'Случај Правни факултет': Шта је аутономија универзитета и зашто је важна

„Рубикон је пређен, аутономија универзитета је нарушена", објавили су 2. јула студенти у блокади Правног факултета Универзитета у Београду.

Те ноћи, у центру Београда, испред њиховог факултета, виђена је полицијска акција против мобилних блокада саобраћајница, којима студенти и демонстранти траже одржавање парламентарних избора.

Током вечери је приведено неколико десетина људи, а било је и повређених студената.

„Ни у једном тренутку полиција није ушла у просторије (Правног) факултета, поштујући аутономију универзитета", одговорило је Министарство унутрашњих послова.

Директор полиције Драган Васиљевић у гостовању на јавном сервису одбацио је тврдње да је полиција синоћ нарушила аутономију Правног факултета, те додао да "полиција ни у једном тренутку то није урадила, већ да су њени припадници стигли до степеништа зграде, да би видели ко их је гађао".

То је само један у низу случајева од почетка студентских протеста због пада надстрешнице у Новом Саду када се могао чути појам „аутономија универзитета".

Шта он заправо значи?

„Пре свега се односи на основну делатност универзитета, да су професори слободни да предају област којом се баве, одређују наставне планове, програме, као и да су у том смислу потпуно аутономни у односу на оснивача или власника", каже Бранко Ковачевић, бивши ректор Универзитета у Београду.

„Оснивач или власник универзитета не сме да се меша у стручни, научни део, нити полиција сме да уђе на универзитет док је не позову декан или ректор", додаје Ковачевић за ББЦ на српском.

Аутономију универзитета - као и високошколских и научних установа – и „самостално одлучивање о уређењу и раду", гарантује Устав, као највиши правник акт државе.

У Закону о високом образовању, под „принципима високог образовања", после академских слобода одмах је наведена и - аутономија.

„Аутономија универзитета је важна зато што он има веома важну улогу, а то је да ствара нове генерације које ће бити будућност једног друштва као његова интелектуална и радна снага", каже Ковачевић.

„То су управо ти млади, школовани људи, они вуку напред универзитет, од чега корист има цело друштво".

Шта се догодило испред Правног факултета?

„Шта радите то, бре", чује се неколико пута на снимку направљеном током полицијске акције испред Правног факултета, а који су објавили студенти у блокади.

На њему се виде припадници Жандармерије у пуној опреми за разбијање демонстрација, са штитовима и кацигама, како долазе до улаза на факултет, где је била група студената.

Ту их хватају и одвлаче.

Четворо студената је повређено, од којих један има поломљену кључну кост, изјавио је професор Медицинског факултета Оливер Стојковић.

„Колеге су мирно седеле, полиција је стигла у возилима на раскрсницу и залетела се на студенте", објављено је на налогу Правни у блокади.

У Булевару краља Александра, који пролази тачно испред Правног факултета у Београду, током читаве вечери 2. јула, као и претходних ноћи, били су протести и блокаде саобраћајница.

Студенти блокадама факултета већ месецима траже утврђивање одговорности за пад надстрешнице железничке станице у Новом Саду 1. новембра 2024. године, када је погинуло 16 људи.

Иако власти тврде да су њихови захтеви испуњени, студенти то негирају и настављају са протестима, тражећи и ванредне парламентарне изборе, које виде као једини пут до испуњења њихових захтева.

Од великог Видовданског протеста 28. јуна на београдском тргу Славија - после ког је било сукоба демонстраната и полиције - студенти позивају и на „грађанску непослушност".

Демонстранти од тада сваке вечери праве мобилне блокаде улица широм Београда, Новог Сада и других градова широм Србије, остављајући на њима контејнере и сличне препреке.

„Припадници полиције су потискивали грађански протест до степеница факултета и тада су пробали да изврше упад", навели су студенти Правног факултета.

„Нису успели јер су реакцијом колега врата закључана и постављене су барикаде, након чега су (полицајци) лупали на врата и стварали метеж", додају.

Из Министарства унутрашњих послова то негирају.

Полиција је 2. јула „поступала према лицима која су постављала контејнере, ограде, клупе, жардињере и друге препреке на раскрсници на коловозу", саопштили су.

У намери да их приведу, како наводе, полиција се налазила „на платоу испред Правног факултета, као и на степеницама, али ни у једном тренутку није ушла у просторије факултета, поштујући аутономију универзитета", додајући да је приведено 23 људи.

И на налогу Правни у блокади се наводи да је ухапшен „велики број људи испред факултета".

„Очити прекршај аутономије", сматра Ковачевић, бивши професор Електротехничког факултета и ректор Београдског универзитета од 2006. до 2012. године.

„Студенти су стајали на месту које има посебан симболички значај – платоу Слободана Јовановића, једног од најзначајнијих стваралаца у историји Универзитета у Београду... Њима је место на том платоу, то је њихов плато у ствари".

Слободан Јовановић је био истакнути српски и југословенски правник, историчар, универзитетски професор, политичар и писац, као и премијер југословенске владе у егзилу током Другог светског рата.

У међувремену је и група наставника и сарадника Правног факултета Универзитета у Београду најоштрије осудила „бруталну и прекомерну силу" припадника Жандармерије против студената.

„Тим чином је, истовремено, на најгрубљи начин повређена и Уставом загарантована аутономија универзитета", навели су у саопштењу.

Они подсећају да је ово други пут у историји да се на степеницима и улазу у зграду Правног факултета појављује толики број униформисаних, наоружаних људи.

Први пут се, кажу, то догодило 1941. године, када је „зграду заузео и користио страни окупатор".

О укидању аутономије универзитета

Аутономија универзитета у Србији укинута је Законом о универзитетима из маја 1998. године.

Остао је упамћен као „Шешељев закон”, по лидеру Српске радикалне странке, тадашњем потпредседнику владе, који је био један од његових најгласнијих заговорника.

Министар за информисање у тој влади био тадашњи функционер радикала 28-годишњи Александар Вучић, данашњи председник Србије.

Била је то освета академским радницима који су подржали студентске демонстрације против режима Слободана Милошевића годину дана раније, изазваних крађом на локалним изборима.

„Сва аутономија је била пренета на државу која је о свему могла да одлучује", изјавила је раније Јелена Ђорђевић, професорка Факултета политичких наука у пензији, за ББЦ на српском.

„Био је то потпуни крах друштва, јер је аутономија универзитета једини гарант да постоје било какви елементи слободе и њен значај превазилази академску заједницу".

Спорни закон је укинут 2002. године, а по садашњим прописима држава финансира универзитете, али они самостално доносе кључне одлуке о сопственој судбини.

Представници високог школства у Србији сада страхују да би после 27 година касније прошлост могла да се понови.

Пре свега због најава да ће се Закон о високом образовању поново мењати, као и због односа власти према универзитетима од почетка студентских блокада.

„Не знам откуд забринутост када документа (нацрта) нема, нема ни интерних консултација, ни различитих верзија закона о којима се распредају разне приче”, изјавио је у мају министар просвете Дејан Вук Станковић за ББЦ на српском.

Није желео да даље говори о овој теми.

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Instagramу, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]