Русија и Украјина: Плаћеници бесни на команданта руске војске - шта шеф Вагнера замера начелнику Генералштаба

Плаћеници руске групе Вагнер, који учествују у јуришу на украјински Бахмут, снимили су увредљиву поруку начелнику Генералштаба руске војске, оптужујући га за недовољно снабдевање муницијом на линији фронта.

Јевгениј Пригожин, оснивач Вагнера, подржао је своје борце.

И ово није први јавни сукоби различитих руских структура моћи укључених у инвазију на Украјину.

У 11. месецу рата, такви сукоби су постали уобичајени.

ББЦ руски сервис доноси преглед највећих неслагања у руским војним структурама и предочава како се временски поклапају са неуспесима руских трупа на фронту у Украјини.

„Начелниче Генералштаба, ти си гов** и пе*** (увредљив назив за хомосексуалце у Русији - ББЦ) и „проклети ******* [вулгарно]!".

„Немамо гранате, тамо момци гину, а ми седимо овде, а не помажемо", говоре два борца у маскирним лицима и покривених лица у видеу, а иза њих се виде хаубице, кутије за гранате и маскирне мреже.

Снимак можете да погледате овде.

Они се жале на недостатак граната и поново се обраћају начелнику Генералштаба руске војске: „Ми се овде код Бахмута боримо против целе украјинске војске, где сте ви? Помозите нам коначно!".

Видео порука упућена генералу руске армије Валерију Герасимову, почео је да се дели на каналу Телеграм, посебно на оним профилима повезаним са плаћеничком групом Вагнер.

Несугласице вође плаћеника и руске војне команде последњих месеци више нису неуобичајене, али су се до сада „вагнеровци" уздржавали од овако оштрих напада на генерала Герасимова.

Одмах после објављивања снимка, аутори многих војно-патриотских канала почели су да пишу да је реч о провокацији „украјинских националиста" и јединице украјинске војске задужене за сајбер безбедност.

Оснивач Вагнера, бизнисмен из Санкт Петербурга Јевгениј Пригожин, није журио да потврди аутентичност снимка.

„Свестан сам ситуације и не сматрам потребним да коментаришем ову информацију за медије", пренела је прес-служба Пригожинове речи неколико сати после објављивања снимка.

Али касно увече 26. децембра, Пригожин је демантовао верзију да „украјински националисти" стоје иза снимка и објавио је поруку на каналима повезаним са њим.

„Да одговорим на ваше питање, отишао сам да посетим момке у земуницама. Да ли сте видели неког украјинског националисту? Ја нисам.

„Наш главни задатак је да заузмемо Бахмут. И мислим да тај циљ није далеко. А што се тиче проблема који се, нажалост, јављају на сваком кораку, надам се да ћемо их решити. И натераћемо их да их реше. У овом видеу нема украјинских националиста."

У кратком видео, објављеним уз аудио снимак, Пригожин, стојећи у земуници, честита плаћеницима предстојећу Нову годину и напомиње да је у просторији топло.

„Топло је, суво, нигде не прокишњава. Све је у реду", одговарају му плаћеници.

Бахмут и исцрпљујући рат

„Мислим да је ово сукоб Министарства одбране и Пригожина. И тај сукоб се појачава", прокоментарисао је за ББЦ бивши припадник Вагнера, који је тражио анонимност.

Током протеклих неколико месеци, оснивач Вагнера је покушавао да представи своје јуришне одреде ефикаснијим од војних формација.

У реалности, успех акција плаћеника у поређењу са редовним трупама није очигледан.

Средином пролећа, одреди плаћеника су скоро месец дана јуришали на град Попаснаја.

Сравнили су га са земљом.

После напада на Попаснају, председник Украјине Владимир Зеленски рекао је да од града „ни пепео није остао".

А власти украјинског отцепљеног региона, самопроглашене Луганске Народне Републике (ЛНР) признале су да је Попаснаја „скоро потпуно уништена" и да је, можда, неће обновити.

После тога, одреди Вагнера, заједно са другим војним формацијама, учествовали су у јуришима на Северодоњецк и Лисичанск, које су заузели почетком јула.

Министар одбране Русије Сергеј Шојгу је 3. јула известио руског председника Владимира Путина да је заузета цела територија Луганске области.

Ово је био последњи пут у овом рату када је руска војска значајно напредовала дубоко у украјинску територију.

Од јула су се одреди плаћеника концентрисали на Бахмутском сектору фронта и скоро шест месеци покушавају да заузму овај град.

У лето је ова офанзивна операција имала следећи оперативни план: претпостављало се да ће руске трупе после освајања Бахмута моћи да делују у два правца.

План је био да се делује на правцу Славјанск-Краматорск-Друшковка-Константиновка и да се да дође до административних граница Доњецке области.

Овај план је могао да функционише јер је руска војска у том тренутку контролисала исток Харковске области и гомилала значајне трупе у близини Изјума.

Али почетком септембра, украјинске снаге су предузеле успешну противофанзиву, вративши под контролу Балаклеју, Купјанск, Изјум, Лиман и Свјатогорск.

После тога, јуриш на Бахмут је изгубио првобитни стратешки смисао.

Али Пригожинови одреди нису одустали од идеје да заузму Бахмут и настављају да покушавају да то ураде, претварајући „свако село у Верден".

Овај опис дао је блогер Андреј Морозов, који се бори на страни самопроглашене ЛНР, и односи се на једну од највећих и најкрвавијих војних операција у Првом светском рату, која је ушла у историју као школски пример исцрпљујућег рата.

Да ли је генерал Герасимов одлучио да заустави напредовање плаћеника на овом сектору фронта, ускративши им снабдевање муницијом, или је Јевгениј Пригожин одлучио да одговорност за неуспели шестомесечни напад на Бахмут пребаци на Генералштаб, ББЦ не може поуздано да сазна у условима непријатељстава.

Али овакви сукоби разних руских безбедносних снага укључених у инвазију Украјине престали су да буду преседан и изненађујући у 11. месецу рата.

Прочитајте још текстова о групи Вагнер и њеном шефу:

Проналажење кривца

Од првог дана руске инвазије на Украјину, у њој су учествовале разне руске безбедносне снаге: јединице и дивизије елитних руских бригада, одреди из Чеченске Републике, припадници тајне службе и плаћеничке групе Вагнер, као и проруски сепаратисти.

Да између свих ових структура постоји одређена интерна конкуренција, постало је јасно већ 24. фебруара, када су новинари ББЦ-ја од извора у агенцијама за примену закона добили записе разговора чеченског лидера Рамзана Кадирова и заменика Националне гарде Чеченије Данила Мартинова.

Мартинов је признао да су многи команданти били шокирани када су сазнали за циљеве операције уочи инвазије, били су сигурни да једноставно учествују у вежбама на територији Белорусије, али је поручио Кадирову да припреми „плес на улицама Кијева".

Када брзи јуриш на Кијев и планирани чеченски плес нису успели у раној фази рата, а руска елитна бригада десеткована, почело је да се говори о сукобу министра одбране Сергеја Шојгуа и шефа Националне гарде Виктора Золотова.

Конкретно, Михаил Фишман, водитељ Дожда (проглашен „страним агентом" у Русији), о томе је говорио у једној од емисија, али ББЦ нема документовани доказ о том сукобу.

Али већ крајем марта јавност је сазнала за сукоб Александра Ходаковског, команданта батаљона Восток, који се од 2014. године борио на страни самопроглашене Доњецке Народне Републике, и чеченских јединица.

У првим месецима инвазије, Рамзан Кадиров је покушавао да нагласи да су управо његови борци постигли максималне успехе на првим линијама фронта.

Међутим, војници који су учествовали у рату приметили су да су „кадировци" обично негде на трећој, а не на првој линији фронта, и да су више заузети снимањем спотова за чеченског лидера.

Ходаковски је 22. марта био принуђен да се јавно извини за изјаве о чеченским борцима и да напомене њихов допринос у борби против непријатеља.

У марту је Андреј Солдатов, истраживач руских специјалних служби, причао о првим реорганизацијама, па чак и о хапшењима неких официра Федералнме службе безбедности (ФСБ), које је војска оптужила да су дали погрешне информације о ситуацији у Украјини, због чега су пропали првобитни планови за блицкриг и заузимање Кијева.

Званично, нема доказа о реорганизацији ФСБ-а.

У марту је Владимир Путин наложио тужилаштву да казни одговорне за слање војних обвезника у Украјину.

У почетку су руске власти обећале да ће у рату учествовати само војници по уговору.

Епилог Путинове наредбе, ако га је било, није представљен јавно, али се до јула испоставило да су смењени команданти у три од четири руска војна округа.

Рођаци погинулих војних лица рекли су ББЦ-ју да је команда Западног војног округа изгубила овлашћења управо због великог броја погинулих војних обвезника.

Једини који је задржао функцију средином лета, био је командант Централног војног округа, генерал-пуковник Александар Лапин, који се је постао познат по томе што је наградио сопственог сина за неуспели напад на Чернигов.

Али већ средином септембра и Лапин је доспео под жестоку баражну паљбу оснивача Вагнера и чеченског лидера после успешне контраофанзиве украјинске војске код Харкова.

Пригожин и Кадиров оптужили су Лапина за неуспех на фронту и да је побегао из Лиман.

Генерал Лапин је крајем октобра, према званичним информацијама, отишао на тронедељни одмор, са којег се, по свему судећи, још није вратио.

Руски „патриотски" блогери су баш у то време почели да критикују врх руске војске и Министарства одбране, не наводећи, међутим, конкретна имена.

Почетком октобра, генерал Сергеј Суровикин је именован за команданта целокупне војне операције на територији Украјине.

Док су неки стручњаци писали о његовој ефикасности, други су приметили да, можда, на овај начин Генералштаб жели да учини Суровикина одговорним за сва даља повлачења руске војске.

Нису морали дуго да чекају: убрзо је генерал најавио „тешку одлуку" и напуштање Херсона.

Прерано је прогнозирати да ли ће после новог скандала уследити било какве кадровске промене, али шефа руског Генералштаба нико никада до сада није јавно назвао „педером".

Пратите нас на Фејсбуку,Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]