појавио на видео снимку који је одавао утисак да се налази у Африци.

ББЦ није успео да утврди где је видео снимљен, али у њему је Пригожин рекао да група чини Африку „слободнијом" и да Вагнер тражи минерале и бори се против исламистичких милитаната и других криминалаца.

Надомак Кидала, посетили смо један од погона за прераду злата у Малију.

То је веома мали погон, са мало тешке механизације, а већина испирања и топљења обавља се ручно.

Али са стотинама оваквих локација широм земље, Мали успева да произведе више од 60 тона злата годишње, што га чини једним од пет највећих афричких извозника овог драгог метала.

Групе Туарега брину се да би Вагнерови војници могли да покушају да преузму контролу над локалном индустријом злата и локацијама као што је ова.

Ако буду покушали, Шариф упозорава да ће доћи до крвопролића.

Регионална претња

УН су упозориле да се у протеклој години претња од џихадистистичких група појачала широм Малија, Нигера и Буркине Фасо.

Све три земље имале су државне ударе - цивилне владе свргнуте су са власти у Буркини Фасо 2022, а у Нигеру у јулу ове године.

А са будућношћу Вагнера која је сада неизвесна, не зна се колико Мали може да се ослони на ову групу да јој гарантује безбедност.

Ако се ситуација у земљи буде додатно погоршала, то би могло да изазове домино ефекат и ширу нестабилност у региону.

Пратите нас на Фејсбуку,Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]