Русија и Украјина: Како је мобилисани пацифиста побегао из јединице пре него што је послат у Украјину

Кирилу Березину, Русу који је одбио да иде да ратује у Украјини и таксијем побегао из касарне у близини Белгорода, прети ново слање на фронт.

Овај војник се жалио на претње физичким насиљем у јединици и захтевао да буде упућен у алтернативну цивилну службу (АЦС).

Али 29. новембра суд у Санкт Петербургу одбио да призна његову мобилизацију као незакониту. Сада је враћен у исту јединицу где му је, према његовим речима, начелник штаба Анаталој Смердов претио смрћу.

„Вероватно ћу бити враћен у Каменку, послат у Белгород и тамо убијен. Према томе, изгледи нису нимало светли. Не знам шта да радим сада", рекао је Березин за ББЦ, а сат касније одведен је у Каменку.

Березин је после поноћи позвао адвоката, рекао је да је у јединицу стигао око 23 сата и тамо га је дочекао командант.

Тада није био жртва ни физичког, ни психичког насиља. Смештен је у касарну и речено му је да ће сутра, када сви оду на полигон, командант јединице разговарати са Кирилом.

Березин је 29. новембра изгубио жалбу пред градском суду у Санкт Петербургу. Мобилизација је призната као законита.

Његов адвокат Никифор Иванов добио је сличан одговор из војно-истражног одељења Истражног комитета за гарнизон Санкт Петербурга.

Дана 25. октобра, Березин је сео такси у селу надомак линије фронта, у близини Белгорода, и договорио се са возачем да га одвезе за Санкт-Петербург.

„Циљ ми није био да избегнем војну службу.

„Био сам принуђен да привремено напустим војни логор због тешких околности: схватио сам да мој захтев да ме пошаљу у Алтернативну цивилну службу неће бити разматран, плашио сам се за свој живот и здравље због незаконитих радњи потпуковника Смердова", наводи се у протоколу војног истражитеља из Санкт-Петербурга, где је Березин признао преступ.

Двадесетседмогодишњи столар и рестауратор намештаја одбио је да убија људе у рату и побегао из логора војне јединице 02511 у близини села Хохлово код Белгорода.

'Врата су закључана и остао сам заточен'

Кирил Березин је 24. септембра затекао војни позив на кућном прагу.

Није га узео у руке, али није се ни спремао да побегне.

Дошао је у војни одсек и затражио да га пошаљу на Алтернативну цивилну службу (АЦС).

„Отаџбини не морате да служите само са митраљезом у рукама, нити само у зони специјалних операција", каже Кирил.

Березин је одслужио војни рок и тада је пуцао из митраљеза, али није могао да замисли да убије човека.

„То доноси само разарање, не можеш да допринесеш", каже.

То је хтео да исприча и у војном одсеку, али нико није хтео да га саслуша.

На улазу у зграду су га дочекали полицајци, закључали врата, и више га нису пустили напоље.

„Нисам стигао ни уста да отворим када су ми одузели пасош и војну књижицу. И то је било то".

Кирила су укрцали у аутобус и одвезли у војну јединицу у Каменки код Виборга.

Од првог дана, тамо су кружиле приче о убиствима и одсеченим удовима.

Покушали су да разговарају и о веселијим темама - колико се новца добије за уништавање непријатељске технике.

У војној јединици 02511 у Каменки стационирана је 138. моторизована бригада.

Некада је била озлоглашена по самоубиствима и одбеглим регрутима.

Пре него што је рат почео о бригади се говорило у новембру 2021. године, када је истовремено неколико општинских публикација Лењинградске области објавило исти материјал у којем се наводило да 50 одсто регрута 138. јединице потписује уговоре, оцењујући да постоје позитивне стране војне службе.

Заменик команданта бригаде потпуковник Анатолиј Смердов рекао је да војници у бригади имају приступ „свим погодностима на свету".

У фебруару 2022, бригада је послата у Украјину.

Крајем марта, претрпела је тешке губитке код села Малаја Роган код Харкова.

Украјински медији су писали о уништењу јединице и објавили фотографије заплењене опреме и документације.

На њима су печати са детаљима који сугеришу да је Смердов потписао документа и датум 23. фебруар 2022. године.

Из Службе безбедности Украјине су такође тврдили да је бригада користила топографске карте из 1969. године у Харковској области, које нису садржале касније изграђено стамбено насеље.

Тужилаштво Украјине у мају је именовало команданта 138. бригаде Сергеја Максимова, осумњиченог да је наредио гранатирање стамбених насеља и цивилних објеката.

Министарство одбране Русије није коментарисало ову информацију.

Портал „Север. Реалије" у јуну је пренело речи поручника Владимира Чеботарјева приликом опраштања од војника Георгија Астахина, уговорца јединице број 02511, да је више од 300 бораца његовог батаљона „одсечено од остатка сабораца, опкољено и поражено".

О овоме су такође причали рођаци погинулих, заробљених и несталих руских војника.

Мајка једног од погинулих војника на друштвеним мрежама прозвала је начелника штаба Анатолија Смердова као оног који их је послао „у сигурну смрт и оставио" у Малом Рогану.

Сви су били престрашени

Березин није знао за причу која је одјекнула у јавности.

У Каменки су „сви били престрашени".

Људи са искуством су се понашали као у свакодневном животу, без емоција.

Неки су били веома непристојни.

Било је и оних који уопште нису служили војску, укључујући и оне који нису били способни за службу, а мобилисани су без одобрења лекарске комисије.

Током четири дана боравка у Каменки, једном су одведени на стрелиште. Кирилу је речено да испали 30 хитаца „у правцу мете".

Мету не може да види без наочара, које му је касније таксијем донела бака, чак из Петербурга.

Кирил је сироче, а старицу издржава.

Кирилова другарица Марина Циганова успела је да се види с њим непосредно пре него што је 28. септембра отишао.

Купила је и донела опрему у његову јединицу, већ је било јасно да су мобилисани слабо опскрбљени.

Отпратила га је на железничку станицу, која је од Петербурга удаљена око 70 километара.

„Гледала сам ових десет вагона и плакала. Схватила сам да је тамо било најмање пет стотина људи, а многи се неће ни вратити", рекла је Марина.

Воз их је три дана возио у Белгород. На путу су му прикључили вагоне са мобилисаним из других градова.

Како су мобилисане слали у рат

Спавање на земљи на температури од 10 степени почетком октобра није уобичајена ствар за неког ко долази из града.

У шатору за Кирила у привременом логору у Хохлову није било довољно места.

Истина, шатори су се брзо празнили пошто су људе слали на фронт.

Оружје су сви добили 2. октобра. Березину је у строју уручен митраљез.

Једном су га одвели на полигон и тамо је пуцао 10 пута у мету.

„Неке конкретне припреме да се иде даље [у Украјину] готово да није било", каже он. „Али момци су буквално одлазили наредног дана."

Кирил је требало да буде послат на фронт 5. октобра. Али он је одбио да прими бојеву муницију, гранате и промедол (наркотични аналгетик који се користи за спречавање појаве шока бола код рањеног војника - ББЦ) и поднео је извештај о пребацивању у АЦС.

Био је приморан да се пред формацијом изјасни да одбија да се бори, а они су рекли: „Е, онда предајте митраљез, панцир, шлем, јер момци одлазе за Украјину и немају довољно".

Од његових познаника у кампу, четворица су имала ратно искуство.

Укључујући и петербуршког адвоката Андреја Никифорова, који је путовао са њим у истом вагону у Белгород.

Никифоров је војску служио у Чеченији.

Са друговима је 4. октобра одведен у Белгород, да купе шлемове и ножеве, рекла је његова сестра за „Лист".

Погинуо је три дана касније - 7. октобра код Лисичанска, у Украјини.

Руски председник Владимир Путин је изјављивао да је пред одлазак у борбе потребно најмање 10 дана припреме.

„Све је то срање, није засновано ни на каквим законима или правилима", рекао је за ББЦ Сергеј Кривенко, директор групе за заштиту људских права „Грађанин. Војска. Закон".

На сајту Министарства одбране наводи се да чак и они који ступају у службу по уговору морају да прођу месец дана интензивне борбене обуке, која „има за циљ да поврати вештине самосталног деловања при извршавању борбених задатака у тешким условима савремене комбиноване борбе".

Према његовим речима, изјаве војних званичника да се на фронт одмах шаљу само они који су недавно служили војску и наводно задржали борбено искуство, „такође треба схватити као лаж".

„Неко се одмах шаље у борбене јединице, неко у центре за обуку и тамо се муче. Нема официра који би организовали обуку, а толики хаос се неможе ни коментарисати", описао је Кривенко ситуацију у којој се налазе мобилисани.

Према његовом мишљењу, ни годину дана служења војног рока није довољна припрема за рат.

„Професионалац не мора само да зна да притисне дугме, мора да разуме шта су ратни злочини, да се цивили не могу убијати и да зна основе међународног хуманитарног права", каже.

Видео - тренутак експлозије на мосту који спаја Крим и Русију

„Кундаком у главу и у камион"

Након што је Березин предао оружје, позван је код начелника штаба Смердова.

Најпре су га плашили затвором.

„Кажу, ићи ћу на 15 година. Рекао сам да о томе треба да одлучи суд, и спреман сам да ризикујем. Онда је Смердов променио песму".

Потпуковник је, према Кириловим речима, „претио да ће му избити зубе".

„Држао је песницу близу мог лица и рекао да ће ми сада ***** [користићу силу]."

„Зашто нормални дечаци морају да гину, а ти, стрвино ***, мораш да живиш", препричао је Березин разговор са начелником штаба у изјави истражитељу.

Березин је ово схватио озбиљно - као директну претњу његовом животу, поготово што је потпуковник физички јачи од њега.

Осим тога, према речима мобилисаних, Смердов је понекад заударао на алкохол.

„Особе у пијаном стању и са приступом оружју и са таквим односом према подређеном који одбија да узме оружје, можете само да замислите какав је то опасан коктел", коментарише ситуацију Никифор Иванов, Березинов адвокат.

Кирил каже да су официри у штабу били сведоци његове комуникације са Смердовом.

Али, према његовим речима, не рачуна на њихову подршку и каже да потпуковник „виче на своје официре као да су војни обвезници".

Док је чекао АЦС, Кирил је отишао у погранични град Валујки, купио резервну камуфлажну униформу пошто није имао где да опере униформу коју је добио од војске.

Понекад је носио балване заједно са војним обвезницима а они су подизали шаторе за смештај нових мобилисаних.

Поред њега у логору су остали они који су банкротирали, и којима због банкротства није издата банкарска картица, и они су одбијали да иду на фронт.

Било је и оних који су тражили упућивање на војно лекарску комисију (ВЛК).

Човека који је због мобилизације остао без хормонске терапије, тужилаштво је вратило у Санкт-Петербург у ВЛК већ са прве линије фронта.

А војнику, који због вида није одслужио војни рок, запрећено је: „Ставићемо ти лисице, па ћеш да идеш".

И послат је на фронт.

На једног од војних полигона, 15. октобра дошло је до пуцњаве.

Погинуло је 11, а рањено 15 људи.

Министарство одбране је инцидент назвало терористичким актом и саопштило да су пуцали добровољци из Заједнице независних бивших совјетских држава (ЗНД).

У којој су конкретно јединици они били распоређени, није познато. У логору код Хохлова, према Кирилу, били су и мобилисани, и добровољци, и регрути.

Али странци са којима је живео у истом шатору често су касније одвођени поводом истраге.

У логору је било све мање људи, а Кирил је почео све чешће да упада у очи начелнику штаба.

Ово је увек било праћено претњама или исмевањем. Официр се мајмунисао као одговор на његов поздрав, каже Кирил.

„Схватио сам да се неће зауставити."

О томе да је Смердов стално претио Кирилу и систематски га понижавао, адвокат је јавно изнео на суду 18. септембра у Санкт-Петербургу на Березинову тврдњу да се његова мобилизација прогласи незаконитом.

Када је суд одбио тужбу, Кирил је пао у очај и послао Марини Цигановој опроштајну поруку пред самоубиство.

Успела је да га одговори.

У логору код Хохлова нису одузимали паметне телефоне мобилисаним.

Смердов је 20. октобра, према речима Березина, обећао да ће га послати у зону борбених дејстава.

„Одговорио сам да док траје суђење у мом случају не могу никуда да ме пошаљу. Рекао је да ће ме онда ударити кундаком по глави и у бесвесном стању угурати у камион КАМАЗ.

Мобилисани су 25. октобра обавештени да се јединица премешта - када и где нису рекли.

„Нисам хтео да идем у непознато под вођством човека који ми прети, то би било опасно", каже Березин.

„Кирил се јавио Марини веома узнемирен, рекао је да иду на територију Украјине.

Имао је напад панике.

„Викао је: То је то, збогом! Само чувај баку, не заборави, молим те!", каже Марина.

Веза се прекинула.

Видео - Живот породице под руском окупацијом

Такси из Хохлова за Санкт-Петербург

Када је Кирил поново позвао Марину и рекао да је „у реду", жена је чула звук кретања у возилу и помислила да се њен пријатељ помирио са ситуацијом и да је одведен у Украјину.

Следећег јутра чула је звоњаву интерфона.

Кирил је стајао на вратима њене куће у Санкт-Петербургу, изашавши из таксија, у коме је провео скоро цео дан и ноћ.

Војници у Хохлову су слободно могли да излазе из кампа.

Неки су одлазили да банче, али би се враћали без последица.

„Тамо је такав хаос. И у вези са тиме, није одмах могуће да их запазе у јединици", објашњава адвокат Иванов.

Након постројавања, Березин је оставио униформу и ранац у шатору, узео пасош и војну књижицу и отишао до продавнице код које обично стоје такси возила.

Нашао је таксисту и питао да ли може да дође до Санкт-Петербурга за 35.000 рубаља (око 570 евра).

Успут су једва разговарали, заустављали су се само због бензина, хране и два сата сна.

Двадесет и два сата касније, ушли су у Санкт-Петербург.

Према члану Кривичног законика Руске Федерације о војничкој непослушности, уколико је војник одсутан из јединице не више од два дана, он не може бити кривично одговоран.

Када је Марина позвала адвоката Иванова, имали су 24 сата да то ураде.

Исте вечери отишли су у Истражни комитет.

Предаја је омогућила да се забележи тренутак када је Березин стигао тамо. Кирил је испоштовао рокове.

Марина већ осам година помаже Кирилу.

Упознали су се док су коментарисали нечију објаву на друштвеним мрежама.

Почели су да се дописују и спријатељили се.

„Када сам сазнала да је дете без родитеља, а да му је мајка мојих година, хтела сам да га обаспем топлином", каже Марина.

Она је пре три недеље на каналу Покрет, каналу за свесни приговор савести, поставила снимак у којем говори о претњама Смердова.

То је још више наљутило официра, каже Кирил.

Маринин супруг Алексеј (име је промењено) оправдава Березиново бекство из јединице, иако сматра да од мобилизације из земље беже издајници.

„Треба их строже третирати и поцепати им [руске] пасоше на граници", сматра.

Он сам, као и Маринин брат, који има троје деце, који је резервни официра, спремни су да у случају позива оду у борбу у Украјину.

Али ако човек није способан за ово, треба му наћи другу улогу, сматра Алексеј.

Супруг каже да у њиховој породици нема контрадикторности у погледу ових ствари.

У Алексејевом окружењу, људи више брину због недостатак боље обуке, а не како да избегну мобилизацију.

„Морамо да извршимо своју дужност - ако заиста морате да продате свој живот [у рату], онда то треба урадити за пуно пара, а да бисте у томе успели, морате бити боље припремљени", каже он.

Марина се, према његовим речима, не противи властима, већ скреће пажњу на проблеме да се „систем мења изнутра".

„Сви треба да буду зупчаници у ефикасној машини. Ми штитимо будућност наше деце", сигуран је Алексеј.

Међутим, како је Марина рекла за ББЦ, она је сама већ поднела захтев за друго држављанство својој малолетној ћерки и жели да напусти Русију након што се пензионише. Али она каже да неће отићи док траје рат, а са супругом се сложила да је најважније избећи рат унутар породице.

Шеф плаћеничке групе Вагнер регрутује борце по руским затворима

Ризик од принудног повратка

У протоколу, истражитељ је навео да се Березин пријавио војном истражном одељењу као „војник по уговору".

Сам Березин, по истом протоколу, то негира.

„Ја нисам потписао уговор. Међутим, сви су ми говорили да сам као мобилисан равноправан са војницима по уговору", каже.

Истог је мишљења и истражитељ, иако се формално ради о различитим статусима, каже адвокат Иванов.

У изјави о кривичном делу, Березин је тражио да се Смердов приведе правди на основу три члана Кривичног законика (119, 285 и 286): о претњи убиством, злоупотреби положаја и својих овлашћења.

Истрага је на крају одлучила да спроведе две провере, и проверу Смердовљевих поступака, као и период Березинове војничке непослушности.

Према новој одредби, чл. 337 Кривичног законика, који је ступио на снагу 24. септембра, за бекство из јединице дуже од два дана за време мобилизације или ванредног стања може се добити пет година затвора.

Том приликом истражитељ није вратио Кирила у јединицу, већ га је упутио у војну јединицу на Васиљевском острву у Санкт-Петербургу за време провера и предистражног поступка.

У два сата ујутро по Березина је дошла војна полиција и преместила га у нову јединицу.

Бегунац је смештен у једнокреветну собу и послат на војномедицинску комисију, а за викенд је добио одсуство и послат је кући.

Од тренутка његовог бекства, представници јединице из Хохлова нису га контактирали.

Проверу према Законику о кривичном поступку истражитељ је продужио на 10 дана, а у изузетним случајевима рок може бити продужен на 30 дана, каже његов адвокат.

На основу резултата провера, истрага ће донети решење о покретању кривичног поступка или одустајању од кривичног гоњења.

„Искористићемо ово време и покушаћемо да у оквиру закона решимо питање да се уопште не враћа у јединицу у којој ће се вршити провера, јер последице по њега у случају принудног повратка могу бити изузетно трагичне."

Березин такође сматра да евентуални повратак представља велики ризик.

ББЦ је упутио захтев Министарству одбране и Истражном комитету да искажу став на ову тему.

У међувремену, Кирилов адвокат се спрема да уложи жалбу на његов случај на суду.

Покушава да докаже да Устав даје право на АЦС мобилисаним.

Дума се већ индиректно сложила са овим - усвојила је Предлог закона о правилима да војни обвезници пролазе АЦС током мобилизације.

Нацрт овог закона је поднет Думи, али још није размотрен.

Адвокат каже да се нада да ће једноставним објашњењем успети да одбрани клијента на суду.

„Березин не одбија да служи, чак је спреман да буде кувар, писар у штабу, болничар, само да не узме оружје и да њиме не повређује друге људе, нарочито не жели да друге људе", каже.

Пратите нас на Фејсбуку,Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]