Русија и Украјина: Одбегли руски пилот за ББЦ - „Ја сам официр, а не саучесник у злочину“

Пилот који је пешке побегао из Русије дао је интервју за ББЦ у којем је описао како војска трпи тешке губитке и суочава се са падом елана.

Поручник Дмитриј Мишов, двадесетшестогодишњи ваздухопловац, предао се литванским властима и затражио политички азил.

Дмитриј је рекао да је до драматичног бекства из Русије, са малим ранцем на леђима, дошло пошто је исцрпео све остале опције.

Његова прича се нашла међу шачицом познатих случајева да су официри у активној војној служби побегли из земље како би избегли да буду послати у Украјину.

А према информацијама доступним ББЦ-ју, Дмитриј је једини пилот у активној војној служби који се одлучио на овај корак.

Тражење излаза

Дмитриј, пилот јуришног хеликоптера, живео је у Псковској области на северозападу Русије.

Када су његову летелицу почели да припремају за битку, Дмитриј је осетио да би могао да се ближи прави рат, а не само војна вежба.

Покушао је да напусти ваздухопловне снаге у јануару 2022, али папирологија није била завршена пре него што је Русија извршила инвазију на Украјину, 24. фебруара.

Послат је у Белорусију, где је управљао хеликоптерима који су испоручивали војни товар.

Дмитриј каже да никад није био у Украјини.

Не можемо да потврдимо тај део приче, али његови документи делују исправно, а многи од Дмитријевих исказа одговарају ономе што знамо из других извора.

У априлу 2022, он се вратио у базу у Русији, где се надао да ће се наставити са његовим одласком из службе.

Био је то дуготрајан процес који је био близу окончања.

Али је у септембру, 2022, председник Русије, Владимир Путин, прогласио делимичну војну мобилизацију.

Речено му је да му неће бити допуштено да напусти војску.

Знао је да ће пре или касније бити послат у Украјину и почео је да трага за начинима да то избегне.

„Ја сам војни официр, моја дужност је да заштитим земљу од агресије. Не морам да будем саучесник у злочину.

„Нико нам није објаснио зашто је рат почео, зашто смо морали да нападнемо Украјину и да уништавамо њихове градове", каже он за ББЦ.

Расположење у војсци је описао као промењиво.

Неки људи подржавају рат, каже он, док су други изричито против њега.

Врло мало њих се бори верујући да брани Русију од праве опасности.

То већ дуго представља званичну верзију догађаја, односно да је Москва приморана да прибегне „специјалној војној операцији" како би спречила напад на Русију.

Мишов тврди да је незадовољство ниским платама очигледно и учестало.

Каже да искусни ваздухопловни официри и даље примају плату према уговору склопљеном пре рата, а она износи највише 90.000 рубаља (око 1.000 евра).

Истовремено је у току званична кампања којом војска тражи нове регруте и нуди им 204.000 рубаља, односно око 2.200 евра.

То се дешава истовремено док се нови регрути маме у војску са 204.000 рубаља (2.465 долара) у склопу званичне и јавно рекламиране регрутне кампање.

Дмитриј каже да иако се ставови према Украјини разликују, нико у војсци не верује званичним извештајима о томе да све иде по плану на фронту и о малом броју жртава.

„Нико од војника не верује властима. Они виде шта се стварно дешава.

„Они нису некакви цивили који седе пред телевизором. Војска не верује у званичне извештаје, јер они напросто нису истинити", наводи.

Додаје да је и на почетку рата лично познавао неке од погинулих док је Москва тврдила да нема жртава или губитка војне опреме.

Пре рата је његова јединица имала између 40 и 50 летилица.

У првих неколико дана после почетка руске инвазије, оборено је шест летелица, а три је уништено на земљи.

Руске власти ретко пријављују војне губитке.

Сергеј Шојгу, министар одбране, саопштио је у септембру прошле године да је Русија изгубила око 6.000 људи, што је цифра за коју је већина аналитичара, међу којима и војни блогери блиски Кремљу, сматрала да је умањена.

У најновијем пресеку истраживачког пројекта којим се идентификују руски војници страдали у рату у Украјини, новинарка ББЦ-ја на руском Олга Ившина, саставила је списак од 25.000 имена, најчешће војника и официра.

Она сматра да је права бројка, којом су обухваћени и људи нестали у борбама, много виша.

Дмитриј описује губитке међу војним ваздухопловним посадама као изузетно високе.

То одговара налазима истраге коју је спровела Олга Ившина, а према којима је Русија изгубила стотине изузетно обучених војника, међу којима су пилоти и техничари, чији је тренинг скуп и захтева много времена.

„Они сада могу да замене хеликоптере, али нема довољно пилота.

„Ако упоредимо ово са ратом у Авганистану 1980-их, знамо да је Совјетски Савез тамо изгубио 333 хеликоптера. Мислим да смо ми доживели исте губитке за само годину дана", каже Дмитриј.

Одбегли официр руске војске се извинио Украјинцима:

Велико бекство

У јануару ове године, Дмитрију је речено да ће бити послат „у мисију".

Схвативши да би то могло да значи само једно - одлазак у Украјину - прибегао је покушају самоубиства.

Надао се да ће то довести од отпуста из војске из здравствених разлога. Али није.

Док се опорављао у болници, прочитао је чланак о двадесетседмогодишњем полицајцу из Псковске области који је успешно побегао у Летонију.

Дмитриј је одлучио да следи његов пример.

„Нисам одбијао да служим у војсци као таквој. Служио бих мојој земљи кад би се суочила са правом претњом", наводи.

Али додаје да одбија да буде саучесник у злочину.

„Да сам се укрцао у тај хеликоптер, одузео бих животе неколико десетина људи, и то у најбољем случају.

„Украјинци нису наши непријатељи", наводи.

Дмитриј је затражио помоћ на Телеграмовим каналима за планирање руте кроз шуму на граници са Европском унијом.

Спаковао је што је мање ствари могао.

Каже да је пешачење кроз шуму било застрашујуће, јер се плашио да ће га зауставити гранична полиција.

„Да су ме ухапсили, могао сам да одем у затвор на дуг временски период", истиче.

Додаје да је у једном тренутку испаљена сигнална ракета негде близу њега, а одмах потом још једна.

Он се успаничио да је гранична полиција кренула по њега и дао се у трк.

„Нисам могао да видим куда идем, мисли су ми биле у потпуном хаосу."

Стигао је до жичане ограде и пребацио се преко ње.

Ускоро је схватио да је успео да побегне.

„Коначно сам могао слободно да дишем", каже.

Дмитриј претпоставља да ће руске власти покренути кривични поступак против њега.

Али верује да ће многи другови из војске разумети његове мотиве

Неки су га чак саветовали да покуша да се крије у Русији, али он мисли да чак и у земљи која је толико велика не би успео да избегне да га пронађу и казне за дезертирање.

Он не зна шта ће се даље са њим дешавати, каже да му је драже да покуша да започне нов живот у ЕУ испочетка него да остане на иглама код куће.

Приредила: Катерина Кинкулова

Како се постаје војни пилот у Србији:

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]