Америка, деца и мигранти: Деветогодишњу девојчицу држе у притвору више од 500 дана и још није крај

Мајка и ћерка, обе из Ел Салвадора, провеле су више од 500 дана у притворском центру за мигранте у САД, упркос правилу које ограничава задржавање малолетних емиграната на 20 дана.

Луиса* има умиљати глас деветогодишње девојчице, али понад звучи много паметније од свог узраста.

Морала је да пише бројна писма законодавцима, тражећи од власти да пусте њу и Ариану*, њену мајку, из америчког притворског центра за емигрантске породице.

(*И „Луиса" и њена мајка, „Ариана", представљене су у овом извештају под псеудонимом. Тражиле су да остану анонимне због претње од депортације. )

Закључно са 2. фебруаром, она је провела 531 дан у притвору америчке владе заједно са мајком, док њих две покушавају да избегну депортацију после неуспешног подношења захтева за азил.

Према организацијама за правну помоћ које раде у три мигрантска породична притворска центра у овој земљи, Луиса, која је из Ел Салвадора, тренутно је емигрантско дете које је провело највише времена у притвору америчке Имиграционе и царинске службе (ИЦЕ).

Она је провела скоро све то време у јужнотексашком породичном стамбеном центру у Дилију, у Тексасу.

„Сви моји пријатељи већ су отишли. Ја и још једна пријатељица смо једине које смо остале", каже она преко телефона.

Према постојећим америчким прописима, мигрантска деца морају да буду пуштена након што проведу највише 20 дана у притвору ИЦЕ-а, на основу такозваног Флоресовог споразума о насељавању из 1997. године.

Међутим, Лиса и још четворо деце узраста између 3 и 16 година, заједно са својим мајкама, провели су више од 500 дана у истој установи.

Погледајте видео: Како живе избеглице на америчко-мексичкој граници

„Нико не може да замени мајку"

Луиса је могла да напусти притворски центар да би одсела код рођаке у САД.

Али мајка и дете одлучили су да остану заједно док се боре на суду против напора владе да их депортује.

Ариана каже:

„Нико не може да замени мајку. Не могу да оставим ћерку код рођака у САД. Моја ћерка је веома млада, потребна сам јој да се старам о њој. Како могу да је оставим?".

Имиграциони правници и активисти кажу да ИЦЕ треба да пусти породице уместо да их ставља у положај да одлучују о раздвајању од своје деце док су у притвору и прети им депортација.

Током протекле председничке кампање, амерички председник Џо Бајден говорио је против породичних затварања и у јуну захтевао да се деца мигранти и њихови родитељи „сместа" пусте.

Луисин случај показује колико је компликована имиграциона политика која је често описивана као „дисфункционална".

„Два Божића"

Луиса је уморна од ситуације у којој је.

„Провела сам два Божића овде", каже она.

„Недостаје ми кувана храна. Волела бих да сама кувам себи храну. Научила сам мало енглеског. Желим да учим више у школи, али далеко одавде."

Мајка каже да се њеној девојчици не допада храна у притворском центру и да се током времена њено понашање променило.

„Једе само воће, а понекад чак ни то", додаје она.

Ариана, која има 31 годину, додаје да се и сама разболела од анксиозности.

„Узимам пилуле, а пре неког времена сам доживела напад. Нисам знала шта је то. Болничари су ми рекли да је био напад анксиозности."

„Понекад имам осећај да овде унутра то нисам ја", додаје она.

Одбијен азил

Без залажења у превише детаља, Ариана каже да је насиље у Ел Салвадору навело да побегне из земље са Луисом, оставивши двоје друге деце за собом.

Двадесет првог августа 2019. године они су прешли америчко-мексичку границу а 27. августа су одведени у установу у Дилију, где их је саслушао званичник два дана касније.

Према Мекензи Леви, помоћница адвоката при Пројекто Дили која заступа породицу, њихов захтев за азил био је одбијен недуго затим, зато што га нису поднеле раније у Мексику или Гватемали пре него што су то учиниле у САД.

Њени адвокати су се жалили на одлуку у септембру на имиграционом суду, који је ратификовао одлуку да се одбије захтев за азил и нареди њихова депортација.

Арианини адвокати су тражили од владе да јој дозволи да се појави пред судијом и изложи свој случај.

ИЦЕ је саопштио да не може да коментарише њен случај због судског спора који је у току.

Погледајте видео: Унутар кампа за избеглице у Босни и Херцеговини

Близу депортације

Ариана објашњава да је влада до сада покушала да депортује њу и њену ћерку „најмање пет пута", а адвокати су на крају успевали да избегну њихово протеривање из САД, понекад у последњем тренутку.

Мајка каже да њена ћерка „разуме све више и више" шта се дешавало кад су биле одвођене на аеродроме и суочиле се са непосредном депортацијом у Ел Салвадор.

„Љути ме што су нас одводили, враћали, поново одводили", каже Луиса, упитана како се осећа у притворском центру.

Једна од ствари која највише брине Ариану је то што верује да њена ћерка заостаје са образовањем.

„Не учи довољно овде. Ово су већ две изгубљене године", каже она.

Леви каже да је неколико њених клијената критиковало квалитет наставе која се у притворском центру нуди деци, која „проводе много времена на компјутеру, понекад не учећи ништа."

Леви је додала да су, током пандемије, деца добијала пакете домаће задаће који је „требало да потрају недељу дана а она би их завршавала за дан, понекад у року од неколико сати".

ИЦЕ је одговорио да су се школе у установи у Дилију поново отвориле за часове уживо у септембру и да су „образовни пакети испоручени у складу са тексшаким директивама за затварање школа током пандемије".

Агенција је инсистирала да она „поштује достојанство и људскост породица".

„Хаос и патња"

У новембру прошле године, више од 60 група за борбу за права миграната послало је писмо председнику Доналду Трампу и тада новоизабраном председнику Бајдену, навевши имена 28 деце која су задржана са породицама у периоду и до 15 месеци, захтевајући њихово пуштање.

ИЦЕ је у саопштењу истог месеца навео да породице уживају широк приступ правним опцијама и да је утврђено да не постоје легалне основе да оне остану у Сједињеним Америчким Државама.

Од 28 деце поменуте у писму, шест је у међувремену депортовано, а 17 пуштено.

Пет су, међу којима је и Луиса, још у притвору.

„Ова врста политике само доводи до још хаоса и патње", каже Сара Пирс, из Института за миграциону политику, независног експертског тела.

„Ако то гледате са становишта особе која подноси захтев за азил, видите само адвокате и слојеве и слојеве бирократије."

Пет стотина и тридесет један дан после уласка у САД, Луиса није напустила притвор.

Ближи се њен 10. рођендан, а она му се унапред радује.

„Желим да будем напољу, у кући моје тетке, тога дана", каже она, пуна наде.

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]