Русија и Украјина: Вагнер, Пригожин, Путин и Шојгу - љуто ривалство које је довело до побуне

На крају је Вагнерова побуна трајала мање од 24 часа. Али токсични коктел зависти, ривалитета и амбиције који га је покренуо настајао је месецима, ако не и годинама.

Главни ликови у овој драми су Јевгениј Пригожин, оснивач и лидер паравојне групе Вагнер, и шефови огромне руске војске - Серегј Шојгу и Валериј Герасимов.

Пригожин - бивши криминалац који је осамдесетих био повезан са организованим криминалом, за шта је провео неколико година у затвору - креација је Кремља која дугује своје огромно богатство председнику Владимиру Путину.

Откако је основао плаћеничку групу Вагнер 2014. године, постао је кључно оруђе Путинове жеље да поново успостави руски утицај широм планете.

Из сенке, његове снаге - састављене од окорелих бивших припадника руских специјалних снага - пружили су подршку Путиновом савезнику Башару Ал Асаду у Сирији и помогли да се заустави и замени француски утицај у Малију.

Све до прошле године, Пригожин је упорно негирао све бројније доказе да он контролише ову групу, подносећи тужбе британским судовима против новинара Белингкета Елиота Хигинса који га је оптужио да води приватну војску.

Сама природа лаког порицања повезаности са операцијама његове групе учинила га је популарним код Путина и омогућила му да изгради властиту базу моћи, која је последњих годину дана могла да се мери са моћи војне и безбедносне елите која влада Русијом.

Он је човек ког прати насиље, корупција и амбиције - а његов успон је карактеристичан за савремену државу коју је градио председник Владимир Путин у последње 24 године.

Али, упркос његовој све већој моћи, остао је аутсајдер у Путиновом ужем кругу сарадника, не презајући од тога да критикује званичнике у Москви које доживљава као корумпиране, лење или оба.

Посебну мржњу гајио је годинама према главнокомандујућем војске Валерију Герасимову и министру одбране Сергеју Шојгуу - колеги аутсајдеру.

За разлику од већине Путинових кључних сарадника, који углавном потичу из председниковог родног Санкт Петербурга, Шојгу је рођен у сеоцету на руско-монголској граници.

Упркос томе што је предводио руску војску више од деценије, Шојгу никад није служио у униформи, попевши се високо у хијерархији Комунистичке партије пре него што је постао шеф руског министарства за ванредне ситуације деведесетих.

Герасимов, трећа личност у овом ривалитету, ултимативни је војни инсајдер.

Он се челичио у крвавој побуни у Чеченији деведесетих, а сада је главнокомандујући руске војске са најдужим стажом у пост-совјетском периоду.

Пригожинова све већа важност приликом демонстрације руске силе - и способност његове групе да преотме врхунске припаднике специјалних снага од војске нудећи им веће плате - сматра се да је годинама стварала напетост између ових људи.

Али, тек је после руске инвазије на Украјину - а посебно после крвавих борби у кланици око Бахмута, бици у којој се верује да су погинуле хиљаде Вагнерових војника - Пригожинова мржња према војној елити јасно избила на видело.

Покушај да се заузме Бахмут - градић са око 70.000 предратних становника - и даље збуњује многе.

Већина посматрача верује да он има врло сведен војни значај, а неки кажу да је кампању осмислио сам Пригожин да би могао да преузме заслуге за победу усред војне кампање праћене неуспесима.

Он је редовно оптуживао Шојгуа и Герасимова да „непрестано покушавају да преотму заслуге за победе Вагнера" у градовима као што је Соледар, где су се са смрћу сусреле хиљаде припадника паравојне формације - често регрутованих право из затвора.

И, у супротности са његовим бирократски настројенијим ривалима, Пригожинове тираде често оштрог језика чиниле су га личношћу која је често привлачила пажњу светских медија.

Процурели документи сугеришу да руско министарство одбране није знало како да изађе на крај са порукама које је он слао и са његовом све већом популарношћу.

Али, у Кремљу, Владимир Путин није имао ништа против да се то настави.

Дозвољавање да ривалства тињају и те како је стил председника Путина.

Он одавно допушта сучељеним центрима моћи да се боре међу собом за превласт, верујући да ће то спречити једну фракцију да стекне довољно важности да га директно угрози.

Данијел Тристман, професор политичких наука са Калифорнијског универзитета у Лос Анђелесу, написао је прошле године да систем који је створио Путин садржи „потезне жице" за спречавање државног удара, истакавши да званичници „са наоружаним људима на располагању не поседују довољно међусобног поверења да би организовали заверу".

У том режиму, Шојгуа под контролом држи Вагнер, док се плаћеници и даље плаше војске.

На врху те пирамиде седи Путин, шаховски мајстор који помера фигуре на табли и одржава равнотежу у систему.

У међувремену, Пригожин је одувек водио рачуна да не критикује председника директно, уместо тога сугеришући да је разлог за низ руских неуспеха од почетка инвазије у фебруару 2022. тај што Путина обмањују његови властити командири.

Путин је имао користи од допуштања газди плаћеника да за неуспелу војну кампању окривљује његове потчињене.

Верује се да је руски председник приватно и сам критиковао Шојгуа и Герасимова због спорости напредовања инвазије.

Али, последњих месеци, Путинова дугорочна стратегија изгледа да је почела да се распада.

Пригожин - све нервознији због сумње да војска ускраћује муницију његовим снагама док покушавају да доврше заузимање Бахмута - почео је да објављује све разузданије тираде не Телеграму.

На једном снимку - док се у позадини види да га окружују посмртни остаци десетине мртвих Вагнерових бораца - он је беснео: „Ти [псовка] који нам не дајеш довољно муниције, ти шљаму, јешћеш њихова црева у паклу!"

„Шојгу! Герасимов! Где је муниција? Они су дошли овде као добровољци и погинули су за вас да бисте ви могли да се дебљате у вашим канцеларијама од махагонија", викао је на другом снимку, наизглед покушавајући да уцени Москву претећи јој да ће повући снаге са фронта и напустити борбу за Бахмут.

Према документима америчке обавештајне службе које је у јавност пустио амерички ваздухпловац Џек Тешеира, Пригожин је 22. фебруара позван на састанак са Путином и Шојгуом - истог дана када је објавио видео међу лешевима припадника Вагнера.

„Састанак се скоро сигурно тицао, макар делимично, Пригожинових јавних оптужби и напетости која је настала са Шојгуом", писало је у једном документу, у ком је име министра шефа одбране било написано погрешно.

Али, изгледа да састанак није произвео жељени ефекат.

За то време, у Москви, Шојгу је радио на финализацији плана за који се надао да ће за стално умањити утицај његовог непријатеља.

Министар одбране понекад је био критикован зато што није служио у униформи, али је зато његово познавање начина како да преокрене руски политички систем у своју корист без премца.

У Кремљу он борави на некој функцији од 1991. године и врло је мало Путинових блиских сарадника ту дуже од њега.

Он је 10. јуна обелоданио свој план, најавивши да ће од „добровољачких формација" бити тражено да потпишу уговоре директно са министарством одбране, интегришући их са војском и доделивши им нови правни статус.

Предлог овог закона дао је добровољачким формацијама рок до 1. јула да се повинују и потпишу уговоре.

Иако се у саопштењу не помиње Вагнер директно, то је нашироко доживљено као потез чији је циљ смањење Пригожиновог утицаја, моментално изазвавши бес шефа плаћеника.

„Вагнер неће потписати никакав уговор са Шојгуом", љутио се Пригожин.

„Шојгу не уме да руководи војном формацијом."

Ипак, овај потез је сигурно огласио звона за узбуну у Пригожиновој глави.

Као искусни политички играч, Шојгу сигурно не би предузео кораке за преузимање контроле над Вагнером да не зна да има подршку председника Путина за то.

Пригожин је можда схватио да је, после више месеци трпљења његових тирада у којима је тражио пажњу и критиковао „специјалну војну операцију", председник коначно одлучио да подржи своје шефове одбране и маргинализује старог савезника.

Неколико дана касније, Путин је дао и лично одобрење за овај потез, рекавши новинарима у Москви да је то „у складу са здравим разумом" и да „мора да се уради што пре".

Неки сугеришу да је то био тренутак кад је Пригожин почео да планира побуну, а амерички Институт за студије рата (ИСВ) каже да је он „највероватније схватио да је његов једини пут да сачува групу Вагнер као независну силу да крене у марш против руског Министарства одбране".

Његове трупе су ускоро ескалирале кампању против редовне војске, отевши руског борбеног команданта ког су оптужили да је отворио ватру на Вагнерове трупе.

Амерички медији јављају да су обавештајни званичници, анализирајући Вагнерове покрете неколико дана, поднели извештај Бајденовој администрацији да Пригожин планира неку врсту акције.

И у петак је шеф плаћеника изнео до тада најоштрију критику на рачун министра одбране.

Одступивши од лажне руске приче коју одавно промовише сам председник Путин да је Русија извршила инвазију на Украјину да би одбила НАТО и искоренила нацисте, Пригожин је беснео да сукоб није ништа друго до изговор за Шојгуа да добије још медаља и стекне врхунску војну почаст унапређењем у чин маршала.

„Министарство одбране покушава да обмане јавност, да обмане председника", дивљао је он на снимку на Телеграму.

Те вечери, мање од две недеље након што је министарство одбране најавило план да преузме контролу над групом Вагнер, Пригожин и његове трупе су напустили Украјину и заузели руски град Ростов.

Неки спекулишу да је Пригожин пристао да оконча побуну пошто је добио гаранције од Путина, које би могле да садрже промену у врху министарства одбране, али остаје нејасно да ли је то тачно.

Ко би заменио Шојгуа и Герасимова такође је непознаница.

Генерал Сергеј Суровикин, некада Пригожинов савезник, али који се огласио против побуне, могао би да буде следећи у реду за унапређење.

Познат као Генерал Армагедон, он је командовао снагама инвазије у кратком периоду прошле године и стоји иза углавном неефикасне кампање бомбардовања цивилних мета.

Шта ће се десити са самим Пригожином потпуно је друга ствар.

Његова одлука да заустави продор до Москве вероватно је разљутила многе тврдокорне про-ратне елементе у Русији, док је ИСВ приметио како ће „бројни припадници Вагнера вероватно бити незадовољни потенцијалним потписивањем уговора" са министарством одбране.

А нејасно је и да ли ће му бити дозвољено да задржи огромно богатство.

Према написима у руским медијима, током рације на Вагнерово седиште у Санкт Петербургу пронађено је око 48 милиона долара у готовини, за које је Пригожин рекао да су се користили за исплаћивање одштете породицама погинулих војника.

И док је ова побуна углавном сасечена још у корену, а војни тандем Шојгу-Герасимов је уклонио крупну претњу њиховој моћи, услови који су довели до побуне остају на снази.

У Русији тренутно оперише десетак приватних војних компанија, које су се на верност зарекле разним безбедносним званичницима, нафтним гигантима и олигарсима.

Прича се да Шојгу контролише властиту компанију по имену Патриот ПМЦ која оперише у Украјини и директна је конкуренција Вагнеру, према америчком Стејт департменту.

Лојалност ових група режиму у овом тренутку мора бити упитна у најбољем случају, а могла би и да ослаби претпоставку да је Путинова влада способнија да издржи дуги сукоб у Украјини од владе председника Владимира Зеленског у Кијеву.

„Надања дела руске елите, укључујући, очигледно, самог председника, да Русија може имати користи од дугог рата је опасна илузија", рекао је Руслан Пухов, аналитичар московског Центра за анализу стратегија и технологија (Цаст).

„Продужавање рата носи са собом огромне домаће политичке ризике по Руску Федерацију."

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]