Русија и Украјина: Како су руски војници и официри годинама крали доњи веш, цокуле и панцире из војних складишта

Мобилизовани Руси принуђени су да сами себи купе скоро све - од гаћа и обуће до панцирних прслука и термалних камера.

„Није ми јасно где се денуло пола милиона комплета опреме, која је била ускладиштена на пунктовима пријема у резервни састав", изјавио је Андреј Гуруљов, генерал-пуковник резервних јединица и посланик Думе.

Делимични одговор на његово питање новинари ББЦ-ја руског сервиса пронашли су анализирајући пресуде руских судова - док је Владимир Путин припремао инвазију на Украјину, руски војници су годинама пљачкали сопствена складишта, понекад у таквом обиму, да су ствари морали да одвозе камионима.

Средином јула, док је руска војска заједно са приватном војном компанијом Вагнер, која ангажује плаћенике, нападала термоелектрану у Угљегорску у Луганској области, на другом крају Евроазије, на острву Итуруп одржавало се заседање Курилског гарнизонског војног суда.

Начелнику складишне службе локалне војне јединице Дмитрију Горину судило се за злоупотребу службеног положаја.

У јесен 2021, Горин је издавао лажне фактуре.

На тај начин, двојица војника на папиру су дошли у посед ствари, које им заправо нико није дао.

Један је наводно добио 100 ранчева, три фантомке, четири летње капе и два комплета одела која штите од ветра и влаге.

Други - чак 35 мајица, 50 паковања папирних марамица, 50 пари зимских и летњих чарапа и један пар летње обуће.

Како би цела ствар деловала уверљивије, Горин је издао лажне фактуре на имена војника који нису више били у служби, али је превара ипак откривена.

На суду је начелник складишне службе објаснио да су ствари приспеле у складиште у лошем стању услед неадекватних услова чувања.

Наводно се бојао да је званично отпише, јер би онда дошло до провере зашто су код њега тако лоши услови чувања, и зато је одлучио да једноставно фалсификује фактуре.

Пресуда је била блага - новчана казна у износу од 25.000 рубаља (око 410 евра).

Међутим, бивши начелник складишне службе инжењерске јединице у граду Муром, у Владимирској области, старији поручник Иљгиз Ахметов, није имао толико среће.

Када је Русија крајем 2021 године изнела свој ултиматум НАТО-у, њега су осудили на условну затворску казну од 2 године зато што је војну опрему одвозио камионима.

У пролеће 2018, Ахметов је у складиште довезао камион марке Урал и натоварио у њега 209 пари летњих цокула.

Обућа је послата његовом познанику у Нижњегородску област - наводно како би вратио дуг.

Изгледа да се Ахметову то допало, па је следећи пут натоварио још 100 пари.

Како би прикрио нестанак обуће из складишта, Ахметов је фалсификовао документ о расходу двеста пари обуће, уз образложење да су их војници толико оштетили да више нису биле за коришћење.

Ове две пресуде су само последњи примери тога како је руско војно особље годинама крало униформе, обућу и друге ствари из сопствених залиха.

Током последњих 8 година (ту бројку је руска пропаганда користила кроз крилатицу „Где сте били осам година?") гарнизонски војни судови су донели најмање 558 осуда за нестанак имовине из складишта, израчунао је ББЦ користећи аутоматизовани државни сервис „Правосуђе".

Тај проблем би остао на периферији друштвеног интересовања да Русија није започела рат са Украјином, а потом и мобилизацију.

Управо је мобилизација показала да руска војска није у стању ни да опреми војнике.

Родбина мобилизованих војника купује им чизме, фантомке, чарапе, ранчеве, униформе, као и панцире, прву помоћ и опрему за ноћно осматрање.

Гуруљов је са колегом Василијем Пискаревом упутио писмо јавном тужиоцу Игору Краснову, затраживши да се открије како је до тога дошло, зашто је новац годинама издвајан, а сад у војсци ничег нема.

Неке од одговора, ББЦ је пронашао у систему „Правосуђе".

Погледајте видео:

Како се крало пред рат

За крађу има много начина, каже ратни извештач, који је тражио да буде анониман, јер је и сам у прошлости био вршилац дужности официра Оружаних снага Руске Федерације.

На пример, могуће је фалсификовати регистре или отписивати са стања ваљане ствари, наводећи да их је уништила буђ, каже он.

„Још један популарни начин је да се намести да следеће одговорно лице буде криво, мог колегу су тако наместили.

„Дошао је у јединицу, уписао се у регистар, а затим је наишла провера инвентара и он је завршио у затвору", присећа се.

На ситно се у војсци одувек крало.

То су урадила двојица регрута из моторизоване пука у граду Клинци у Брјанској области, Владимир Моржаков и Јегор Медведев.

У службу су ступили 2021. године.

Колико су били добри као војници није познато, али зна се да су се једног лепог дана Моржаков и Медведев ушуњали у складиште и украли одећу.

Врата складишта су била закључана катанцем, али је отвор између крила врата био толики да су успели могли да их искриве и направе пролаз.

Медведев је упузао унутра, а Моржаков је остао да чува стражу.

Украли су две капе, пар чизама и четири спортске јакне са амблемом руске војске.

У марту 2022. године, када је Русија већ извршила инвазију на Украјину, ствари су већ биле код њихове родбине, којима су их послали поштом.

Када су ухваћени у крађи, позвали су рођаке и замолили да их да врате ствари.

Обојица су осуђена на мале казне за крађу.

Две капе и пар јакни, које су војници из Брјанске области однели из складишта никако не могу да се пореде са размерама у којима су њихове колеге последњих година поткрадале „другу највећу војску на свету".

На јесен 2021. године, Јевгениј Медведев, наредник једне од моторизованих војних јединица Алтајског округа, именован је као одговорно лице за обуку новопридошлих регрута.

Добио је упутство да им раздели неопходну одећу.

Медведев је отишао у складиште за топлим јакнама за целу чету (106 људи), али је својим војницима донео само половину.

Осталих 50 јакни је продао, за шта је напослетку био осуђен да плати 200 хиљада рубаља (3.300 евра) за незаконито присвајање и проневеру.

У Новосибирској области се на оптуженичкој клупи нашли начелник прехрамбене и начелник одевне службе гарнизона из одељења противваздушне одбране у граду Об.

Тих дана, када је руска војска још била под Кијевом, суд је пред собом имао случај да је Новосибирском гарнизону капетан Владимир Зајцев, заједно са начелником складишта, заставником Алексејем Чурјукановим, систематски трговали ресурсима који су им поверени.

На пример, 17. априла 2019. године они су одвезли с територије јединице 60 пољских летњих одела и исто толико капа, 50 комплета доњег веша и 20 пара чизми.

Ствари је било толико да су користили службени камион КАМАЗ којим је управљао возач те јединице.

Нису одвезли само униформе и обућу, већ и конац, тоалет папир, 50.000 коверти, ролни за факс, 36.000 провидних фасцикли за папир А4, флаше са течним сапуном.

Укупна вредност досегла милион рубаља (16.500 евра), али је инвентаризација показала да из складишта недостаје ствари за 1,5 милиона.

У продаји чарапа, чизми и тоалет папира помагао им је капетан Дмитриј Никитин из „Новосибирске више војне командне академије".

Он је довозио украдене ствари КАМАЗ-ом у своју гаражу и тамо се сусретао са купцима цивилима.

Сва тројица су осуђени на новчане казне.

У гаражу је све то довозио начелник прехрамбене и одевне службе једне од подмосковских јединица капетан Сергеј Пудиков, али својим пикапом.

У једној тури, у возило је могло да стане неколико врећа са стварима.

Пудиков је између 2016. и 2018. године одвезао је из свог одељења око 80 врећа с различитом одећом и обућом.

Када је први пут узео војну имовину (140 кабаница и 30 кошуља), један потчињени га је упитао куда то вози.

Пудиков је одговорио да ће само да замени величине, па ће да их врати.

„Још нису замењене", тврдио је после хапшења.

Осуђен је на шест година затвора и рашчињен - одузет му је чин капетана.

Како се крало ранијих година

Статистика показује да се последњих година број кривичних дела повезаних са проневером и противзаконитим присвајањем имовине из складишта одеће стабилно држао између 70 и 100 случајева годишње.

Крађе су се дешавале и пре 10 година.

Крајем двехиљадитих година, у једној од јединица у Новосибирској области спроведена је провера складишта.

Откривена је велика „рупа": недостајало је 200 врећа, 200 пари чизама, 1.200 летњих униформи, 300 лонаца и 100 боца.

Заставник Андреј Зорин је надзирао складиште, а на питање где је сва роба, само је раширио руке.

Складиште је закључавао сам, није било случајева провале, али су у њему радили војници, које наводно није пажљиво надзирао, и који су могли да изнесу робу.

Напослетку, Зорин је осуђен за „немар" и кажњен са скоро хиљаду евра по тадашњем курсу.

После отпуштања из војне службе Зорин је наставио да ради као обезбеђење.

Начелник из Абакана Дмитриј Дроздов је од 2007. до 2009. године узимао мало и за личне потребе - те две вреће за спавање, те пар панталона и чизми.

Али се једном није суздржао и изнео је из јединице одједном 45 пари чизама.

Суд га је казнио са 60.000 рубаља (980 евра).

Те 2009. године на Далеком истоку Русија је затворила складиште Тихоокеанске флоте.

Тамошњи начелник Алексеј Ваљевски искористио је тај тренутак и фалсификованим документима наложио је да се део имовине одвезе у друго складиште под смањеним обезбеђењем, одакле је његов пријатељ приватним аутом извозио ствари у наредних 6 месеци.

На листи украдених ствари се налазило 5.000 мајица, 4.000 пара чизама, 2.500 крзнених рукавица.

Ваљевски се на суду правдао да је то учинио ради интереса руководства, ради унапређења у служби, али није именовао за кога је то радио и послат је у колонију-насеље на 4,5 године.

Крађа сличних размера десила се и у Уљановској области 2015. и 2016. године.

Одатле је укупно однето 2.000 пари веша и мајица, 13.000 чарапа и 200 врећа за спавање - исте онакве какве сада мобилизовани морају да купе од свог новца.

За превоз ствари коришћен је камион МАЗ, а документи су фалсификовани.

На пример, у складишту су се вештачки правили вишкови тако што је особљу издавано мање одеће него што је приказано документима.

На исти начин је покушао да прикрије крађу и капетан јединице војно-ваздушних снага у Иркутској области,

Игор Чеботарев, али је отишао и даље и захтевао да се у документа додају и измишљени војници поред стварних.

Ствари су се одвозиле из јединице КАМАЗ-има у неколико тура.

Капетан је тврдио да је врећа било само 15, али је возач изјавио да је сваки пут камион био пун до врха и за једну туру је отимано по 50-60 врећа.

Чеботарев је 2014. године осуђен на одговарајући период у затвору.

Шта се још краде, осим одеће и обуће

Из руских војних јединица не нестаје само одећа и обућа, већ и заштитна средства.

Сада су мобилизовани принуђени да купују панцирне прслуке којих катастрофално недостаје руској армији.

Могло би их бити више да, на пример, наредник тенковске бригаде из Нижегородске области Иван Андрејев није украо скоро 50 комада 2017. године.

Како га не би приметили на контролном месту, он је или тражио од потчињених да баце власништво војске кроз прозор или их је изнео на главни улаз на носилима.

У једној моторизованој чети из јединице из бурјатског града Кјахте 2018. године је нестало 20 панцира и исто толико шлемова.

Док је командир чете још размишљао шта да ради, наредник Артјом Акимов му је у поверењу рекао да има познаника који може јефтино да им прода такву робу, како руководство не би приметило нестанак.

Официр му је дао новац, а шта се десило није јасно.

Да ли је Артјом одмах одлучио да обмане командира и, уверивши га да је вратио панцире у складиште, задржао новац за себе, или је његов познаник изненада решио да може боље да прода робу и договор је пропао.

Напослетку, командир је пријавио је превару.

Војницима успева да изнесу из јединица и веће залихе.

Чак и прокремљевски војни дописници пишу о страшном недостатку горива.

Количина напуштених возила на фронту се често објашњава управо тиме - једноставно нема горива.

До тога долази зато што је крађа горива и мазива јако распрострањена појава.

Старији техничар материјално-техничког снабдевања једне јединице из Алтајског округа Алексеј Кудеља је 2019. године на службеном камиону ГАЗ систематски крао дизел гориво - извозио је по два или три бурета.

Тако је успео да украде укупно 2,5 хиљада литара горива.

Део је успео да прода, део је чувао на свом имању изван града.

Осим тога, украо је из јединице и 2.000 тона сточног овса и различите резервне делове.

Крађа горива је јако распрострањен преступ међу припадницима тенковских јединица, каже војни стручњак за мониторингом стања тенковских јединица.

„Новац који су добијали су прво крали на ниским нивоима, а шта је претицало трошили су само на фарбање тенкова.

„Гориво су такође крали, те тенкови годинама никуда нису ни ишли.

„Када су коначно разоткривени, због чега су доспели у незгодну ситуацију, са тенкова су поскидали и вредну опрему.

„Стога није чудно што руски тенкисти не могу да спроведу офанзиву", оцењује.

То доказују и пресуде.

Вршилац дужности начелника одељења за складиштење једне од области у Бурјатији Сергеј Новиков је 2020. године замолио потчињене да скину регулатор напона са 38 тенкова Т-72, како је рекао, зато што им је потребан ремонт.

А затим их је стрпао у врећу, однео из јединице и продао за 200.000 рубаља (3.300 евра).

Зарада је могла да буде и боља, али је један регулатор негде изгубио.

Напослетку је 37 стабилизатора било послато преко курирске службе у Чељабинск крајњем купцу који је покушао да их прода у Јерменији.

Међутим, товар је заплењен на граници.

Командир базе за складиштење бојне опреме у Вороњешкој области Леонид Гојхман одлучио је да заради на продаји два нова мотора за бојну технику.

Крајем 2018. године купац је довезао два стара мотора које су поставили у складиште опреме за тенкове и оклопна возила уместо нових.

За то је Гојхман добио пола милиона рубаља, од којих је 50 хиљада дао начелнику складишта, који је знао све о овом послу.

Међутим, и други чланови особља су знали све, један од њих је чак чистио старе моторе, како не би изгледали сасвим оштећено.

А када је у складиште дошла контрола, Гојхман је терао потчињене да направе блокаду места где су стајали мотори другим предметима, како инспектори не би могли туда да прођу.

Али инспектори су ипак прегледали и тај ћошак.

И командир и начелник склада били су осуђени новчаним казнама: суд је узео у обзир што имају борбено искуство и медаље.

„Не опраштам, јер убијају нашу децу"

Како се војницима суди за привредне преступе

Привредни преступи су болест која је пратила руску армију свих осам година од 2014.

„Красти у армији је и даље лако, при чему постоје различити степени крађе", каже војни новинар и официр резерве, који је желео да буде анониман.

Једно је однети неколико ствари кући, друго је натоварити камион врећама пуним униформи, а треће - покрасти милијарде рубаља, сматра он.

У просеку је током последњих осам година око хиљаду војника ухваћено у крађи.

Често радило о крађи мобилног телефона од сабораца (подаци са „Правосуђа").

Током 2018. и 2019. године, донето је више од 2.000 пресуда годишње.

Више од 700 војника по уговору, међу којима и командири, били су осуђени за проневеру.

Један од проблема је што нема савременог начина за вођење инвентара војне имовине, односно софтвера за складишта, каже ратни извештач.

„Нема чак ни праћења горива и мазива без којих је немогуће ратовати - и дан данас се записује у свеску, а када се користи свеска, тешко је проверити шта је када евидентирано", наводи.

„Свима је у интересу најнижи степен транспарентности, и против крађе се не боре".

Судска статистика разоткрива само врх леденог брега корупције.

Последњих година, транспарентност у војсци се стално смањивала.

До 2022. године, војска је постала потпуно затворен систем, каже Иља Шуманов, генерални директор Тренсперенсти интернешенел Русија.

Државне набавке нису јавне, изјаве о приходима се не објављују, а за антикорупцијска истраживања усмерена против Оружаних снага Руске федерације су ризична - они који их спроводе, могу да буду проглашени за стране агенте или чак бити оптужени за велеиздају, набраја он.

Главни аргумент за држање информација у тајности је увек исти - поверљивост.

Све то води ка томе да се ниво крађе и корупције нимало не смањује, примећује Шуманов.

„Не чуди ме [што за мобилизоване нема ничега] зато што се све чувало на једном месту", каже за ББЦ заставник Андреј Зорин из Новосибирска, који је пре 10 година осуђен за немар на новчану казну.

Био је одговоран за складиште забрањених резерви, тврди да ствари није пребројао након доласка на дужност, и да су му прикачене и крађе његових претходника.

„Све се предавало речима. Био сам на одмору, шта се тамо [у складишту] дешавало нисам знао, а затим, ето ти га „немар".

„Отпустили су ме, фалило ми је пет година до пензије, стан немам, остао сам бескућник. Нећу ићи да служим", каже 44-годишњи Зорин.

„Да ли Вам је стигао позив?", питао га новинар ББЦ-ја.

„Чак и ако ми стигне позив, нећу ићи. Војска ме је увредила, зашто треба да служим, зашто? Служио сам, а сместили су ми."

Ако Зорина изненадно позову и он оде, може да се сретне са свим оним са чим се тренутно суочавају други мобилизовани за рат у Украјини, чије породице купују не само панцире, већ и обућу.

„Успели смо да се обучемо за 30 хиљада, чизме, униформа, прслук, чарапе, веш, ранац. Додатно су коштали лекови и храна", жалила се, на пример, супруга једног од мобилизованих на руској друштвеној мрежи ВКонтакте.

Лист Агентство објавило је на телеграм каналу снимак из села Черјомуши код Омска на којем се види да су мобилизовани смештени у шаторима са пећима на тврдо гориво, без осветљења.

Опрему им нису издали, а температура напољу се спустила испод нуле.

На другој слици из Омске области на Телеграм каналу Агентства види се хангар са десетинама кревета.

Лист тврди да је део мобилизованих смештен у 242. центру за обуку Ваздушно-десантних снага у селу Светли.

Наводе да је у хангару 1.000 људи, и да су волонтери прикупљају све и свашта - од врећа за спавање и душека до термалних камера и дронова.

Иста ситуација је била раније и са одећом и опремом за мобилизоване у самопроглашеним Доњецкој Народној Републици (ДНР) и Луганској Народној Републици (ЛНР), где су породице купиле све - од чизама до опреме за ноћно извиђање.

„Крадемо за отаџбину", рекао је недавно на каналу Росија (Россия) представник „народне милиције ДНР" Едуард Басурин, очигледно сматрајући да он за домовину ипак „ратује".

Руске власти су додали Андреја Захарова у регистар страних агената. ББЦ се категорички противи тој одлуци и покушава да је оспори на суду.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]