Украјина и Русија: Како Москва обликује наратив о Украјини

Од почетка рата у Украјини, Москва се труди да контролише медијски наратив - али који његов део доводи јавност у заблуду.

Проучили смо неке примере метода које користе медији блиски Кремљу.

Промовисање непотврђених прича

Руски медији имају историјат пропагирања емотивног садржаја и упитних тврдњи који представљају Украјину у негативном светлу.

У једном нашироко цитираном примеру, руска државна телевизија је 2014. године упорно приказивала жену избеглицу која је тврдила да су украјинске трупе погубиле њеног трогодишњег дечака.

Нису пронађени никакви докази који поткрепљују њено сведочанство, а та прича је касније повучена.

Инцидент је постао познат као прича о „разапетом дечаку".

У скорије време, руски и медији блиски Кремљу извештавали су о непотврђеном снимку на ком се наводно види како украјинске снагу пуцају у мигранте на граници са Белорусијом.

Снимак лошег квалитета, направљен инфрацрвеном камером, постављен је на Фејсбуку почетком децембра, подстакавши неколико руских медијских кућа да као извор наведу „локалне медијске извештаје" према којима су украјински војници пуцали на избеглице.

Војник на чијем је налогу на Фејсбуку први пут објављен видео снимак рекао је да је његов налог хакован.

Локални информативни сајт и невладина организација на чијим страницама су објављене приче о наводном инциденту такође су тврдили да су хаковани.

ББЦ није могао да добије независну потврду да ли су те страница заиста хаковане или не.

Представљање Украјине као пронацистичке

Сугестија да је Украјина земља која заступа нацизам редовно је обележје руског медијског извештавања.

У једном примеру, руско министарство спољних послова истицало је у објавама на друштвеним мрежама да су Украјина и САД гласале против резолуције Уједињених нација коју је подржала Русија о осуди величања нацизма.

У твиту се истиче да је 130 земаља гласало за резолуцију, а само две против.

Истина је да су обе земље одбиле да подрже резолуцију.

Међутим, објаве руског министарства нису објасниле контекст њихових одлука.

Украјина је саопштила да је разлог за њено одбијање да да подршку зато што верује да је резолуција покренута из пропагандних мотива.

САД су тврдиле да је документ „лоше прикривени покушај легитимисања руске кампање дезинформација".

И САД и Украјина су истакле осуду нацизма после гласања.

Изражена је велика забринутост поводом веза између украјинских ултрадесничарских група и неонациста - посебно националистичког батаљона Азов, који је постао познат на врхунцу украјинског сукоба, а сада је јединица у склопу војске земље.

Међутим, ултрадесница остаје у веома малој мањини у земљи - на изборима 2019. године, кандидати и ултрадесничарске групе као што је Свобода нису успели да пређу цензус од пет одсто неопходан да би се ушло у парламент.

Од новембра прошле године дошло је до великог скока броја прича које повезују Украјину са нацизмом, према Лоџикалију, технолошкој компанија која прати стотине налога блиских Кремљу на друштвеним мрежама.

У кључним тренуцима, каже Брајан Марфи из Лоџикалија, ове идеје биле су нашироко дељене у свим проруским медијима.

„Виђамо периоде скокова који се обично поклапају са светским догађајима и прате руске дипломатске иницијативе или ствари до којих им је стало", додаје он.

Русија „не оклева да брже-боље етикетира своје непријатеље и жртве у Европи као нацисте", каже Киер Џајлс, стручњак за Русију који је написао извештај за НАТО о руском рату информацијама.

„Виђали смо то не само у Украјини, већ и у руском блаћењу балтичких држава", каже он.

Коментари читалаца представљани као јавно мњење

Последњих недеља, неки руски државни медији објављивали су наслове о наводној међународној подршци Украјини засноване искључиво на коментарима корисника на западним медијским сајтовима.

Један чланак објављен на сајту државне новинске агенције РИА Новости крајем јануара тврдио је да „британски" читаоци Дејли експреса подржавају став да Украјину не треба бранити зато што Русија има веће војно присуство у региону од НАТО.

Други је сугерисао да су читаоци исмејали украјински војни потенцијал.

Изражена је и забринутост да су тролови блиски Кремљу, уз помоћ лажних налога, на мету узели британске и сајтове других страних медија, да би заступали руске интересе.

Студија коју је спровео Институт за истраживање злочина и безбедности са Универзитета у Кардифу из прошле године показало је да су одељци са коментарима 32 истакнута интернет медија из 16 земаља, међу којима и Дејли експрес, постали мете тролова блиских Кремљу.

Према истраживачима, њихови антизападни и проруски коментари потом су искоришћени као основа за новинска извештавања у медијима на руском језику.

Коришћење гласова са Запада да би се преувеличала подршка Русији

Активности на налозима који шире проруску пропаганду драматично су скочиле у новембру прошле године, према истраживању групе задужене за контрадезинформације Митос лебс.

Током тог месеца, ови налози твитовали су о Украјини у просеку 213 пута дневно.

Једна тактика - као што су приметили истраживачи - била је да се истакну неруски гласови који изражавају ставове у складу са политиком Москве.

Ови појачани налози укључивали су и аустралијског новинара Џона Пилџера који је у скорашњем твиту оптужио САД да су срушиле демократски изабрану власт у Украјини 2014. године.

„Бајден лаже о Русији", рекао је Пилџер.

„Америка је била та која је свргла демократски изабрану владу у Украјини 2014. године, омогућивши НАТО-у да напредује све до западне руске границе."

Његове твитове ретвитовало је 87 налога које су истраживачи идентификовали као шириоце проруске пропаганде о Украјини.

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]