Украјинска криза: Може ли се дипломатијом спречити рат - пет решења за избегавање насиља у Украјини

Могућност већег ратног сукоба у Украјини сувише је страшна да би се о њој и размишљало.

Ако би Русија кренула у напад, могло би да погине хиљаде људи, а још више би било приморано да побегне.

Економска цена могла би да буде висока, а хуманитарна је поражавајућа.

Ипак, Русија наставља да гомила снаге на граници са Украјином, а Запад да прети кобним последицама ако руске трупе направе само један корак преко линије.

Да ли, дакле, постоји дипломатски излаз из ове ситуације - излазак из овог сукоба који је миран и трајан?

Дипломате говоре о „силазној рампи", начину да све стране скрену са ратног пута.

Али, проналажење једне такве стазе није лако.

Било какав компромис носи одређену цену.

Овде су, међутим, набројана нека могућа решења, која не укључују војни и, стога, крвави исход.

Запад би могао да убеди председника Путина да се повуче

Према овом сценарију, Западне силе би успеле да спрече напад и убеде руског председника Владимира Путина да би цена тога надмашила било какву могућу добит.

Оне би га увериле да би људске жртве, економске санкције и дипломатске последице биле толике да би он на крају прошао горе, чак и кад би остварио некакав војни успех на ратишту.

Морао би да страхује да ће Запад подржати војну побуну у Украјини, што би Русију могло да увуче у дугогодишњи скупи рат.

Путин би морао и да поверује да ће му та цена нарушити подршку и угрозити његову власт у Русији.

Према овој верзији, Запад би такође морао да дозволи Путину да прогласи дипломатску победу, представивши себе као мирољубивог протагонисту који није желео да одговори војним путем на провокације НАТО-а.

Путин би могао да тврди да је коначно привукао пажњу Запада, а да су се његови лидери позабавили оним што он зове „легитимним безбедносним бригама".

Русија би подсетила свет да је велика сила и учврстила би присуство у Белорусији.

Потешкоћа с овом верзијом је да би било једнако лако тврдити и да је Путин изгубио.

Његова дела би ујединила Запад, навела би НАТО да приближи снаге руским границама и охрабрила Шведску и Финску да размисле о придруживању НАТО-у.

Проблем је што, ако Путин заиста жели да контролише Украјину и поткопа НАТО, врло је мало разлога да се сада повуче.

НАТО и Русија би могли да постигну нови безбедносни споразум

Западне силе су јасно ставиле до знања да неће правити компромисе по питању основних начела, као што је суверенитет и територијални интегритет Украјине, њено право да затражи чланство у НАТО, који мора да остави „отворена врата" за сваку земљу која жели да му се придружи.

Али, Сједињене Америчке Државе И НАТО су ипак прихватили да би могао да се нађе заједнички језик око ширих европских безбедносних питања.

То би могло да обухвати обнову пропалих споразума о контроли наоружања, како би се смањио број пројектила на обе стране, повећање поверења између руских и НАТО снага, већу транспарентност у погледу војних вежби и локација пројектила и сарадњу на тестирању анти-сателитског наоружања.

Русија је већ јасно ставила до знања да ова питања неће бити довољна да одагнају њену главну забринутост да би допуштање Украјини да се придружи НАТО-у нанело штету руској безбедности.

Ако би се, на пример, распоређивање НАТО пројектила значајно смањило, то би бар донекле умирило Русију.

На неки начин, Путин је већ стекао одређену корист - Европа се поново укључила у дијалог о безбедности под условима које диктира Москва.

Украјина и Русија би могле да обнове споразуме из Минска

Био је то пакет споразума постигнутих 2014. и 2015. у белоруској престоници Минску, чији је циљ био да се оконча рат између владиних снага и про-руских побуњеника у источној Украјини.

Он је очигледно пропао - борбе и даље трају.

Али је макар уцртао пут ка примирју и политичком договору заснованом на федералнијем уставу.

Западни политичари су наговестили да би оживљавање споразума из Минска могло да представља решење за ову кризу.

Француски председник Емануел Макрон изјавио је да је Минск „једини пут који нам омогућава да постигнемо мир".

Британски министар одбране Бен Волас рекао је за ББЦ да би обнављање уговора био „снажан пут напред ка деескалацији".

Проблем је што су одредбе споразума компликоване и оспораване.

Кремљ захтева да Украјина одржи локалне изборе како би пружила већа овлашћења про-руским политичарима, а Кијев жели да се Русија прво разоружа и повуче сопствене борце.

Највећи спор води се око тога колико би аутономије Минск дао побуњеним енклавама у Донбасу.

Кијев предлаже скромну самоуправу, док се у Москви не слажу с тим и тврде да Доњецк и Луганск морају да одлучују о украјинској спољној политици и стога о вету на чланство у НАТО.

То изазива велики страх у Кијеву да је оживљавање договора из Минска пречица за искључивање могућности да Украјина уђе у НАТО, а да чланице алијансе експлицитно не морају то ни да саопште.

Стога су споразум и већинска подршка овој верзији у Украјини мало вероватни.

Украјина би могла да постане неутрална, као Финска

Да ли би Украјина могла да се убеди да усвоји неку врсту неутралности?

Постоје извештаји да су француски званичници предложили да се Украјина угледа на Финску као модел, али су у међувремену негирани.

Финска је усвојила званичну неутралност током Хладног рата.

Била је независна, суверена и демократска држава и до сада је остала је изван НАТО-а.

Да ли би то могло да буде привлачно за Кијев?

Избегао би се војни сукоб, а у теорији би то могло да задовољи Путинову жељу да Украјина никад не уђе у НАТО.

И савез не би морао да прави компромисе око своје политике „отворених врата" - Украјина би сама донела суверену одлуку да му се не придружи.

Али, да ли би у Украјини то подржали?

Вероватно не, зато што би неутралност практично препустила Украјину отвореном руском утицају.

Било би тешко спровести неутралност у пракси, а да ли би Русија поштовала њене услове?

Неутралност би био крупан уступак Кијева, који би морао да одустане од својих евроатлантских тежњи.

То би могло да учини чланство у Европској унији још даљим.

Тренутна пат-позиција би могла да постане статус кво

Да ли би било могуће да актуелна конфронтација потраје, али да јој се временом смањи интензитет?

Русија би лагано могла да повуче војску у касарне, објавивши да је вежба окончана.

Али, истовремено би много војне опреме могло да остане за њима, за сваки случај.

Москва би могла да настави да подржава побуњеничке снаге у Донбасу.

И све то време, украјинска политика и економија наставили би да буду дестабилизовани сталном претњом од Русије.

Запад би као одговор задржао појачано присуство НАТО-а у Европи.

Политичари и дипломате са Запада би наставили спорадично да улазе у окршаје са руским колегама - преговори би се наставили, али би било остварено врло мало значајног напретка.

Украјина би наставила да се мучи, али макар не би било отвореног рата.

А конфронтација би полако нестајала са насловних страна и придружила се дугом списку замрзнутих сукоба који су нестали из видокруга јавности.

Ниједна од ових опција није лака, ни вероватна, а све подразумевају компромис.

Кијев страхује да би Украјина могла да буде земља која ће морати да пристане на највеће уступке.

Главна питање је да ли је претња катастрофалног сукоба реална и, ако јесте, шта може да се уради да се он избегне.

Једини трачак наде у овом тренутку је да све стране делују као да су још увек спремне да преговарају, колико год то досад деловало неуспешно.

А што дуже људи буду преговарали, дуже ће врата за дипломатско решење остати отворена, чак и ако буду била само одшкринута.

Погледајте видео о украјинском рок бенд који свира за мир

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]