Русија и Украјина: Шта ће бити са Вагнеровом мрежом у свету

Једне крајње несвакидашње суботе, приватна војна компанија Вагнер послала је властите јединице у марш на Москву у чину побуне против руског војног врха, пре него што је постигнут споразум, а јединице су добиле наређење да се врате.

Према споразуму постигнутом у последњи час, Вагнеров вођа Јевгениј Пригожин изгнан је у Белорусију, а они његови борци који нису учествовали у суботњој побуни могу да потпишу уговоре са руским Министарством одбране.

Или да се врате породицама, како је објавио руски председник Владимир Путин.

Путин је објавио и да је руска држава у потпуности финансирала Пригожинову приватну војну компанију, са милијарду долара потрошених на плате и бонусе за 12 месеци.

Додатна милијарда долара отишла је Пригожиновој угоститељској фирми Конкорд за исхрану војске.

Према руским законима, нелегалне су било какве паравојне трупе.

У објави на његовом каналу на Телеграму након што је постигнут споразум у суботу увече, Пригожин је рекао да „они" - мислећи вероватно на руско Министарство одбране - желе да „распусте" Вагнер.

Али, није јасно да ли је то био једини разлог за његов изненадни покушај демонстрације силе.

Исто је поновљено и у аудио поруци коју је објавио у понедељак вече а која је прекинула његово ћутање од суботе, рекавши да нико није пристао да потпише уговор са Министарством одбране и да ће његова плаћеничка компанија престати да постоји 1. јула.

Погледајте и ову причу:

Није најјасније шта ће се десити са борцима ове плаћеничке групе тренутно размештеним по свету ако група Вагнер буде била расформирана.

Група је била активна у многим земљама широм света као што су Либија, Судан, Сирија, Мали, Централноафричка Република, Мозамбик, Венецуела, Буркина Фасо и Мадагаскар.

Вагнерови борци су оптужени да су чинили зверства у Либији, Сирији, Централноафричкој Републици, Малију и Украјини - многа над ненаоружаним цивилима.

Дипломатски извор Уједињених нација који годинама пажљиво прати активности Вагнера каже за ББЦ да ако се група сукоби са руском владом и буде била расформирана, руско Министарство одбране више неће снабдеавати Вагнерове јединице у Африци.

Тај извор каже да би борци могли да остану неисплаћени, без политичке или војне подршке, конкретно у афричким земљама као што су Централноафричка Република, Либија, Судан и Мали.

То значи да би Вагнерови борци тренутно размештени у Африци могли практично да се нађу без посла и слободни за изнајмљивање, представљајући огромну опасност у земљама које муку муче са нестабилношћу, грађанским ратовима и побунама.

Честе жртве политичких борби за превласт управо су цивили.

А у земљама света у којима тренутно оперише Вагнер, цивили се надају да овај хаос неће за последицу имати још разузданију бруталност озлоглашене групе Вагнер.

Шта је, дакле, Вагнер у последње време радио у Африци и Сирији?

И шта би могло да се деси у свакој од тих земаља ако се он расформира и изгуби подршку руског Министарства одбране?

Погледајте видео о плаћеницима у Либији:

Либија

Вагнерове јединице у Либији први пут су примећене у јесен 2019. године, кад су се придружиле редовима одметнутог генерала и вође снага Источне Либије Калифе Хафтара у његовој офанзиви за заузимање главног града Триполија, у ком се налази седиште владе коју признаје УН.

Оне су коришћене као специјализована борбена сила за рушење одбране главног града након што је Хафтарова офанзива ударила у зид.

Њихова стручност у борбама на фронту, снајперским активностима и сакупљању војних обавештајних података правили су велику разлику на терену, а уз њихову помоћ Хафтарове снаге су успеле да се пробију у неке од јужних предграђа Триполија.

Али, њихово учешће је имало и мрачнију страну.

ББЦ-јева истрага је 2021. године пронашла је доказе да су чланови групе учествовали у погубљењу цивила и незаконитој употреби противпешадијских мина и подметању експлозива у породичним домовима око либијске престонице.

Истрага је открила и да их је Москва снабдевала најсавременијим наоружањем и опремом.

У тајном, интерном документу до којег је дошао ББЦ у Триполију од либијског обавештајног био је списак аквизиције опреме за неке Вагнерове јединице у Либији.

Показали смо тај списак Крису Кобу Смиту, британском војном стручњаку, а он је направио следећу процену.

„Оружје је, у већини случајева, најсавременије могуће - што значи да се ради о најновијој, технолошки напредној опреми коју тренутно користи руска војска.

„То не указује само на слободан приступ значајном буџету, већ и одобрењу за приступ најновијој, осетљивој, ако не и тајној, технологији.

„Чини се да су Вагнер нешто више од пуког незваничног елемента руске војске."

Нашироко се писало о томе да су Вагнерове јединице у Либији биле снабдеване преко теретног авиона Антонов руских ваздухопловних снага који редовно саобраћа између сиријске базе Латакија под контролом Руса и ваздухопловних база у источној Либији.

Дакле, Вагнерове јединице у Либији се у великој мери ослањају на подршку руског Министарства одбране, а губитак те подршке могао би да има огроман утицај на њихово присуство и снагу у Либији.

Локални извори у Либији рекли су за ББЦ да није дошло до приметније промене на терену око Вагнерових положаја од неуспелог суботњег пуча у Русији.

Мали и Централноафричка Република

Уверавања руског министра спољних послова Сергеја Лаврова да ће се операције војних инструктора наставити у Малију и Централноафричкој Републици после суботњих догађаја само потцртавају стратешку важност ове две земље у експанзионистичким амбицијама Кремља у Африци.

Краткорочно гледано, Пригожинова побуна је можда имала минимални утицај на 1.000 Вагнерових плаћеника који оперишу у Малију од краја 2021. године на позив војне хунте.

Њихове активности су испреплетене са растућим руским дипломатским, безбедносним и економским интересима у овој земљи откако је привремени председник пуковник Асими Гоита приграбио власт у августу 2020. године.

Власти Малија често негирају да су контактирале групу Вагнер, већ се хвале подршком руских војних инструктора.

Ипак, Вагнерово присуство покренуло је убрзано повлачење хиљаде припадника француских и европских снага које су подржавале борбу војске Малија против екстремиста Исламске државе и Ал Каиде од 2013. године.

Вагнерово размештање није учинило много на унапређењу безбедносне ситуације.

Бројке Лоцирања оружаних сукоба и Пројекта Ивент Дата показују да се насиље милитаната више него удвостручило између 2021. и 2022. године, док су цивили чинили највећи број жртава.

Операције војске која укључује чланове групе Вагнер довеле су до већег броја смрти цивила.

Међу најгорим инцидентима била је смрт око 500 цивила у недељу дана дугој операцији у централном граду Моура.

УН је успела да повеже „стране силе" и војску Малија са тим убиствима, док су САД увеле санкције двојици војника и де факто командиру групе Вагнер у Малију.

Истовремено, рат у Украјини није много утицао на то да се успоре Вагнерове активности у Малију.

Плаћеници су се брзо уселили у базе које су напустиле француске снаге у северним градовима Госи, Менака и Гао.

Групе грађанског друштва и корисници друштвених мрежа који подржавају хунту и често промовишу Вагнер и руске активности покренули су кампању да се миротворци УН-а (Минусма) замене руским снагама.

У мају је Пригожин изјавио за Телевизију афричких медија из Камеруна, са којом се он често повезује, да су Вагнерови плаћеници „ефикаснији" од миротвораца УН-а у Малију и Централноафричкој Републици.

Све већа зависност Малија од руске подршке постала је очигледна 16. јуна кад је министар спољних послова Абдулаје Диоп затражио моментално повлачење Минусме.

Џихадистичке групе могле би да искористе могуће слабљење безбедности ако напетости између Кремља и групе Вагнер наруше операције у Малију.

Исто тако, није било званичне реакције Централноафричке Републике о Пригожиновој побуни, упркос томе што су у земљи виђене честе активности групе Вагнер од краја 2017. године.

Споразум о безбедносној сарадњи између Москве и Бангуија довела је до размештања стотине руских „војних инструктора" како би се борили против побуњеника који деценијама држе Централноафричку Републику под опсадом.

Временом се група Вагнер ширила у економске подухвате, наводно тргујући конфликтним минералима и дрвном грађом, баш као и вотком.

То је финансирало групу на почетку рата у Украјини, пошто су почели да пристижу извештаји о томе да се његове снаге поново размештају у Централноафричкој Републици.

Њихов успех против моћне побуњеничке коалиције - Коалиција патриота за промену (ЦПЦ) - која је покренула побуну против председника Фостена Туадере 2020. године учврстио је подршку у јавности.

Претерано ослањање његове владе на групу Вагнер ради телохранитељских услуга и заштите кључних владиних инсталација изгледа да је охрабрило плаћенике да чине масовна зверства над цивилима током операција против побуњеника.

Почетком ове године, америчко Министарство финансија оптужило је плаћенике за учешће у текућем обрасцу тешких криминалних активности, укључујући „масовна погубљења, силовања, отимање деце и физичка злостављања у Централноафричкој Републици и Малију".

Сломови унутар групе Вагнер као последица Пригожинове побуне повећали су ризик од губитка контрола над уносним и углавном самосталним операцијама плаћеника у Централноафричкој Републици.

Додатни страхови од савезништва између побуњеника и плаћеника, нарочито у залеђу богатом минералима, могли би да дестабилизују суседне земље као што су Чад и Судан које су већ биле рањиве од Вагнерових активности.

Међутим, непрекинута сарадња Туадерине владе и Москве распршује забринутост да би напетости између Кремља и Вагнерове групе могле да наруше безбедносне операције и крхку стабилност у земљи.

Погледајте видео: 24 сата побуне у Русији

Сирија

Вагнерово присуство у Сирији је сасвим друга прича.

Руска војска је интервенисала у сиријском грађанском рату 2015. године да би пружила подршку снагама сиријске владе у време кад су сиријски побуњеници држали контролу над већином земље.

Ова интервенција чинила је велику разлику за снаге сиријског председника Башара Ал Асада, који данас контролише већину земље.

Али то се десило по велику хуманитарну цену, будући да су руски ратни авиони окривљени за смрт десетине хиљада Сиријаца од 2015. године.

Ваздухопловна база Латакија на сиријској медитеранској обали званично је под контролом руског министарства одбране и често се користи за снабдевање Вагнерових јединица у Африци.

Вагнерове јединице су послате у Сирију 2015. године.

Углавном су биле размештене око нафтних поља, где се знало да оперишу борци ИСИС-а.

Вагнерови борци оптужени су да су починили стравичан ратни злочин отприлике две године након што су стигли у Сирију.

Вагнерови припадници су се снимали 2017. године док су брутално мучили и убили сиријског држављанина, пре него што су запалили његово раскомадано тело.

Стравични снимак процурео је на интернет и био искоришћен за идентификацију учесника, а кривична пријава рођака жртве поднета је против шест Вагнерових војника у Москви.

Руске власти, међутим, не само да ништа нису предузеле против њих, већ је једног од њих председник Владимир Путин одликовао орденом части.

Будући да је руско присуство у Сирији званично присуство њене владе, оно што се дешава између Кремља и Вагнера у Русији највероватније нимало неће утицати на актуелне руске операције у Сирији нити њихову подршку влади у Дамаску.

Међутим, читав свет ће пажљиво пратити шта ће се сада дешавати са Вагнеровим борцима у Сирији ако их се одрекне руско Министарство одбране, будући да су у сиријском грађанском рату учествовале неке од најмоћнијих земаља света на обе стране сукоба.

Прочитајте и ове приче о односу Вагнера и руске војне команде:

Пратите нас на Фејсбуку,Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]