Русија и Украјина: Побуна Вагнера указује на „пукотине" у Путиновом режиму, оцењује Америка, не зна се где је Пригожин

Једнодневна побуна плаћеничке Вагнер групе показала је „пукотине" у власти председника Владимира Путина, оцењује Вашингтон док још нема информација где се налази вођа ове формације Јевгениј Пригожин.

Широм Русије, ограничења уведена у суботу се укидају, а јединице Вагнера се повлаче из војних складишта и база које су заузеле током побуне.

Амерички државни секретар Ентони Блинкен рекао је да је побуна била „директан изазов Путиновом ауторитету", а политички аналитичари оцењују да ће руски председник покушати да докаже да његов режим није уздрман строжим ограничењима у земљи.

Према договору постигнутом уз посредовање председника Белорусије Александра Лукашенка, Пригожин би требало да оде у његову земљу, а оптужбе против припадника Вагнера биће одбачене после побуне да би се избегло „крвопролиће."

Пригожин је рекао после разговора са Лукашенком да је пристао да „заустави" кретање његових јединица које напредују ка престоници Русије, да би се избегло „крвопролиће."

Претходно је Путин оптужио је Вагнер за „велеиздају" и „забијање ножа у леђа" после оружане побуне и нових оптужби на рачун руске војске које је упутио Пригожин,

Пригожин је у објави на друштвеној мрежи Телеграм, која је за око сат времена прегледана више од три милиона пута, рекао да је Вагнер „започео марш правде 23. јуна."

„Они су хтели да расформирају војну компанију Вагнер. За 24 сата смо стигли на 200 километара од Моске и за то време нисмо пролили ни кап крви наших бораца."

„А сада је дошао тренутак када би могла да се пролије крв. Због одговорности коју имамо за проливање руске крви, на једној страни, окрећемо правац и наше јединице се враћају у кампове како је планирано", рекао је Пригожин.

После заузимања града Ростова на Дону, плаћеници Вагнера су наставили покрет према Москви и преузели војне објекте у граду Вороњеж, удаљеном нешто више од 600 километара од руске престонице.

Градоначелник Москве Сергеј Собјанин рекао је да су „градске службе на високом нивоу приправности", додавши да је „ситуација тешка" у највећем граду Русије.

„На снази је противтерористички оперативни режим у Москви", понедељак ће бити нерадан дан како би се „умањили ризици", а Московљани би требало да се „уздрже од кретања градом колико је то могуће", поручио је Собјанин путем Телеграма.

Сви догађаји на отвореном су отказани до 1. јула, саопштено је у Москви.

У обраћању нацији, Путин је запретио хапшењем плаћеника и оптужио их за „велеиздају".

Пригожин је наизглед одговорио Путину у аудио поруци рекавши да његове јединице нису починиле издају, већ „патриоте које се боре за будућност домовине" растргане „корупцијом, лажима и бирократијом,"

Он је позвао на побуну против војске, али је демантовао да се ради о пучу.

Од петка увече, широм Русије су подигнуте безбедносне мере, интернет је ограничен, а војна возила су виђена на улицама Москве.

Претходно је Пригожин оптужио Сергеја Шојгуја, министра одбране Русије, да је крив за неуспешне војне акције у Украјини и велике губитке на руској страни.

Кремљ је демантовао његове изјаве, а Путин је одмах позвао на национално јединство у Русији, оптужујући Вагнеровце за велеиздају.

Стив Розенберг, ББЦ уредник за Русију

Навикли смо да чујемо шефа Вагнера Јевгенија Пригожина како напада руски војни врх - посебно министра одбране Сергеја Шојгуа - због проблема на бојном пољу.

Јавни сукоби између плаћеничке групе Вагнер и Министарства одбране нису новина.

Али ово јесте.

У најновијој видео-тиради на друштвеној мрежи Телеграм, Пригожин криви Шојгуа за почетак рата у Украјини у фебруару прошле године.

Говорећи прво о борбама на истоку Украјине које су почеле 2014. после руске војне интервенције, Пригожин је рекао:

„Ми смо нападали њих, а они нас. Тако је то трајало тих осам дугих година, од 2014. до 2022. број окршаја би се некада повећао, понекад смањио".

„Тамо се 24. фебруара [2022.] није дешавало ништа ванредно. Сада Министарство одбране покушава да обмане јавност, превари председника и пласира причу да је била нека луда агресија Украјине, да је заједно са целим НАТО блоком Украјина планирала да нас нападне.

„Рат је био потребан... да би Шојгу могао да постане маршал, да би добио други орден хероја... Рат није био због демилитаризације или денацификације Украјине. Био је потребан за додатну звездицу."

Пригожин је за рат окривио и олигархе, осудивши „клан који данас у пракси влада Русијом".

Јаке речи. Али да ли ће оне имати последице?

То зависи од природе тренутног односа Пригожина са председником Владимиром Путином. И нико није сасвим сигуран какав је тренутно тај однос.

Да ли је љутити Пригожин којег видимо и чујемо на Телеграму пројекат Кремља?

Ако је тако, његова оптужбе на рачун Шојгуа и олигарха могла би да буде осмишљена тако да заштити Путина од критика јавности, док истовремено нуди Кремљу могући излаз из сукоба који није ишао по плану, тако да не оштети председника или политички систем.

Пригожин је именовао кривце, а међу њима се не налази Путин.

Али да ли то тако функционише?

Путин је тако блиско повезан са ратним операцијама.

У обраћању нацији 24. фебруара 2022, лидер Кремља је јасно ставио до знања да је његова одлука да покрене „специјалну војну операцију" - свеобухватну руску инвазију на Украјину.

Осим тога, тврдња да је председник преварио министар којег је именовао не одражава се сјајно на човека на врху.

Истина, у Русији Кремљ контролише медијску слику и поруке.

Када би овдашњи ТВ канали и про-владини војни блогери пренели такво тумачење, многи Руси би то прихватили.

Али шта ако испад Јевгенија Пригожина није био усклађен са Кремљом?

Шта ако је стекао сопствене политичке амбиције?

Или је закључио да је стварање моћних непријатеља унутар руске елите (посебно војске) за њега најбољи облик одбране?

„Негативац" Пригожин ризикује да уздрма чамац - и руски политички систем - подривањем порука Кремља.

Тек прошле недеље Путин је поновио потребу, како он то види, да „демилитаризује" и „денацификује" Украјину.

Последњи Пригожинови коментари су у супротности са тим аргументима.

Већ сам писао да је давање смисла руској политици попут покушаја да се направи огромна слагалица у којој већина делова недостаје.

Покушавате да повежете трагове, али никада нисте сасвим сигурни каква ће бити коначна слика.

Још слажем делове слагалице о Пригожину.

Али, осим шефа Вагнера, постоје и други занимљиви делови руске слагалице који наговештавају другачији исход.

На пример, колико год лоше ишле ствари за Кремљ у Украјини, да ли би Москва могла да прогласи да је „мисија испуњена"?

Дмитриј Песков, портпарол председника Путина недавно је тврдио да је „циљ [демилитаризације Украјине] у великој мери постигнут", тврдећи да Украјина има све мање сопственог наоружања и да се све више ослања на помоћ из иностранства.

А раније овог месеца више од 20 украјинских војника, припадника батаљона Азов, изведено је на суђење на југу Русије.

Русија назива Азов „терористичком групом" која пружа уточиште неонацистима.

Да ли би то могло да се прикаже као случај денацификације" и да се ту заустави?

Али постоје и друге индиције да „заустављање" није у Путиновим плановима.

У недавним телевизијским наступима, деловао је као уверен у победу и одбацио контраофанзиву Украјине.

„Непријатељ трпи велике губитке", рекао је Путин новинару руске телевизије ове недеље, додајући: „Непријатељ нема шансе".

Погледајте видео

Пратите нас на Фејсбуку,Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]