Африка и пуч у Нигеру: „Зашто желим да Русија дође, а Француска оде“

У знак нарастајућег непријатељства према Западу после државног удара у Нигеру, један бизнисмен поносно показује властиту одећу у бојама руске заставе у традиционалном упоришту свргнутог председника Мухамеда Базума.

Од државног удара, дошло је до рата речима између војске и Запада.

Базум је био лојални савезник Запада у борби против исламских екстремиста, а био је и његов јак економски партнер.

У Нигеру се налази француска војна база и седми је највећи произвођач уранијума на свету.

Ово гориво кључно је за нуклеарну енергију и његова четвртина одлази за Европу, поготово бившу колонијалну силу Француску.

Откако је генерал Абдурахман Чијани свргнуо с власти председника у пучу одржаном 26. јула, одједном су се на улици појавиле руске заставе.

У недељу су хиљаде људи изашле на улице главног града Ниамеја да би протестовали, док су неки од њих махали руским заставама и чак нападали француску амбасаду.

Сада се чини да се овај „покрет" шири читавом земљом.

Бизнисмен, који живи 800 километара од централног града Зиндера, није желео да открива име из безбедносних разлога и тражио је да му замрљамо лице.

„Ја сам проруски оријентисан и не волим Француску", каже он.

„Од детињства се противим Француској.

„Искористили су сва природна богатства моје земље као што су уранијум, нафта и злато. Најсиромашнији Нигерци не могу да једу три пута дневно због Француске."

Овај бизнисмен је рекао да су хиљаде учествовале у протесту у понедељак у Зиндеру у подршци војном пучу.

Додао је да је замолио локалног кројача да узме материјал у бојама руске заставе (бела, плава и црвена) како би му сашио одору, негирајући да су га платиле проруске групе.

Нигер има 24,4 милиона становника, а два од сваких пет живи у екстремном сиромаштву, на плати од мање од 2,15 долара дневно.

Председник Базум је преузео дужност 2021. године у првој демократској и мирној смени власти од стицања независности 1960. године.

Aли, његова земља се нашла на мети исламистичких екстремних група као што су Исламска држава и Ал Каида које харају деловима пустиње Сахаре и полусушног Сахела на југу.

Под притиском исламиста, војске у суседном Малију и Буркини Фасо, такође бившим француским колонијама са значајним француским интересима, преузеле су власт последњих година, тврдећи да ће то помоћи у борби против џихадиста.

Као и Нигер, обе ове земље претходно су имале значајан број француских војника који су им помагали, али како су се исламистички напади настављали, тако је антифранцуски сентимент нарастао широм региона, са људима који су у све три земље почели да оптужују Французе да не чине довољно да их зауставе.

Једном кад је дошла на власт, војна хунта у Малију указала је добродошлицу руској плаћеничкој групи Вагнер, након што су прво истерали француске снаге, а потом извршили притисак да оду хиљаде миротворица Уједињених нација.

Иако су се исламистички напади у Малију наставили, војна хунта Буркине Фасо се такође зближила са Русијом и истерала стотине француских трупа.

У Нигеру, Базумова администрација често је забрањивала антифранцуске протесте.

Неколико група грађанског друштва почело је да ескалира антифранцуске протесте средином 2022. године, кад је Базумова администрација одобрила поновно размештање француских снага Баркан у Нигеру, након што су добиле наређење да напусте Мали.

Кључан међу њима је покрет M62, настао у августу 2022. године од коалиције активиста, покрета за грађанско друштво и синдиката.

Они су почели да позивају на протесте због пораста трошкова живота, лоше владавине и присуства француских трупа.

Разни планирани протести групе су били забрањени или насилно угушени од нигерских власти, а њен лидер Абдулаје Сејду затворен је на девет месеци у априлу 2023. године због „нарушавања јавног реда и мира".

Изгледа да је M62 добио нови живот после свргавања председника Базума.

У необичном потезу, државна телевизија пренела је позиве на мобилизацију његових чланова у подршци војној хунти, баш као и осуђивање санкција лидера Западне Африке због пуча.

Не зна се да ли је група повезана са војном хунтом познатом као Национални савет за заштиту домовине (ЦНСП) или са Русијом.

Али ова „кишобранска" организација организовала је протест у недељу, када су биле присутне и мање групе грађанског друштва као што су Координациони одбор за демократску борбу (ЦЦЛД) Буката и Омладинска акција за Нигер.

У Зиндеру, проруски бизнисмен сигуран је да Москва може да помогне његовој домовини.

„Желим да Русија помогне безбедношћу и храном", каже он.

„Русија може да нам пошаље технологију да унапреди нашу пољопривреду."

Али Мутака, земљорадник, који такође живи у Зиндеру, одбацује тај аргумент и каже да је пуч лоша вест за свакога.

„Не подржавам долазак Руса у ову земљу зато што су сви они Европљани и нико нам неће помоћи", каже он.

„Волим моју земљу и надам се да ћемо моћи да живимо у миру."

Пратите нас на Фејсбуку,Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]