Војни пуч у Нигеру: Француска повлачи војску и амбасадора после вишемесечних протеста

Два месеца након што је војна хунта у Нигеру свргла председника и преузела власт, Француска је саопштила да повлачи амбасадора и војне трупе које су у тој земљи биле стациониране годинама.

„Француска је одлучила да повуче амбасадора", објавио је председник Емануел Макрон и додао да је „окончана и војна сарадња" и да ће француске трупе отићи у „наредним месецима".

Војна хунта која је преузела власт у Нигеру у јулу поздравила је тај потез.

„Славимо нови корак ка суверенитету Нигера", саопштила је хунта, пренела је агенција Франс прес.

У западноафричкој земљи, којом је у прошлости управљала Француска, има око 1.500 француских војника.

Одлука Париза уследила је после вишемесечног анимозитета и протеста због француског присуства у земљи.

У Нигеру је 26. јула извршен војни пуч.

Војска је збацила са власти председника Мухамеда Базума, упркос потоњим претњама блока западноафричких земаља окупљених у групацији Ековас да ће војно интервенисати.

На претње Ековаса, економско-политичког блока земаља западне Африке, војна хунта Нигера је одговорила да ће бранити нови поредак у земљи, а придружиле су им се још три земље блока Ековас - Буркина Фасо, Мали и Гвинеја.

Макрон је рекао да и даље сматра свргнутог председника Нигера Мухамеда Базума као „једини легитимни ауторитет" у земљи и да га је обавестио о својој одлуци.

Он је свргнутог председника описао као „таоца".

„Базум је био мета државног удара зато што је спроводио храбре реформе", рекао је Макрон.

Нигер је једна од неколико бивших француских колонија у западној и централној Африци у којима је војска недавно преузела контролу, следећи Буркину Фасо, Гвинеју, Мали и Чад.

Последњи државни удар био је у Габону у августу.

Од стицања независности од Француске 1960. године, у Нигеру, западноафричкој држави без излаза на море, било је четири успешна државна удара и неколико неуспешних покушаја збацивања актуелна власт.

Последњи државни удар у земљи догодио се у фебруару 2010. године и окончан је свргавањем председника Мамаду Тање.

Од дана преврата, 63-годишњи Базум је притвору у председничкој палати, а једном приликом је позвао савезнике да реагују.

После пуча, генерал Абдурахман Чијани, командант председничке гарде, прогласио се за новог вођу земље.

Представници хунте су раније саопштили да су прикупили доказе за кривично гоњење „свргнутог председника и његових домаћих и страних саучесника за велеиздају и подривање унутрашње и спољне безбедности Нигера".

Базум се сматра савезником западних земаља, пре свега Француске, једне од највећих колонијалних сила у историји, која је дуго година влада Нигером.

Француска се управо из Нигера снабдевала уранијом, неопходног за рад њених нуклеарних електрана.

Од дана када је извршен војни удар, на улицама градова у Нигеру могле су се видети многе присталице пучиста са руским заставама и обележјима и свакодневно су расла антифранцуска осећања.

Свргнути председник Мухамед Базум огласио се раније чланком у америчком Вашингтон посту који је почео речима: „Пишем ово као талац...".

Објављено је да је Базум „забрињавајуће" ослабио, а да његов 20-годишњи син, који има хронично обољење, није добио здравствену негу.

Његова ћерка Зазија (34), која је током пуча била на одмору у Француској, рекла је раније за британски Гардијан да њени отац, мајка и брат немају чисту воду или струју и да живе од пиринча и тестенина.

После пуча, ЕУ је суспендовала сву безбедносну сарадњу са Нигером и обуставила буџетску помоћ.

Руски председник Владимир Путин на недавном самиту са лидерима афричких земаља, обећао је бесплатну доставу хране за најугроженије земље Африке, међу којима је и Нигер.

Влада председника Базума била је и партнер европским земљама које покушавају да зауставе ток миграната преко Средоземног мора, пристајући да прихвати стотине миграната из притворских центара у Либији.

Базумова влада се обрачунавала и са трговцима људима којима је Нигер био транзитна земља за кријумчарење између других земаља западне Африке и оних даље на северу.

Мали и Буркина Фасо су били под интензивним притиском исламистичких група које су слободно деловале у већем делу обе земље.

Али иако се Нигер борио против сопствене џихадистичке побуне и руралног бандитизма, изгледао је релативно стабилније од својих суседа.

Број пријављених смртних случајева од политичког насиља од 2021. године био је далеко мањи у Нигеру, према организацији АЦЛЕД.

Али претња џихадиста била је главни разлог зашто је војска преузела власт, тврдећи да треба да се бори против побуњеника.

Шта се десило у Нигеру?

Портпарол војске, окружен другим официрима, објавио је 26. јула у директном укључењу на националној телевизији да је извршен државни удар.

Саопштили су и да је суспендован устав, као и све државне институције, али и затварање граница земље у западној Африци.

„Ми, снаге одбране и безбедности, одлучили смо да ставимо тачку на режим какав познајете", рекао је генерал-пуковник Амаду Абдурахман, окружен деветорицом официра у телевизијском обраћању.

„Ово је последица сталног погоршања безбедносне ситуације и лоше привредне и друштвене политике", додао је.

Војна хунта, која себе назива Национални савет за одбрану отаџбине, увела је полицијски час у земљи од 22 сата до пет сати ујутру по локалном времену.

Ко предводи пуч?

Генерал Абдурахман Чијани (62) је био командант председничке гарде од 2011. године, а бивши председник Махамаду Исуфу га је 2018. године унапредио у чин генерала.

Чијанија су повезали са покушајем државног удара 2015. против бившег председника, али је пред судом то негирао.

Говорећи у ранијем телевизијском обраћању, изјавио је да су га несигурност, економски проблеми и корупција навели да преузме власт.

Он се обратио и глобалним савезницима Нигера, рекавши да ће хунта поштовати све међународне обавезе, као и људска права.

Присталице пуча: „Доле Француска, живела Русија"

Многе присталице војног пуча недељама редовно демонстрирају у главном граду Нијамеју.

Поједини су се раније окупљали испред француске амбасаде, узвикујући: „Доле Француска", „Живела Русија" и „Живео Путин".

Нема никаквих доказа да Русија стоји иза овог пуча у Нигеру.

Званичници Кремља су ранијих дана позивали на поштовање устава и смиривање ситуације у Нигеру.

Шта ово значи за Нигер и за Африку?

Од Малија на западу до Судана на истоку, читавим делом Африке сада управља војска.

Нигер је био једна од ретких преосталих демократија у појасу Сахела који се протеже широм континента.

Али сада када је војска преузела власт, постоји забринутост шта ће то значити за иначе проблематични регион.

Пратите нас на Фејсбуку,Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]