Русија и Украјина: ББЦ на фронту док Украјина напада руске ровове

Две недеље откако је започела контраофанзива, Украјина остварује скроман, али постојан напредак у три области дуж 1.000 километара прве линије фронта.

Трупе покрећу испитивачке нападе, док већина украјинских снага стоји у резерви, чекајући довољно велику рупу у руској одбрани да покрену главни напад и покушају поново да освоје територију на југу земље.

Борбе су жестоке, са тешким губицима на обе стране, а свака од сучељених војски тврди да је она у предности.

Украјински продор у јужном Доњецку посрће, али се наставља.

ББЦ је посетио 68. пешадијску бригаду док се њене борбене снаге труде да прошире контролу источно од недавно заузетог села Блаходатне.

На нишану су им се нашли ровови који штите руске снаге на врховим оближњих брда.

Војници специјалне јединице за управљање дроновима носе камере, размотавају каблове и утоварују у камион муницију и сандуке са димним бомбама и противоклопним гранатама.

Сем њих, у селу Блаходатне има врло мало знакова живота.

Дуж путића леже насукане олупине два тешка оклопна америчка возила МРАП, а од једног је остала само изгорела шасија.

По пољима има још онеспособљених возила отпорних на мине.

„Клоните их се, Руси их упорно гађају", упозоравају нас.

Русија је направила велику ствар од губитака тенкова и возила које је донирао Запад, иако је Владимир Путин признао да је и његова земља изгубила десетине тенкова откако је контраофанзива започела 5. јуна.

Трупе нападају у три тачке: Бахмут, где продиру северно и јужно од града, који је још увек под руском контролом; јужно од Запорожја; и у јужном Доњецку, где је повраћен велики број села.

Блаходатне је једно од њих.

Погледајте видео: Украјинска контраофанзива која би могла да промени ток рата

Опет почиње ватра и војници проналазе заклон у подруму уништене куће.

Ходник са земљаним подом осветљен је петролејкама, које бацају жућкасто светло читавом његовом дужином све до камено-железне фуруне са три велика лонца на њој.

На штрику висе пешкири.

Отварају се груба дрвена врата и појављује се Нина Федоривна са марамом око главе.

Она ту живи последњих годину дана.

Руски војници су јој свраћали само једном, каже она.

Ни у једном тренутку, ни на секунд, није помишљала на то да напусти село.

Кад се баражна артиљеријска ватра завршава, одлазимо путељком који почиње иза њене куће.

Три леша руских војника леже у јарку, недалеко од баште са поврћем Нине Федоривне.

Камион са ознаком З, који су користиле руске снаге, стоји недалеко одатле изрешетан мецима и избушен рупама од шрапнела.

Борба се овде водила прса у прса.

У читавом селу руже су у цвату - али смрад лешева задржава вам се дубоко у грлу.

Нема времена за одлагање - војници су концентрисани и имају јасно зацртан циљ.

Очигледно се припремају за нешто.

Упућују се негде на исток, остављајући Блаходатне за собом.

Конвој од два возила креће се са великим размаком у случају руског напада.

Поља у околини су густо минирана, а штапови са црвено-белим тракама означавају очишћену територију.

Док прилазимо још једном напуштеном америчком возилу, одјекује експлозија, замало промашивши олупину.

Врло је вероватно стигла са руског дрона.

Био сам већ у овој области у марту.

Тада се прва линија фронта месецима једва померала неколико метара.

Русија је користила много више артиљеријске ватре од украјинских снага, које су се углавном криле по рововима чекајући да се баражна ватра оконча.

У оно време, њихов командир ми је рекао да чувају гранате за контраофанзиву.

Приликом ове посете, украјински топови нису престајали да грувају читава два дана колико сам боравио са бригадом.

Аутомобили журе до мреже ровова скривених међу дрворедом.

Тамо, командант чете, старији наредник Андреј Онистрат (49) објашњава његовим људима њихову следећу мисију - украјински напад на руске ровове планира се за наредни дан, три километра од подножја онижих брда на југу.

У покушају да прошире фронт, делови 68. бригаде напашће из сеоских предела јужно од села Блаходатне и Макаривка, преко минских поља и директно у линији руске ватре.

Наредник Онистрат понавља комуникациони протокол и мете тима за дронове.

Ово одељење губи чак пет дронова дневно.

Осунчан и са блиставобелим осмехом, он гледа своје суморне људе и издаје последње наређење: „Смејте се - зашто сте тако озбиљни? Добијамо рат."

Двадесет четири часа касније, већина истих људи је у земуници коју је притиснула оморина.

Погледајте видео: На првој линији фронта - најдужа битка од почетка рата у Украјини

Напад је у току.

На њиховим камерама за извиђање видим два оклопна возила како се споро пробијају кроз минско поље.

Дрон за дроном шаље се изнад руских положаја да би бацали димне бомбе, стварајући димну завесу дуж руских ровова и тако омогућили продор возилима и збунили непријатељско противтенковско наоружање.

Док посматрам, украјинске гранате изнова погађају дрворед.

Јуриј, млади војник, утрчава у земуницу и истрчава из ње, мењајући батерије дроновима и шаљући их у нову мисију, док гласови преко радија понављају наређења и положај мета.

Комарци и обади се госте на људима, али је „Фризби" из источне Украјине ипак скинуо мајицу због врућине.

Њихов непријатељ их не штеди.

Док стојим напољу, руска граната слеће довољно близу да заспе ров земљом.

Стражу држи Жека са тамним наочарима и без панцира на себи.

Још једна руска граната слеће у близини и ја се бацам на земљу.

Дижем поглед и видим да Жека није ни трепнуо.

Он виче на енглеском - псовке упућене Русима - и диже два средња прста у ваздух.

Салве ракета град засипају украјинске положаје.

Шире гледано, контраофанзива је отежана одсуством украјинске подршке из ваздуха.

Запад је обећао ловце Ф-16, али они ће стићи тек касније током године.

Испред ровова, још један војник, Јарослав, објашњава:

„Руски хеликоптери, руски ловци отварају ватру на сваку област, сваки дан."

Прекида га још једна граната која слеће у близини.

„Пођите у склониште и срећно", каже он.

Кад је 3. јуна председник Владимир Зеленски саопштио да је Украјина спремна за контраофанзиву, поменуо је и руску премоћ у ваздуху и упозорио да ће многи украјински животи бити изгубљени.

Тако је и било за 68. бригаду.

Наредник Онистрат каже да му то не да мира.

„Тежина дана зависи искључиво од једне ствари - броја људи које смо изгубили. Прошла недеља је била изузетно тешка. Изгубили смо велики број људи."

На глави носи балистички шлем, један број мањи.

Скрећем му пажњу на то и он почиње да плаче.

„Припадао је мом сину", каже он.

Остап Онистрат (20) је погинуо у нападу дрона недалеко од места на ком сада разговарамо, неколико дана пре него што је започела контраофанзива.

Био је у војсци годину дана.

За његовог оца то је још увек жива рана.

„Напао их је камиказе дрон и заправо га директно погодио. Било је немогуће препознати га. Сахрањен је у затвореном ковчегу", каже наредник Онистрат.

Како успева да настави даље, питам га.

„Заветовао сам се. Знате, ту смо да победимо. Не да седимо скрштених руку, не да бежимо. Мислим да свако овде мора да обави свој посао професионално. Нема у томе ничег херојског. Само морам да довршим овај посао."

Кад га питам да ли жели освету, он одлучно одговара: „Освета је грех."

„Мој задатак је да приведем ову причу крају. Желим да учествујем у победничкој паради. Желим да победимо и желим да изгубим што мање људи."

Напуштамо фронт док је офанзива још у току.

Касније добијам поруку да су успели да заузму руске положаје.

Док се враћамо на командни положај, кола наредника Онистрата која нас прате скрећу и нагло стају.

Он, заједно са другима, истрчава из возила.

Питам се да ли треба да потражимо заклон.

Тек тад видим шта им је привукло пажњу - дрвеће трешања.

Попут деце, они се на тренутак безбрижно смеју берући шаку тамноцрвеног воћа са сеновитих грана, док артиљеријска и минобацачка ватра наставља да туче по руским положајима на обронцима.

Пратите Квентина Сомервила на Твитеру

Погледајте видео: ББЦ екипа усред ватре у Украјини

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]