Украјина и Русија: Када и како руска војска може да започне даљу офанзиву на југу

Руска војска је последњих дана пребацила на десетине својих батаљонско-тактичких група из Донбаса на југ Украјине, а то подразумева хиљаду бораца и стотине једница борбене технике.

Такви маневри би могли да значе тежњу Руса да осигура Херсон и околна подручја освојена још у фебруару, од најављене контраофанзиве украјинске војске.

Оваква бројност и састав ове нове јужне групације, превелика је и обухвата толики број десантних јединица да није много рационално да се користи у одбрани уместо конвенционалне моторизоване пешадије, могао би да буде знак да ће се ускоро главно поприште дејстава у рату Русије против Украјине преселити са простора Донбаса у простор јужних степа, на обе обале Дњепра у његовом доњем току.

Активне борбе на овом подручју могу да почну већ у наредним данима и да имају озбиљан утицај на цео рат.

Притом борбе у Донбасу не престају, а украјинска пешадија остаје под масовним гранатирањем руске артиљерије.

Да ли се груписање значи припрему за офанзиву?

Један од првих који је још 28. јула писао о пребацивању трупа Русије из околине Харкова и Донбаса на југ је војни коментатор, координатор групе „Информациони отпор" Константин Машовец.

Према његовим речима, Руси су крајем јула преместили јединице Источног војног округа у Херсонску и Запорошку област.

Између осталог, реч је о јединицама 35. армије, које су се на почетку рата пробиле до Кијева: управо је њена 64. моторизована бригада заузела Бучу у марту и она је оптужена за умешаност у ратне злочине.

Касније се иста та 35. армија борила код Изјума, у области Харков.

„За мене лично, на пример, кретање и употреба 35. комбиноване армије Источног војног округа Оружаних снага Русије је нека врста показатеља. То указује где је тренутно усредсређена пажња њиховог Генералштаба", написао је Константин Машовец.

Осим „далекоисточних" бригада, Руси на југу Украјине концентришу и велики део својих ваздушно-десантних јединица, укупне бројности од око 10.000 бораца.

Присуство групе руских падобранаца на десној обали Дњепра у Херсонској области (тј. на истој обали на којој се налази и сам Херсон) потврдио је 1. августа Алексеј Арестович, саветник шефа Канцеларије председника Украјине, у директном преносу за канал „Гејгин Live".

„Очигледно је да команда непријатељских трупа у јужној оперативној зони (тј. на правцима Николајева, Кривог Рога и Запорожја) распоређује оперативну офанзивну групацију трупа, чију ће основу чинити трупе Источног војног округа ... и главне снаге ваздушно-десантних трупа Оружаних снага РФ, плус засебне јединице и 49. и 58. армије Јужног војног округа", сматра Константин Машовец.

На крају крајева, могу се извући неки закључци о плановима Русије на основу опреме коју они пребацују на југ.

На интернету се 30. јула појавио снимак воза, који вероватно иде са Крима према копненом делу Украјине.

На снимку се види војна техника са ознаком „V" (што значи да припада Источном војном округу Русије).

Међу овом опремом је и ИМР-2 (инжењерско возило са препрекама), неколико ЕОВ-4421 (војних багера), неколико ТММ-3 (тешки механизовани мостови, који се користе у војсци за савладавање препрека ширине до 40 метара), као и БАТ-2 (војни булдожер на шасији артиљеријског тегљача).

Ако у ешалону такође има багера и цивилних трактора, теоретски могу их користити за изградњу ровова и других одбрамбених утврђења, онда је главни задатак ИМР-ова, БАТ-ова и механизованих мостова да обезбеде да се колоне крећу напред кроз рушевине и препреке попут малих река.

Ваздушно-десантна војска и „вагнеровци"

„Морате схватити да непријатељу недостају добро обучене снаге, а ваздушно-десантне јединице су међу најспремнијим. Чак и они који су изнурени имају довољан борбени потенцијал да изврше и дефанзивне и офанзивне мисије у најважнијим областима", каже о концентрацији руских падобранаца Павел Лакијчук, шеф безбедносних пројеката Центра за глобалне студије „Стратегија XXI" у разговору за ББЦ Њуз Украјина.

Закључак да Руси спремају офанзиву, а не одбрану од офанзивних дејстава Оружаних снага Украјине на Херсон, дели и украјински официр који служи у правцу југа, који је пристао да разговара само са украјинским сервисом ББЦ-ја под условом да остане анониман.

„Свака јединица априори треба да буде у стању да ради и у офанзиви и у дефанзиви, то је ствар тактике. Али коришћење десантних трупа за одбрану је чудно, посебно са становишта стратегије. Осим ако не говоримо о маневарској одбрани", каже војник.

„Изгледа да ће бити класична комбинована операција. Довозе „Божуре" (самоходне топове 203 мм - прим. аут.) и гомилу других ствари", додаје официр.

Према његовим речима, агресивности деловања руских војника може се додати и њихово надметање са „вагнеровцима", припадницима такозваних приватних војних компанија „Вагнер" и „Лига", које се, према подацима украјинске обавештајне службе, боре на страни Руса од почетка инвазије и обављају функције јуришне пешадије.

Верује се да су управо „вагнеровци" одиграли кључну улогу у успешном јуришу Руса на Попаснају у мају, а недавно и у заузимања ТЕ Углегорск.

„Вагнеровци" показују ефикасност, за шта бивају награђени. Руски војници такође желе да покажу успех и овде може да дође до борбе за новац", сугерише украјински официр.

Могући правци у којима ће се водити напади

„Офанзива је могућа у три правца: у правцу Запорожја, Николајева, Кривог Рога и Никопоља. Најизвеснији је трећи правац", оцењује Павел Лакијчук.

Оперативна команда Оружаних снага Украјине „Југ" је 3. јула први пут званично објавила „формирање борбених снага у правцу Кривог Рога".

„Идеја Руса је следећа: да иду на Криви Рог и Николајев, освајајући га са севера и покушавајући да се пробију од Снегиревке до Вознесенска код Николајева. То су они већ радили", рекао је раније Алексеј Арестович.

А Константин Машовец сматра да је прегруписавање Руса потенцијална претња за Запорожје у будућности.

„Лично, по мом мишљењу, непријатељ се спрема да нападне на обе обале Дњепра на северу, односно на Никопољ-Запорожје (на десној обали) и скоро истовремено са друге стране (дуж леве обале) такође ка Запорожју. Али не одмах, па чак не ни сутра, већ тек након „решавања хитних проблематичних питања" у Јужној оперативној зони", пише Константин Машовец.

Други војни аналитичар, бивши официр Главног оперативног одељења Генералштаба Оружаних снага Украјине Олег Жданов, наговестио је у директном преносу телетона да ће главни напори Руса бити концентрисани у правцу Вознесенска, северно од Николајева.

„Вознесенск је њихов политички задатак од почетка рата. Напредовали су на Херсон-Николајев-Вознесенск, а затим су покушали да пређу у Одесу и Придњестровље. Тако да сада желе да покажу да су за штошта способни у контексту испуњавања политичких задатака који су стављени пред њих у овом рату", рекао је Олег Жданов.

О „коридору" према Придњестровљу у руској војсци су најављивали на пролеће као једном од циљева „специјалне војне операције".

„Што се тиче пробоја до Придњестровља, то не треба потпуно искључити. Али онда би требало да ова операција буде ширег карактера. Тада је, поред напада на Николајев и даље дуж украјинске обале према Одеси, могуће извести и десантну операцију са мора, као и неке тактичке ударе из самог Придњестровља", примећује Павел Лакијчук.

„Оружане снаге Украјине су се спремале за десантну операцију и провокације у правцу Придњестровља али мало је вероватно да ће успети", додаје он.

Спремни смо и припремамо се

Према речима Алексеја Арестовича, на јужном попришту Русија је укупно концентрисала око 30 батаљонских тактичких група (БТГ).

Ово је више од 20 хиљада бораца.

Према Арестовичу, ове батаљонске тактичке групе су претрпели значајне губитке и не могу се похвалити пуним саставом.

„Ниво борбене готовости ових трупа изазива скептицизам. Недостају им људи, њихово морално, психолошко и техничко стање могло би да буде и боље", рекао је саветник шефа кабинета председника у једној од емисија са Марком Фејгином.

Међутим, ова групација је довољно моћна за офанзивне операције (да не помињемо одбрану). Поготово ако се узме у обзир значајна предност Руса у артиљерији и муницији за њу, која није нигде нестала.

Са сличним бројем оклопних транспортера Руси су успешно напали Изјум. Касније су ове исте снаге учествовале у бици за остатке Луганске области (иако је у Луганској области број батаљонско-тактичких група међу Русима био већи и био скоро 50).

„Артиљерија нам се постепено приближава. Траљави су али има и нових могућности. Али Руси и даље имају предност у ватри", признаје официр из јужног правца.

Истовремено, какав год да је главни правац руске офанзиве (или напредовања дуж сва три правца), украјинска армија, која последњих месеци овде концентрише своје снаге за контраофанзиву, има са чиме да изађе у сусрет руској војсци.

„Спремност Руса за офанзиву најављена је за 6-8. августа. То не значи да ће кренути тог или следећег дана. Можда је одложе за неколико дана, а можда и не одложе. Ми смо спремни и спремамо се. Затим ћемо се сусрести", најавио је Алексеј Арестович.

Припрема Оружаних снага Украјине се манифестује у артиљеријским ударима на логистику Руса.

Украјинска војска је последњих дана успешно гранатирала Антоновски железнички мост, руска складишта у Олешеку, Чернобајевки, Новој Каховки, Бериславу, па чак и Скадовску, која се налазе на више од 80 км од линије фронта.

Али најзапаженије је уништавање руског воза од 40 вагона са људством и муницијом у Бриловки, 40 км од Херсона.

Русија није званично коментарисала ове нападе и изјаве о њима. Истовремено, руска војна јавност је поново објавила видео снимке становника ових региона са снимцима пожара и звуковима експлозија.

Осим тога, украјинска војска наставља да држи мало упориште јужно од Давидовог Брода на левој обали реке Ингулец.

Донбас и Харковска област

Паралелно са прегруписавањем Руса на југ, непријатељства не престају на другим деловима фронта, код Харкова и у Донбасу.

Горуће тачке почетком августа била су и остала села Кодема, Гладосово и Мајскоје јужно од Бахмута, као и Пески, легендарни одбрамбени пункт украјинске војске на подручју доњецког аеродрома од 2014. године.

Украјински медијски простор узбуркала је објава борца 21. засебног моторизованог батаљона „Сармат" (56. бригада) Сергеја Гњездилова о тешком положају бранилаца Песког без артиљеријске подршке.

„Не можете ни да замислите величину и проценат губитака. Ово је ... машина за млевење меса, где батаљон својим телима једноставно задржава инвазију", написао је он.

Касније се сазнало да се помоћ стигла, а непријатељ је успео да се помери за само неколико стотина метара.

Истовремено, украјинска војска наставља да наноси штету непријатељу у Донбасу, код Верхнеторецког, недалеко од Горловке, од артиљеријског удара Оружаних снага Украјине погинула је Олга Качура, командант дивизије ракетне артиљерије самопроглашене ДНР, познатије по позивном знаку „Корса".

Пре рата је радила у полицији Доњецка и доспела до чина потпуковника али се од 2014. године придружила проруским сепаратистима и постала „једина жена командант система вишецевних ракетних бацача" у такозваној „републици". Руска пропаганда од ње је направила медијски лик на нивоу „Гиве" и „Мотороле".

Генерално, како предвиђају војни аналитичари, фронт у Харковској области и у Донбасу неће се смирити ни са пребацивањем главних битака на југ. Руси ће наставити да врше притисак на положаје Оружаних снага Украјине, тако да украјинска војска не може да пребаци своје резерве на главно поприште операција у јужним степама.

Погледајте видео

Пратите нас на Фејсбуку,Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]