Украјина и Русија: Колико је опасна ситуација око нуклеарне електране у Запорожју

Украјинска агенција за нуклеарну енергију каже да су руске ракете оштетиле део огромне нуклеарне електране под контролом Руса, у најновијем од низа инцидената који су узнемирили власти широм света.

Није дошло до цурења радијације, али украјинска агенција Енергоатом каже да су јединица азот-кисеоника и далековод високе волтаже оштећени у електрани у Запорожју, највећој у Европи, у југоисточној Украјини.

Шеф агенције за нуклеарну енергију Уједињених нација Рафаел Гроси раније је упозорио да је електрана „потпуно ван контроле", док су званичници које су поставили Руси за раније гранатирање окривили Украјину.

„Прекршен је сваки принцип нуклеарне безбедности. Улози су екстремно озбиљни и екстремно високи и опасни", додао је Граси.

Ево шта знамо о ситуацији у нуклеарној електрани и колико потенцијално опасна она може да буде.

Шта се дешава у нуклеарној електрани?

Русија је заузела нуклеарну електрану у Запорожју почетком марта, у другој недељи отворене инвазије.

Борбе украјинских и руских снага приближиле су се електрани, надомак града Енергодара, а једна од зграда електране запалила се изазвавши забринутост широм Европе.

Електрана има шест водених реактора под притиском и неколико складишта радиоактивног нуклеарног отпада.

У то време украјински члан особља је тврдио да се електрана „гранатира директно" и да је један од реактора оштећен.

Пожар у комплексу је на крају угашен, али је после инцидента сазвана хитна седница Савета безбедности УН-а, на којој су САД и Велика Британија осудиле гранатирање електране.

Чак је и Кина, земља која иначе ретко критикује Русију, рекла да је забринута за нуклеарну безбедност.

Русија је одговорила оптуживши „украјинске саботере" за изазивање пожара.

Од средине јула, забринутост за безбедност електране у Запорожју се повећала кад су руске снаге оптужене за отварање ватре из области близу постројења.

Градоначелник Никопоља под украјинском контролом Александар Сајук рекао је за Њујорк тајмс да Руси редовно гранатирају овај град.

„Крију се тамо у електрани", рекао је он, „да не би могли бити нападнути."

Украјина је покушала да одговори извршивши циљане нападе такозваним „камиказе дроновима", али њихове снаге не могу да користе вишецевне ракетне системе које су недавно добиле од западних држава због ризика од погађања нуклеарних реактора.

Виши директор невладине организације Иницијатива против нуклеарне претње Николас Рот рекао је за ББЦ Њуз на руском да је ова ситуација без преседана.

„Видимо нешто што до сада нисмо видели никада током војних операција", каже он.

„Русија користи нуклеарно постројење као штит."

Погледајте видео:

Шта је најгоре што може да се деси?

Најочигледнији ризик од погађања једног од реактора гранатом или ракетом је да ће штета бити начињена на једној од спољних заштитних омотача.

Реактори су прављени тако да издрже одређени ниво спољног притиска или оштећења, али не и директан ударац бојеве муниције.

Ако омотач или систем за хлађење реактора буду оштећени, готово ће сигурно доћи до цурења радијације.

Постоји ризик и од нуклеарне или хидрогенске експлозије.

„Ако ракета погоди један од реактора, цурење радијације које би уследило имало би последице по Европу, Крим који је анкетирала Русија, и, наравно, по читаву Украјину", каже Оља Кошарна, независна украјинска стручњакиња за нуклеарну енергију.

Руски физичар Андреј Ожаровски, специјализован за безбедно уклањање нуклеарног отпада, објашњава да уколико дође до инцидента у нуклеарној електрани у Запорожју, то би изазвало ослобађање огромне количине радиоактивног Цезијума-137, нуспроизвода нуклеарне фисије познатог по способности да путује ваздухом на велике удаљености.

Ширење Цезијума-137 имало би потенцијално катастрофалне последице по људско здравље, а могло би и да изазове контаминацију пољопривредног земљишта што би утицало на жетве годинама у будућности.

У зависности од временских прилика и правца и снаге ветра, могле би да буду погођене чак и удаљеније земље.

Поред реактора, ризик представљају и складишни простори за нуклеарни отпад у самој електрани у Запорожју.

Кад би они били погођени ракетом или гранатама, намерно или случајно, то би имало опасне последице, кажу нуклеарни стручњаци.

Шта може да уради међународна заједница?

Гађање нуклеарних електрана је забрањено Женевском конвенцијом.

Према Протоколу 1 Женевске конвенције из 1949. године, забрањени су напади на бране, насипе и нуклеарне електране, ако од поплављивања или радиоактивности може да дође до „тешких" цивилних губитака.

Истовремено, нуклеарна електрана може да постане легитимна мета напада ако се користи у војне, уместо у цивилне сврхе.

Слични прописи важе за војне мете смештене близу опасне инфраструктуре. Напади на такве мете се обесхрабрују.

Украјина је затражила од међународне заједнице да „затвори небо" изнад нуклеарне електране у Запорожју, што значи да обезбеди противваздушну одбрану која може да спречи било какав директан погодак постројења.

Али мало је вероватно да ће до тога доћи јер земље које подржавају Украјину страхују да би Русија то могла да протумачи као директно уплитање у сукоб.

Погледајте видео:

Пратите нас на Фејсбуку,Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]