Русија, Либија и плаћеници: Изгубљени таблет и тајни документи

Вагнер је група руских плаћеника чији су оперативци обишли читаву планету, од првих линија фронта у Сирији до чувања рудника дијаманата у Централној афричкој републици. Али она је озлоглашено тајновита и, као такву, тешко ју је проценити.

ББЦ је дошао до ексклузивног приступа електронском таблету који је на ратишту у Либији за собом оставио борац Вагнера, пруживши до сада невиђени увид у то како функционишу ови оперативци.

Још један траг који смо добили у Триполију - „шопинг листа" за најсавременију војну опрему - показује да Вагнер ужива подршку на највишем нивоу, упркос сталном негирању руске владе да ова организација има било какве везе са државом.

Касно једне ноћи почетком фебруара примио сам позив у Лондону. Био је то један од мојих контакта у Либији с изузетном вешћу - на ратишту у западној Либији пронађен је Самсунгов таблет.

Руски плаћеници борили су се тамо пружајући подршку побуњеном либијском генералу Калифи Хафтару против Владе националног јединства (ГНА) коју подржавају Уједињене нације.

Верује се да је таблет заборављен док су се борци повлачили у пролеће 2020. године.

Одавно постоје извештаји да Вагнер оперише у Либији.

Верује се да се на снимцима из присмотре, које су направили борци ГНА-а у априлу 2020. године и поделили са ББЦ-јем, виде борци Вагнера.

Али располагали смо са врло мало директних информација.

Група Вагнер је једна од најтајновитијих организација у Русији. Она званично ни не постоји - радити као плаћеник противно је руском и међународном закону. Али сматра се да је под уговором са Вагнером бар једном у протеклих седам година радило и до 10.000 оперативаца.

После разних процеса верификације, таблет је пребачен у Лондон. Одмах сам га ставио у торбу за блокирање сигнала, како не би могао да буде пронађен и даљински обрисан.

Невероватно, али информацијама на њему било је лако приступити.

Пронашао сам десетине фајлова - од упутстава за пешадијске мине и импровизоване експлозивне направе, до снимака са дронова из извиђања.

На таблет су скинуте и бројне књиге - међу њима и Мајн Кампф, Игра престола и водич за прављење вина.

Али највише се истицала апликација за мапе - гомиле војних мапа са прве линије фронта, све исписане на руском. Мапе су биле обележене тачкама у боји, а највише их је било у предграђу Аин Зара у јужном Триполију - где су се борци Вагнера борили са ГНА-ом између фебруара и краја маја 2020. године.

На таблету је било и снимака Аин Заре направљених дроном. На снимцима се види да је предграђе напуштено - пошто су његови станари побегли.

Кад погледате само таблет, на њему нема ничега што би идентификовало његовог власника, али ако зумирате мапе, видећете да су неке од црвених тачака обележене речима.

Мој колега из ББЦ-ја Иља - који живи у Москви и истражује Вагнер последње четири године - схватио је да се ради о шифрованим именима, вероватно другова власника таблета.

Иља их је укрстио са базом података бораца Вагнера коју су саставили украјински добровољци и процурелим извештајем Уједињених нација у којем се наводе имена бораца Вагнера у Либији.

Верујемо да је један од бораца - назван „Метла" на таблету - 36-годишњи Рус Федор Метелкин са Северног Кавказа.

Његов лични Вагнеров број, објављен у украјинској бази података, нижи је од 3.000. То указује да се Вагнеру придружио релативно рано у његовим операцијама - пре пет или шест година - док се овај још борио у источној Украјини као подршка про-руским сепаратистима.

Закључили смо да је уобичајено да се исти борци селе из једне иностране ратне зоне у другу.

Таблет се сада налази на безбедној локацији.

Садржај таблета не одаје превише информација о идентитету или пореклу других плаћеника, али је ББЦ у међувремено дошао до ретког приступа двојици бивших бораца Вагнера - под условом да остану анонимни - који су потврдили да су многи од оних који су започињали каријеру у Украјини завршили у Либији богатој нафтом.

Један је ББЦ-ју рекао да је у сваком тренутку у периоду од 12 до 14 месеци активних борби између септембра 2019. и јула 2020. године у Либији било 1.000 бораца.

Бивши борци објаснили су да се људи не регрутују у организацију названу Вагнер, већ се пријављују за једнократне уговоре - на пример, као радници на нафтној бушотини или чланови обезбеђења - код бројних фиктивних компанија.

Пролазе физичке тестове и безбедносне провере пре него што се пребаце на незванични полигон за обуку групе Вагнер код Краснодара у јужној Русији, надомак руске војне базе.

Потом се шаљу у иностранство, а претходно им је објашњено да ако погину, Вагнер можда неће моћи да врати њихова тела у домовину.

Један бивши борац истакао је да су и организација и индивидуални борци мотивисани финансијском добити. ББЦ је закључио да већина бораца потиче из малих места, далеко од великих градова, где су прилике за запослење ретке.

Они могу да зараде и до десет пута више од просечне плате пријавивши се у Вагнер, рекао је један од бивших бораца, описавши бивше другове као „савремене викинге".

„Кад год негде избије оружани сукоб, Вагнерови војници расправљају о њему. 'Могли бисмо да одемо у овај, тај би могао да буде прави за нас.' Јер сваки уговор и свака земље представљају потенцијални новац. Ако немате уговор, седите код куће у резерви без новца."

Рекао је да многи Вагнерови оперативци - па и он сам - имају кривичне досијее, што им отежава пријављивање у регуларну војску.

Нема готово никакве сумње да убијају заробљенике - што он отворено и признаје.

„Нико не жели да буде приморан да храни још једна уста."

Други бивши борац нам је рекао да организација оперативцима не уручује никакав правилник службе.

У либијском селу Еспиа, на мапи таблета обележено као положај Вагнера, упознали смо човека који нам је рекао да су тројицу чланова његове породице убили људи који су говорили руски.

Убиства се активно истражују као ратни злочин, према речима либијског војног тужиоца Мухамеда Гаруде из либијског министарства правде.

Село се налази 45 километара јужно од Триполија и кад смо били тамо у априлу ове године, човек кога нећемо именовати присетио се шта се десило поподне 23. септембра 2019. године.

Рекао је да је на путу срео наоружану групу, која је почела да пуца у ваздух.

Пратили су га назад до очеве куће, а шест или седам странаца на силу је упало унутра. Он и његова родбина били су претресени, а потом одвезени у Каср Бин Гашир, на око 20 минута вожње одатле.

Према ГНА-у, Каср Бин Гашир је у то време била база Вагнера.

Човек каже да су он и његови рођаци имали повезе преко очију, руке су им биле везане и били су вожени наоколо у камиону неколико сати, пре него што су се исте вечери вратили на фарму у Еспији.

Око шест сати изјутра, рекао је, одведени су у малу шталу у селу. Неки од људи су се потом вратили у камион, али су двојица остала испред штале наоружана калашњиковима.

„Један од њих је извадио оружје. У том тренутку сам схватио. Знао сам да ће пуцати. Чим је почео да пуца, пао сам постранце и правио се да сам мртав."

Један од његове браће такође је преживео.

Човек је рекао да је у једном тренутку успео да баци поглед на своје тамничаре.

Кад смо му показали неколицину Вагнерових бораца који су у то време фотографисани у Каср Бин Гаширу, препознао је једног од њих као човека који је отео њега и његову породицу и пуцао у њих. Идентификовали смо га као Владимира Анданова.

Недатирану фотографију Анданова који шета по Карс Бин Гаширу поставили су оналјан војници ГНА-а свега неколико сати после убиства.

Овај човек је осумњичен да је учествовао у наводним незаконитим погубљењима ратних заробљеника током сукоба у источној Украјини.

Украјински активисти лоцирали су Андановљево најскорије пребивалиште у Северној Африци.

Али има оних који тврде да су његови пријатељи на друштвеним мрежама негирали да је овај ишао у Либију са Вагнером.

Они кажу да је он код куће, у Русији.

ББЦ је сакупио сведочанства о другим убиствима цивила приписаним групи Вагнер у Либији.

Радило се о људима који су случајно залутали на активни фронт.

Докази указују да су плаћеници Вагнера убили можда десетине цивила током офанзиве на Триполи. Међу жртвама су наводно била тројица мушкараца и две жене у цивилним аутомобилима, који су се нашли под снајперском ватром.

Борац ГНА-а Мухамед Ал Кахаси такође нам је рекао да се четворица људи који су се борили раме уз раме с њим воде као нестали откако су пресретнути у децембру 2019. године.

Поред црвених тачака на мапама таблета, црне тачке указују на још једну смртоносну заоставштину присуства групе Вагнер у Либији.

Даље истраживање показало је да су то минирани положаји. Многе етикете односе се на конкретне типове мина, као што су МОН-50 или OЗM.

Ту су и положаји обележени са „минирана област", „мина која се активира на даљину" или „опружени" - за који верујемо да је сленг за постављену замку.

Као и црвене тачке, неке црне тачке такође су обележене шифрованим именима бораца, сугеришући да су они контролисали ове конкретне миниране положаје. Реч Метла - шифровано име Федора Метелкина - поново се појављује у овом контексту.

Свих 35 минираних положаја обележених на таблету налазе у стамбеној зони Аин Заре.

На таблету су сачуване и илустрације мине МОН-50 - и друге две направе руског и совјетског порекла, ПОМ-2 и ПМН-2.

Према извештају Хјуман рајтс воча из 2020. године, овакав тип оружја није претходно виђен у Либији - где је на снази ембарго на увоз оружја од 2011. године.

Војни тужилац Гаруда каже да су власти откриле да је ПОМ-2 био посебно заступљен у борбама и представља велику опасност по цивиле који се враћају у њихове домове у Триполију.

ББЦ је забележио сведочанства мештана о броју мина и замки скривених у стамбеним зонама и видео фотографије и снимке тих направа.

Контактирали смо деминерску добротворну организацију која ради у Либији да их упозоримо на миниране положаје Вагнера који можда још нису званично забележени.

Иако нам таблет пружа увид у то где и како Вагнер оперише, један засебни документ на десет страна - практично „шопинг листа" за оружје и опрему - даје неке наговештаје ко би могао да финансира организацију.

Документ је највероватније пронађен током борби у јужном Триполију. ББЦ га је добио од извора либијске обавештајно-безбедносне службе у Триполију, који се бави присуством Вагнера у Либији, а посебно његовом умешаношћу у офанзиву на главни град.

Датиран је 19. јануара 2020. године, истог дана када је руски председник Владимир Путин присуствовао конференцији у Берлину о мировном процесу за Либију.

Замолили смо саветника за безбедност Криса Коб-Смита да га анализира за нас.

„Не верујем да било која друга приватна војна компанија (ПМЦ) - ако Вагнер може тако да се назове - има и приближно толику подршку каква се чини да је њима на располагању овде."

Анализа документа

Аутоматске пушке AK-103 са постољем

Укупно: 270 комада

Крис Коб-Смит:

„Борбени тим 6 има много возила и чини се да има значајније бројније људство и стога је то вероватно главна борбена јединица. Има укупно око 300 чланова. Тражили су 300 шлемова, 270 наочара за ноћни вид и 270 оружја са постољем."

Оптички електронски систем Иронија, осам комада (два комада по борбеном тиму)

Компактни радарски систем Собољатник (модел 1Л227) или бољи аналогни систем (компактни), 8 комада. Неопходна обука за извођење калкулација (немамо експертизу)

Крис Коб-Смит:

„Оружје је, најчешће, најсавременије - најновије, технолошки напредно и опрема која се тренутно користи у руској војсци."

„То указује не само на приступ значајном буџету, већ и ауторитет да се има приступ најновијој, осетљивој, ако не и тајној, технологији. На пример, Иронија и Собољатник радар су релативно нови. Као што су напоменули официри који су тражили опрему, већина ове опреме захтева програм обуке - што представља поприличан изазов у оперативним условима. То указује на одсуство предвиђања и одговарајућег планирања унапред."

Тенк T-72Б, један комад

Минобацач 120-мм 2Б11 (за Борбени тим 1 и борбену групу Легија ) - шест комада

Крис Коб-Смит:

„Приватне војне компаније као што су Блеквотер и сличне можда такође имају одређени степен подршке америчке владе, али не верујем да имају распон опреме који укључује тенкове, минобацаче и беспилотне летилице способне за усмеравање муниције."

„Чини се да је Вагнер нешто више од незваничног елемента руске војске."

Наговештај ко би могао да финансира операцију појављује се у другом документу који смо добили.

Белешка - за снаге Вагнера у Мозамбику, датирана новембра 2019. године тражећи замену за оштећену опрему - адресирана је на Евро Полис. Евро Полис је руска компанија пријављена као носилац уговора за нафтне и гасне теренске радове у Сирији.

Многе новинарске репортаже повезале су Евро Полис са бизнисменом из Санкт Петерсбурга Јевгенијем Пригожином. Често се служећи живописним речником, Пригожин негира да има било какве везе са Евро Полисом или Вагнером.

Могућа референца на Пригожина појављује се у документу из Либије. Денис Коротков, руски новинар који је дуго година истраживао групу Вагнер, каже како верује да се насловљени у документу - „генерални директор" - односи управо на овог бизнисмена.

У оба документа, поред речи „одобрио" нашли смо иницијале Д.У. Верује се да се они односе на Димитрија Уткина.

Уткин, бивши падобранац у руским специјалним снагама, наводно је оснивач и главни командант групе Вагнер. Он сам је био познат као „Вагнер", због наводних интересовања за нацистичку Немачку, која је промовисала музику композитора Рихарда Вагнера.

Сада се верује да он носи шифровано име „Девети". У оба документа, видимо бројку „9" и реч „Девети".

ББЦ је покушао да контактира Дмитрија Уткина, али није добио никакав одговор.

Према једном од бивших бораца Вагнера са којим је разговарао ББЦ, оперативци не говоре о томе ко финансира организацију.

„То је као у Харију Потеру, где је Волдеморт име које се никад не изговара наглас. То је табу тема. Не вреди о томе причати, иначе можете да завршите у металном контејнеру са разбијеним лицем на две недеље."

У изјави за ББЦ, Јевгениј Пригожин чврсто стоји иза тврдње да нема никакве везе са Евро Полисом или Вагнером.

„Нисам чуо за руска кршења људских права у Либији и сигуран сам да је то апсолутна лаж", рекао је он.

„Мој савет вам је да се поводите за чињеницама, а не за вашим русофобним сентиментима."

Претходно је такође негирао да познаје Уткина.

У новембру 2018. године, либијски генерал Калифа Хафтар посетио је Москву. На снимцима направљеним том приликом на састанку руског министарства одбране види се и Пригожин.

Претходно је такође порицао да познаје Уткина.

У новембру 2018. године, либијски генерал Калифа Хафтар посетио је Москву. На снимцима направљеним том приликом на састанку руског министарства одбране види се и Пригожин.

У јануару 2020. године, Путин је упитан да ли има Руса који се боре у Либији. Он је одговорио: „Ако тамо и има руских држављана, они не заступају интересе руске државе и не добијају новац од руске државе."

Кад је контактирано ради коментара, руско министарство спољних послова упутило нас је на претходна саопштења.

Из министарства су рекли да су информације о присуству плаћеника Вагнера у Либији углавном засноване на намештеним подацима са циљем да се дискредитује руска политика у Либији. „Русија даје све од себе да се заложи за примирје и политички споразум о кризи у Либији."

Вагнер се први пут појавио у источној Украјини 2014. године, изникавши раме уз раме са приватним војним компанијама и добровољачким бригадама које су подржавале про-руске сепаратисте.

Али тек је у Сирији 2016. године са својим операцијама против групе Исламска држава постао проминентнији.

Покренут је судски поступак у име једне сиријске породице да се руски званичници наведу да истраже борце Вагнера за које се верује да су убили једног Сиријца 2017. године.

На два видеа постављена на интернету види се како га човек који га малтретира на руском мучи и потом обезглављује, а по његовом лешу исписане су речи на ћирилици.

Активности Вагнера у Централној Афричкој Републици (ЦАР) и даље су у току. Пре три године, три руска новинара која су истраживала активности Вагнера у овој земљи убијена су ватреним оружјем.

Група наводно оперише и у другим афричким земљама, укључујући Чад.

„Ово је једно велико надметање за Русе. Они се не надмећу само за Либију, они се надмећу за међународно доношење одлука у Африци и читавом свету", каже Рабија Бу Рас, члан либијског Представничког дома.

Што се тиче присуства Вагнера у Либији, таблет са разбијеним екраном бацио је ново светло на тамошње тајне операције групе - од кретања војске до минирања цивилних насеља.

Његов власник и његови другови можда су одавно напустили положаје обележене на компјутерским мапама, али ББЦ је на основу исказа цивила и јавно доступних доказа закључио да су - упркос договореном примирју - борци и даље у земљи и да настављају да дестабилизују мировни процес.

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]