Русија и Украјина: Затвор, рат и убиство из одмазде - инсајдерска прича о Вагнеровом „случају убиства маљем“

У лето 2022. године, руски затвореник који је служио двадесетосмогогодишњу затворску казну због убиства добровољно се пријавио да иде да се бори у Украјину.

На крају је страдао, али не на ратишту.

Прича о животу и смрти Јевгенија Нужина, убице, плаћеника, али и мужа, оца и деде, суморна је илустрација како Русија све више користи затворенике као потрошни извор нове крви на смртоносној првој линији фронта у источној Украјини.

Ово је ажурирана верзија награђеног чланка ББЦ-ја на руском први пут објављеног 17. новембра 2022. године.

Упозорење: Текст садржи описе насиља.

Последњи пут кад су Иља и Никита Нужин разговарали са оцем Јевгенијем било је преко видео позива из затвора у августу 2022. године.

Нужин старији био је у затвору од 1999. године, служећи двадесетосмогодишњу казну за убиство и ово је био његов главни начин комуникације са породицом.

Јевгениј је деловао уплашено и изгубљено, каже Никитина жена Анастасија, која је у име породице пристала да говори за ББЦ.

Он је испричао да је регрутер из приватне војне компаније група Вагнер посетио затвор и да је одлучио да се пријави за борбу у Украјини.

„Сва његова родбина је била против", присећа се Анастасија.

„Његова супруга је плакала. Али он је рекао: 'Не, ипак идем'."

Иако његова породица тада то није знала, Нужин је требало да постане један од хиљаде активних руских затвореника који ће се добровољно пријавити у групу Вагнер и ризиковати све у нади да ће добити помиловање у замену за ратовање на фронту.

За четири месеца од тог породичног видео позива, ББЦ на руском је успео да потврди смрт најмање 240 активних затвореника убијених у борбама у Украјини.

Оно што је испочетка био тајновити процес регрутовања, сада је нешто што се отворено признаје на највишем нивоу у Русији.

Али прича о животу и, на крају, језивој смрти Јевгенија Нужина била је прва која је извукла ово питање на видело и постала симбол суморне судбине која чека многе од тих нових добровољаца.

Пут у затворску колонију број три

Јевгениј Нужин је рођен у Казахстану 1967. године.

Док је био дете, он и његови родитељи су се преселили у Русију, где је одрастао, служио обавезни војни рок и остао у склопу унутрашњих трупа, све до 1995. године.

Потом се скрасио у Нижњем Новгороду, где се оженио и засновао породицу.

Током деведесетих, док је владало безакоње а организовани криминал завладао многим деловима Русије, Нужин је учествовао у револверашком обрачуну у ком је један човек погинуо, а многи други били рањени.

„Било је или ћу ја убити њих или они мене", изјавио је касније.

Проглашен је 1999. године кривим за убиство и осуђен на 24 године затвора.

Казну је служио у разним затворским логорима, попут затворске колоније максималне безбедности у Северном Уралу, где му је после неуспелог бекства казна повећана за четири године, што значи да није могао бити пуштен пре 2027. године.

Нужин је 2009. премештен у затворску колонију број три у граду Скопину, у Рјазањској области, у којој су се налазили многи бивши припадници министарства унутрашњих послова.

Анастасија Нужина каже да су услови у затвору били добри и да је њен таст „живео веома добро", а поштовале су га и колеге затвореници.

Имао је приступ таблету и телефону, што не само да је олакшало комуникацију са његовом породицом, већ му је и омогућило да одлази на интернет и сазнаје више о свету изван затворских зидина.

Отворио је налоге на ВКонтактеу - руском еквиваленту Фејсбука.

Ту је касније поставио слике са венчања са другом супругом Олгом, коју је упознао преко интернета и оженио се њом у затворској капели, у церемонији са све православним свадбеним крунама и свећама.

Нужиновим налозима на друштвеним мрежама још може слободно да се приступи и они нуде увид у његов живот и ментални склоп пре него што је одлучио да се пријави у групу Вагнер.

Поред слика са његовог венчања ту су објаве о његовој породици - његова два сина, Иљи и Никити, које назива својим „орловима" и његовој жени - коју зове „моја љубав".

Ту су и цитати о отпорности руског духа и православља, као и царске заставе, уз носталгичне фотографије из совјетске прошлости.

Нужин је на друштвеним мрежама врло мало помињао политику или рат у Украјини.

У мају је репостовао снимак католичког свештеника у Пољској који хвали Путина због његове способности да пружи отпор „светској власти" и говори о „денацификацији" Украјине.

Репостовао је и пар слика са ироничним коментарима о „специјалној војној операцији" и критиковао неке руске посланике.

Нужин је делио мимове про-ратних блогера: „Да би се убрзао ток Специјалне операције, Министарство одбране Руске Федерације најавило је да ће од 1. јуна они који желе да се предају морати да плате накнаду."

Укратко, није било ничега што би указало да је Нужин имао острашћене ставове или за или против рата у Украјини, и ништа што би могло да помогне његовој породици да разуме зашто би се неко коме је остало само четири године служења двадесетосмогодишње затворске казне добровољно пријавио да иде у рат.

За то је породица Нужин морала да чека до следећег пута кад ће видети оца пред камером - у низу снимака начињених пошто је заробљен у Украјини.

А чак и тад, оно што је имао да каже отворило је много више нових питања него што је понудило одговора.

Први интервју

Украјински ратни дописник Богдан Пападин био је почетком септембра на задатку у Доњецкој области кад је једне ноћи добио позив од контакта из украјинске војске који га је питао да ли је заинтересован да интервјуише руског ратног заробљеника.

Човек је био борац из војне групе Вагнер заробљен близу града Соледара и желео је да исприча своју причу за медије.

Емитовање интервјуа са ратним заробљеницима забрањено је Женевском конвенцијом, али упркос томе многи заробљени руски војници се појављују пред камерама у Украјини говорећи о својим искуствима.

Иако је немогуће знати да ли говоре својевољно и слободно, очигледно је да вероватно користе прилику да саопште породицама да су још живи.

Пападин је већ снимио неколико интервјуа са руским ратним заробљеницима, али никад са неким борцем из Вагнера.

„Руси обично не прихватају назад борце из Вагнера у разменама заробљеника", каже он.

„А они ионако не знају никакве занимљиве информације."

Пристао је да сними интервју и одвезен је у село у ком је заробљеник држан у подруму једне куће.

Човек, обучен у војну униформу и седећи на црвеном пругастом душеку, представио се као Јевгениј Нужин.

Изгледало је као да се добро опходе према њему, каже Пападин, али најупадљивије у вези са њим било је колико је смирен.

Био је то велики контраст у односу на ратне заробљенике које је срео пре тога, од којих су сви, како је рекао, „имали животињски страх у очима од неизвесности шта ће бити са њима."

Пападин је наместио камеру и током наредних пола сата очигледно исцрпљени Јевгениј Нужин детаљно је говорио о себи и како је завршио на фронту у Украјини.

Пападин је поделио снимак са популарним украјинским Јутјуб каналом Бутусов Плус, где је овај постављен у целости 15. септембра.

Волимо те, тата

Нужинов интервју је привукао огромну пажњу у Русији.

Међу стотинама хиљада гледалаца била је и његова породица код куће у Нижњем Новгороду.

Била је то прва вест коју су добили од њега од оног видео разговора у августу, и за њих је то била потврда да је макар још жив.

Анастасија Нужина каже да је породица махнито покушавала да ступи у контакт са властима да би сазнала нешто више. Али налетели су на зид.

Руско министарство одбране рекло им је да он није у њиховој надлежности зато што је активни затвореник.

Из затворске колоније у Скопину, где је Нужин служио казну, речено им је да не могу да им помогну.

Црвени крст није имао никакве информације.

Из очаја, Анастасија је почела да поставља поруке свом свекру на Јутјуб каналу Бутусова.

„Тата, сви те волимо и чекамо те", написала је она.

„Много се бринемо за тебе. Издржи колико год буде требало. Сви се молимо за тебе. Твоји унуци питају кад се враћа деда. Не осуђујемо те ни због чега.

„Издржи, то је најважније. Прошао си много тога и само мораш да издржиш још мало, тата. Твоја снаја, Настја."

„Мајчица Русија је у опасности"

У причи коју је Нужин испричао Богдану Пападину описао је како функционише систем регрутовања затвореника.

У јулу 2022. године, испричао је он, на отворени простор поред затворске колоније слетео је хеликоптер.

Затвореници су постројени на тргу и изашао је Јевгених Пригожин, бизнисмен из Санкт Петербурга и блиски сарадник председника Путина који предводи групу Вагнер.

Носио је орден „Хероја Русије".

„Мајчица Русија је у опасности", рекао им је он, нудећи им прилику за велику плату и помиловање ако се добровољно пријаве да се боре у Украјини.

Нужин је био један од 92 људи који су се на лицу места пријавили.

Месец дана касније, Пригожин се вратио и 25. августа добровољци су пребачени у ваздухопловну базу код Ростова, после чега су хеликоптером одвезени у Луганску област.

У интервјуу са Пападином, Нужин је тврдио да је прави разлог што се пријавио био зато што је симпатисао Украјину.

„Желео сам да се борим на украјинској страни — зато сам се предао", рекао је он.

„Донео сам одлуку давно, док сам још био у затвору. Зато што није Украјина напала Русију - Путин је био тај који је напао Украјину."

Рекао је да је гледао многе украјинске блогере на Јутјубу и да је сковао план да се придружи легији руских добровољаца који се боре на украјинској страни.

Пападину је рекао и да има породицу у Украјини - ујака у Ивано-Франковску и сестру и сестрића у Лавову.

„Како могу да се борим против вас кад имам родбину овде?", рекао је он.

Руски независни медиј Холод цитирао је Нужиновог сина Никиту који каже да му је његов отац у поверењу рекао да се противи рату у Украјини.

Али, Анастасија, његова снаја, скептичнија је по том питању.

„Човек који је у затвору провео 23 године одједном је пристао на тако нешто? Имао је да одслужи још четири године, што је само делић времена у односу на оно које је већ провео тамо… Или је био преварен или не знам шта се десило."

Попуњавање празнина

Из интервјуа за Бутусов, и потоњих разговора пред камером са другим новинарима, породица Нужин је успела да попуни неке празнине о томе шта се десило са њиховим оцем пошто је напустио затвор.

У Вагнеровој бази у Луганску, испричао је он Богдану Пападину, он и његови саборци затвореници добили су да потпишу „гомилу папира".

Добили су и опрему и аутоматске пушке AK-74, а провели су недељу дана на основној војној обуци, након чега су их 2. септембра пребацили на прву линију фронта.

Дисциплина у групи Вагнер била је брутална, испричао је он, а новим регрутима је јасно стављено до знања: „Ако не будете радили оно што вам се каже, убиће вас."

Нужин је био додељен Седмом јуришном одреду.

„Шта је сврха тих јуришних одреда?", питао га је Пападин.

„Колико сам ја схватио, ми смо само топовско месо", одговорио је Нужин.

Нужин је рекао да је био део групе од 17 осуђеника задужених да поврате тела војника убијених на фронту.

Четвртог септембра одвезли су их у шумску област и они су се пешке пробили до ровова, одакле су им рекли да под окриљем ноћи пођу да траже тела мртвих војника.

У конфузији која је уследила, Нужин је рекао да је успео да се удаљи од осталих и упути до украјинске стране да би јој се предао.

Наредних недеља, било је и других интервјуа на другим локацијама.

У једном тренутку је чак говорио за Њујорк тајмс, мада лист није објавио ништа.

На сваком снимку Нужин је деловао чисто, уредно и добро расположено.

На једном, украјинска новинарка Рамина Ешакзаи прочитала је поруке које је на Јутјубу свом свекру оставила Анастасија.

Уплакани Нужин позвао је синове и друге руске затворенике да не иду у рат.

Рекао је Ешакзаи да се још увек нада да ће моћи да се придружи борби за Украјину.

„Волео бих да урадим макар нешто против Путина, да, кад се све сабере и одузме, урадим нешто значајно у овом животу", рекао је он.

У другом видеу од 1. новембра на каналу Бутусов насмејани Нужин је послао поздраве породици, поручивши им да ће „све бити у реду".

То је Анастасији и остатку породице улило неку наду.

Али та нада ће ускоро бити распршена.

Маљ освете

У ноћи 13. новембра, један видео снимак постављен је на Сивој зони, руском каналу на Телеграму повезаном са групом Вагнер.

Снимак је назван „Маљ освете".

Видео почиње одломцима из Нужиновох украјинских Јутјуб интервјуа, у којима може да се чује како говори да се добровољно предао како би се борио за Украјину.

Потом се он појављује у кадру, лежећи постранце.

Јарко светло уперено му је у лице, а глава му је залепљена траком за бетонски блок.

„Ја, Јевгениј Анатолијевич Нужин, рођен 1967. године, отишао сам на прву линију фронта са намером да заменим стране и борим се против Руса", каже он.

„Четвртог септембра, остварио сам тај план и прешао на украјинску страну.

„Једанаестог новембра 2022. године, на улици у Кијеву, добио сам ударац у главу и остао без свести. Пробудио сам се у овом подруму, где ми је речено да ће ми бити суђено."

Потом особа у позадини замахује маљем, спушта га на Нужинову главу и убија га.

На друштвене мреже су постављене две верзије снимка.

У првој, последњих неколико секунди је замућено. У другој није.

Видео се завршава са потписом који Нужина назива издајником који је „добио традиционалну исконску вагнеровску казну."

Иако никад није потврђено из независног извора, нашироко се верује да је снимак аутентичан.

Снимак је доспео у вести широм света, нашироко изазвавши шок и згражавање.

Он је и поставио бројна питања, и за руску и за украјинску страну.

Да ли је група Вагнер заиста погубила једног од властитих бораца пред камером?

Шта ће руски правосудни органи урадити по том питању?

И како је неко ко је био држан као ратни заробљеник у Украјини и коме је дозвољено да јавно изрази противљење Путиновом рату, поново завршио у Русији?

Два месеца после Нужиновог убиства, многа од ових питања и даље остају без одговора.

Разметање, пркос и ћутање

Јевгениј Пригожин је реаговао на Нужиново убиство својом сада већ препознатљивом мешавином разметања и пркоса.

Дан пошто се појавио снимак, његова прес служба издала је саопштење назвавши то „изврсним режисерским радом" и сугеришући да би најбољи наслов за њега био „псећа смрт за пса".

Потом је он писао руском државном тужиоцу Игору Краснову захтевајући да се случај истражи и изневши властите намерно невероватне верзије догађаја, сугеришући да је Нужин био шпијун ЦИА и да су га отеле и убиле „америчке обавештајне службе".

И да би додатно потцртао презир према овом случају, крајем новембра Пригожин је преко прес служба саопштио да је послао маљ са логоом Вагнера и прекривеног лажног крвљу у кутији за виолину контактима у Бриселу као додатни доказ за Европски парламент пошто је ЕУ ставила Вагнер на списак терористичких група.

Људи блиски групи Вагнер рекли су за ББЦ на руском (под условом да остану анонимни) да их не чуди видео са Нужином и да знају за још најмање три слична случаја насилних убистава из одмазде.

Ниједан од тих инцидената није изнесен у јавност, а ББЦ не може да потврди детаље.

Али једно раније убиство у ком су учествовали борци Вагнера јесте завршило у вестима.

Група бораца Вагнера у Сирији је 2017. године снимила је себе како убија дезертера из сиријске војске маљем, а потом му раскомада и запали тело.

О догађају је детаљно известио лист Новаја газета 2019. године

Починиоци су идентификовани, а жртвина породица је помоћу група за заштиту људских права покушала да наведе руске судове да их кривично гоне.

Поднете су пријаве шефу Истражног одбора Александру Бастрикину, али истрага никад није покренута.

Бастрикин је остао једнако пасиван по питању Нужиновог случаја.

Игнорисао је позив руског Одбора за хуманитарна права од 14. новембра да истражи околности Нужинове смрти, а посебно да одговори на то шта су правне последице очигледног убиства некога ко је и даље технички одговорност руског затворског система.

Ни Бастрикин, а ни Истражни одбор или канцеларија руског тужилаштва нису одговорили на ББЦ-јев захтев за коментар.

Портпарол председника Путина Дмитриј Песков рекао је новинарима да Кремљ нема коментар на снимак.

„То нема никакве везе са нама", рекао је он.

„Шта Руси раде са Русима није наш проблем"

На украјинској страни су званичници били мање суздржани, али су саопштења о случају била често опречна.

Званична украјинска политика је да се ниједан Рус који се добровољно преда не присиљава да се врати кући.

У раној фази сукоба отворена је специјална телефонска линија за помоћ под именом „Желим да живим" за давање савета војницима који желе да положе оружје.

Украјински званичници, укључујући председника Зеленског, изнова су понављали како ће се према ратним заробљеницима односити хумано по правилима Женевске конвенције.

Да ли је, дакле, Нужин био враћен у Русију у склопу званичне размене заробљеника и, ако јесте, да ли је пристао да буде послат назад?

Непосредно после објављивања снимка његовог убиства постало је јасно да влада велика конфузија око његовог статуса као активног осуђеника и плаћеника групе Вагнер, и да ли је тиме имао право на исти третман као и други редовни војници.

Украјински штаб за координацију третмана ратних заробљеника - део Обавештајне дирекције Министарства одбране - 15. новембра је издао саопштење о овом случају, рекавши да се Нужин није налазио на списку заробљеника „који су се добровољно предали".

„Нужин је служио казну за тежак злочин у затворској колонији руског министарства унутрашњих послова", стајало је саопштењу.

„Да би изашао из затвора, пристао је да као најамник учествује у руском рату против Украјине, налазио се на територији наше земље као члан гнусне групе Вагнер, а пре рата био је поклоник политике агресорске државе."

Међутим, у интервјуу за ББЦ крајем новембра, саветник украјинског председника Михаило Подољак желео је да разјасни читаву ситуацију, рекавши да Украјина не прави разлику између људи који се боре за приватне војне компаније као што је Вагнер и редовне руске војске.

„За нас су сви они борци и конвенције које важе за ратне заробљеника односе се на све њих."

Подољак је за ББЦ рекао да о разменама заробљеника преговара украјинска Обавештајна дирекција, уз учешће, на руској страни, министарства одбране, канцеларије државног тужилаштва и Истражног одбора.

Он је рекао да је према његовом сазнању Нужин пристао да буде враћен у Русију у склопу редовне размене заробљеника.

„Колико ја знам, Нужин је прошао кроз све редовне процедуре и био размењен кроз оквир добровољног пристанка на размену", каже он.

Подољак је предложио да ББЦ тражи додатно објашњење од Обавештајне дирекције.

Није нам стигао никакав одговор.

Само два дана пре него што се појавио снимак Нужиновог убиства, шеф кабинета украјинског председника Андриј Јермак саопштио је да је успешно обављена редовна размена заробљеника и да је кући доведено 45 припадника војног особља.

Није било званичне потврде са руске стране.

Не зна се колико је руских ратних заробљеника враћено и до сада се нису појавили никакви докази који би потврдили да је Јевгениј Нужин био један од њих.

Међутим, блогерка блиска Кремљу Анастасија Кашеварова тврдила је да је размена заробљеника одржана уз учешће групе Вагнер, која је, каже она, „имала своје људе у размени."

Извор из Кијева, који је добро упознат са процесом преговора о размени заробљеника, рекао је за ББЦ на руском да је група Вагнер заиста понекад учествовала у преговорима о размени.

Говорећи под условом да остане анониман, извор је рекао да је шеф Вагнера Јевгениј Пригожин претходно успео да договори повратак петорице својих заробљених војника у замену за тела Украјинаца убијених у борбама.

У Нужиновом случају, извор је тврдио да је Вагнер понудио „веома добре услове" за његов повратак у Русију.

Није било званичних информација о томе шта би ти услови могли да буду.

Али у данима пошто се појавио снимак његовог убиства, многи коментатори из Украјине, међу њима и Рамина Ешакзаи, једна од новинарки која га је интервјуисала док је био у заробљеништву, председников саветник Олексиј Арестович поменуо је да је у замену за Нужина ослобођено „двадесет" украјинских регрута.

Замољен од ББЦ-ја да прокоментарише Нужинову накнадну судбину, извор близак преговорима рекао је да је први приоритет Украјине одувек био повратак његовог властитог особља.

„Шта Руси раде другим Русима - то је руски проблем", рекао је овај извор.

Али убиство Јевгенија Нужина заиста изгледа као да је натерао неке украјинске званичнике да се замисле.

Председников саветник Михаило Подољак рекао је за ББЦ да не мисли да су почињене било какве „катастрофалне" грешке у овом случају, али је признао да су стратегија, тактика и комуникација неизбежно подложни „корекцијама" како се рат наставља.

„Наравно, неки инциденти - и не само инцидент са Нужином, већ и неки други, мењају наше разумевање како Русија реагује, како свет реагује на неке од наших иницијатива", рекао је он.

„И ми, наравно, правимо корекције."

Да ли је на основу овог случаја могла да се извуче нека лекција, питао је ВВЦ.

„Ми смо увек добри у учењу лекција", одговорио је Подољак.

Нада за пристојну сахрану

У Русији, породица Јевгенија Нужина и даље је у шоку који је изазвала смрт њиховог оца.

За њу су сазнали на исти начин као и сви други, видевши снимак на друштвеним мрежама.

Његова жена Олга није могла да се натера да га погледа до краја, каже снаја Анастасија.

„Она све време само плаче."

Олга је покушала да позове затвор у ком је њен муж служио казну, али безуспешно.

После објављивања снимка, престали су да јој се јављају, каже Анастасија, а на крају су само блокирали њен број.

Није им се јавио нико ни из полиције или Истражног одбора.

ФСБ је позвао једном породицу распитујући се за Нужинове синове Иљу и Никиту.

Али браћа се нису јавила, плашећи се за своју безбедност.

„Под великим смо спољним притиском", каже Анастасија.

„Људи су подељени 50/50. Неки кажу да нас све треба побити, док нам други изјављују саучешће."

Породица не верује да би њихов отац добровољно пристао да се врати у Русију.

„Како је могао да потпише било шта кад је већ рекао превише тога током интервјуа", каже Анастасија.

„Желео је да остане у Украјини. Разменили су га знајући шта ће се десити с њим - како је то уопште могуће? То је потпуно несхватљиво."

Породица је огорчена због онога што доживљавају као одсуство саосећања неких украјинских новинара који су га интервјуисали, посебно Рамине Ешакзаи, која је после његове смрти назвала Нужина „сјајним глумцем" и рекла да је макар „позитивна ствар" то што је у замену за ово више од 20 украјинских војника добило назад своју слободу.

„Она га је интервјуисала, смешкала му се у лице, зарадила новац на њему", каже Анастасија.

„И потом је рекла: па шта ако је умро."

Нужинова породица се нада да ће људи одговорни за Јевгенијеву смрти „бити кажњени, по коју год цену".

Породица би такође желела да се нормалним путем опрости од Јевгенија, каже Анастасија.

„Волели бисмо да добијемо његово тело. Али свесни смо тога да ко год нам буде предао његово тело свакако ће му бити окрвављене руке, биће уплетен у његово убиство. Због тога мислим да је то у овом тренутку немогуће."

„Ми само желимо да схватимо шта се десило", додаје она.

„И будући да су ствари испале овако како су испале, волели бисмо да једном људском бићу омогућимо макар пристојну сахрану. Оно што се десило иде на савест одговорних. Све ће им се обити о главу једног дана."

Приручне мртвачнице и помиловања

У месецима после Нужинове смрти, борци из групе Вагнер одиграли су кључну улогу у борбама у источној Украјини, посебно у жестоком руском нападу на град Бахмут.

Крајем децембра, шеф америчке националне безбедности Џон Кирби рекао је како верује да је убијено више од 900 бораца из Вагнера.

Током новогодишњих празника, појавио се снимак на руским каналима на Телеграму на ком се види како Јевгениј Пригожин посећује приручну мртвачницу у Бахмуту, где се јасно виде хрпе мртвих тела.

У јануару се појавио још један видео у ком Пригожин честита првој групи затвореника који су се вратили кући са фронта пошто им је истекло шест месеци службе и наизглед су добили назад своју слободу.

„Немојте да пијете, немојте да узимате дроге и немојте да силујете жене", била је његова опроштајна порука свима њима.

ББЦ и друге медијске куће су међу њима идентификовали најмање двојицу људи са пресудама за насилне нападе и убиство.

Комшија једног од њих га је описао као „ужасну особу".

Кад је интервју Богдана Пападина са Јевгенијем Нужином био објављен на Јутјубу у септембру, био је означен као „шокантан видео" који показује како Русија користи затворенике у борбама у Украјини.

У међувремену, учешће затвореника постало је скоро општеприхваћена чињеница.

Упркос питањима адвоката и активиста за људска права, није било званичног објашњења правне основе за регрутацију активних затвореника за борбе у Украјини или њихово ослобађање по повратку.

Јевгениј Пригожин је изјавио да је прва група затвореника повратника добила помиловање од Владимира Путина.

Председник заиста има уставно овлашћење да издаје таква помиловања.

Али до сада није објављена никаква информација о томе да ли је оно искоришћено у овом случају.

У Украјини, Богдан Пападин каже да је гледао снимак Нужиновог убиства и да је био шокиран кад је видео исти израз потпуног спокоја у његовим очима који га је запањио током септембарског интервјуа.

„Претпостављам да то ураде човеку 23 године проведене у руском затвору", каже он.

„Не преостаје вам више никакво осећање страха."

Додатно извештавање: Иља Барабанов, Олесија Герасименко, Анастасија Сорок

Пратите нас на Фејсбуку,Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]