Друштвене мреже и жене: На интернету постоји пандемији злостављања

Четири највеће светске друштвене мреже кажу да ће радити на пооштравању постојећих обећања о интернет безбедности на њиховим платформама након што је више од 200 истакнутих жена потписало отворено писмо у којем осуђује злостављање.

Фејсбук, Гугл, ТикТок и Твитер рекли су да ће се обавезати на побољшање система за пријављивање злостављања, као и на филтрирање онога што корисници виде и ко са њима може да комуницира преко интернета.

Међутим, неки учесници кампање изразили су забринутост да те обавезе не иду довољно далеко.

„Ове апстрактне изјаве нуде технолошким компанијама добру прилику за промоцију, али то нису стварне обавезе", каже Лусина Ди Меко, суоснивачица #ShePersisted Global, иницијативе за борбу против напада на жене на интернету.

„Они не нуде преиспитивање модерације садржаја или алгоритамских преференција које награђују лоше понашање. За сада још увек терет је на женама."

Ово је уследило када је више од 200 истакнутих жена - међу њима бивша аустралијску премијерка Џулија Гилард, америчка тенисерка Били Џин Кинг и британске глумице Тенди Њутн и Ема Вотсон - потписало отворено писмо тражећи конкретне акције за борбу против злостављања.

Писмо је објављено на УН-овом форуму за равноправност генерација који покреће серију позива на деловање у циљу постизања глобалне родне равноправности.

„Као аустралијска премијерка, попут осталих жена у јавном пољу, редовно сам добијала врло родно осетљиве и ружне поруке на друштвеним мрежама, укључујући и циркулацију порнографских цртаних филмова", рекла је Џулија Гилард за ББЦ.

Додала је да ју је „наљутило и фрустрирало што се жене и даље суочавају са овом врстом злостављања".

У писму упућеном Шоу Зи Чу из ТикТока, Џеку Дорзију из Твитера, Сундару Пичаију из Гугла и Марку Закербергу из Фејсбука, више од 200 жена затражило је од извршних директора да „хитно дају приоритет безбедности жена на својим платформама".

„Интернет је градски трг 21. века", наводи се у писму.

„Ту се води дебата, граде се заједнице, продају производи и ствара репутација."

„Али обим интернет злоупотребе значи да су за превише жена ови дигитални градски тргови небезбедни. Ово представља претњу напретку на пољу родне равноправности."

Писмо је такође указало на студију The Economist Intelligence Unit из 2020. године у којој се наводи да је 38 одсто жена у 51 земљи имало директно искуство застрашивања на интернету.

Тај број се повећао на 45 одсто ако су жене из генерације миленијалаца или генерације З (рођене после 1982. године).

У истраживању је учествовало више од 4.000 одраслих жена.

„Заиста је важно да препознамо да су злостављање и узнемиравање жена на платформама друштвених медија широко распрострањени и да је то једна од највећих препрека родној равноправности", каже Азмина Дродија.

Она је виша менаџерка за политике у World Wide Web Foundation, која је водила једногодишњи консултативни процес уочи Форума за равноправност генерација.

The World Wide Web Foundation окупила је жене погођене онлајн злостављањем са стручњацима из технологије, владе и цивилног друштва како би заједно креирали решења за проблем.

У писму се такође наглашава да је злостављање на интернету горе за маргинализоване групе и обојене жене, посебно Афроамериканке.

То истиче Amnesty International's Troll Patrol project који се бавио злостављањем жена на Твитеру током 2017. године.

Извештај Troll Patrol сугерише да обојене жене (Афроамериканке, Азијаткиње, Латиноамериканке и мешовите расе) за 34 одсто имају веће шансе да буду споменуте у насилним или проблематичним твитовима од жена белкиња.

Афроамериканке су биле мета у несразмерно великом броју случајева - шансе да буду поменуте у насилним или проблематичним твитовима биле су 84 одсто веће него за белкиње.

Азербејџанска новинарка Арзу Гејбула, која је учествовала у консултацијама, рекла је за ББЦ да је због сталног интернет узнемиравања желела да прекине каријеру.

Додала је да се пита да ли ће технолошке платформе „икада озбиљно схватити троловање и узнемиравање, посебно за жене у земљама које можда неће сматрати довољно важнима или које им нису на радару, попут Азербејџана".

Фејсбук, Твитер и ТикТок поручили су ББЦ-ју да ће обновити постојеће обавезе у вези са интернет сигурношћу за све кориснике.

Посебну пажњу усмериће на брже одговоре приликом пријављивања злоупотребе и робусније системе филтрирања за оно што корисници виде на мрежи.

ТикТок већ има „упит" који тражи од људи да преиспитају утицај речи пре објављивања коментара који може садржати непримерене или друге кључне речи, а Твитер има функције да ограничи постове које видите.

„Моја брига је да су ово превише поједностављена решења за сложене проблеме", каже Лусина Ди Меко из #ShePersisted Global.

„Једна од препорука је филтрирање садржаја како жене не би виделе злостављање. Ово је проблематично, јер значи да се злостављање наставља, али ја једноставно не видим шта ми се шаље."

„Иако смо недавно направили искорак у пружању људима веће контроле како би управљали својом сигурношћу, знамо да још треба много посла да се уради", рекла је Вајџаја Гаде, шефица правних, јавних политика и поверења и безбедности Твитера.

„Посвећени смо решавању овог проблема и раду у индустрији и цивилним друштвом на изградњи сигурнијег интернета."

У среду је Фејсбук најавио и покретање Женског центра за сигурност како би централизовао своје постојеће ресурсе за борбу против интернет злоупотребе.

Најављено је и оснивање посебног глобалног Саветодавног одбора за женску безбедност за који кажу да ће надгледати и давати препоруке о безбедности.

Одбор чине људи из мреже организација које су се специјализовале за женска права и насиље у породици.

Преузете обавезе су део низа најава датих на УН-овом Форуму за равноправност генерација у Паризу, где се састају лидери влада, међувладине агенције и лидери цивилног друштва како би у наредних пет година поделили циљеве према родној равноправности.

The World Wide Web Foundation каже да ће пратити како се технолошке компаније односе према преузетим обавезама и годишње извештавати о њиховом напретку.

„Жене имају право да буду на интернету и слободно се изражавају", каже Азмина Дродија.

„Не би требало да брину о томе да ли ће постати мета или ће због тога добити претње смрћу и претње силовањем."

Погледајте видео о сексуалном насиљу у Колумбији

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]