Србија, воћарство и пољопривреда: Шта задаје главобољу воћарима и има ли могућег лека

Камиони пуни црвених, зелених и жутих јабука прелазили су дуг, али лак пут од српских воћњака до руског тржишта све до 2022.

„Почетак руско-украјинске кризе донео је првенствено логистичке проблеме, цене транспорта су се значајно повећале, тражиле су се нове руте, а било је проблема и у наплати због санкција", каже Никола Ненадовић, директор Агроуније за ББЦ на српском.

Јабуке из Србије су се годинама највише извозиле на руско тржиште, али је та количина умањена од почетка рата у Украјини, показују подаци Привредне коморе Србије (ПКС)

Извоз јабука у ову земљу је 2021. је српској државној каси донео 78 милиона евра, док је годину дана касније тај прилив био мањи за 10 милиона евра, наводе из ПКС-а.

Извозници указују да је решења у новим тржиштима, али Зоран Кесаровић, професор Пољопривредног факултета у Новом Саду, каже да то није лак процес.

„Ми извозимо озбиљну количину јабука на руско тржиште, око 70 одсто, није то мало", указује он.

Додатну главобољу српским пољопривредницима изазвале су климатске промене, рани пролећни мразеви, повећање цена енергената, амбалаже, недостатак радне снаге, али и пораст цена ђубрива, што је резултирало мањим родом јабуке код великог броја произвођача и нешто лошијом сортом летњих јабука, додаје Никола Ненадовић.

Цене ђубрива скочиле су од почетка сукоба у Украјини, јер су та земља и Русија међу највећим извозницима овог производа у Европи, што је последично довело до поскупљења поврћа и воћа у Србији, о чему је извештавао и ББЦ.

Извозници јабука на мукама

Компанија Ћирић Агро, део Асоцијације Serbia Does Apple, годинама сарађује са руским купцима.

До пре неколико година извозили су око 90 одсто јабука у ову земљу, а остатак на тржишта других европских земаља.

Новонастала ситуација у Украјини на тренутак је направила застој у сарадњи.

„Нисмо могли да извеземо јабуку, у једном тренутку, поскупео је транспорт, било је неизвесно како ћемо да наплатимо услуге.

„Стабилизовало се у другој половини године, па сада извоз ка Русији тече нормалним током, али ми имамо константан пад извоза јабука у Русију, јер се наши произвођачи и извозници окрећу новим тржиштима", објашњава за ББЦ на српском Гојко Загорац, председник Асоцијације.

У првим данима рата, многи камиони пуни робе из Србије остали су заробљени у украјинској равници.

Потом се ишло алтернативним, дужим путевима, преко Литваније и Летоније или преко Пољске и Белорусије.

На сличне проблеме наишла је и Агроунија која на годишњем нивоу извози 15.000 тона јабука у више од 25 земаља.

Петину овог воћа пласира у Русију, највише сезонску врсту (ајдаре, златни делишес, грени смит), али и клупске јабуке.

Клупске јабуке су, каже професор Кесаровић, заштићене врсте.

„Могу да их гаје само одређени произвођачи: ако је једна компанија потписала уговор да само она гаји ту сорту, нико друго не може да је продаје", објашњава.

Српских јабука би могло бити све мање на руској трпези јер све више њихових пољопривредника подиже сопствене засаде са противградном мрежом, упозорава Кесаровић.

„У једном делу Кавказа око 1.500 хектара је под јабукама, што на годишњем нивоу донесе око 500.000 тона - количину коју произведе цела Србија.

„Друго, они добијају субвенције за домаћу садницу, а постоји и могућност да се забрани увоз, јер су им хладњаче пуне, па што би увозили", каже Кесаровић.

Руска производња јабука расте од 2014. године.

Само у 2022. произведено је око два милиона тона, највише на приватним плантажама, наводи Андреј Сизов, агроекономиста из Русије.

„Увозимо око 30 до 40 одсто јабука, што је за 20 одсто мање у односу на 2014.

„Заправо су западне санкције те године највише погодовале овом сектору", каже он.

Европска унија и САД су увеле санкције Русији 2014. пошто је ова држава анкетирала полуострво Крим на југу Украјине.

Москва је те године почела више да увози из Србије, али Сизов указује да се руске власти воде политичким мотивима у спољној трговини.

„То би пре или касније могло да утиче на испоруку јабука из Србије јер се односи ових земаља погоршавају", додаје он, без објашњења на шта конкретно мисли под погоршавањем односа.

Русија је четврта у свету по производњи пшенице, а развијене су и производња других житарица, воћа, поврћа и меса, показују подаци Статисте (Statista), немачке компаније специјализоване за податке о тржишту.

Јабука у бројкама

Извор: Привредна комора Србије за ББЦ на српском

За произвођаче јефтино, за купце скупо

Душан Верешевић из Зрењанина је пре две деценије засадио два хектара јабуке, хектар шљиве и мало крушака.

То му је доносило солидан приход који је био и више него довољан да покрије трошкове производње и да му нешто, како каже и „остане".

„Продавао сам и за индустрију, за прављење ракија, чак је било периода и када сам докупљивао", каже Верешевић за ББЦ на српском.

Сарађивао је са великим извозницима и одлагао јабуке у хладњаче.

Због слабог прошлогодишњег приноса и лоших временских услова одлучио је да површину под јабукама ове јесени смањи.

„Не исплати се. Гориво за заливање је скупо, нема ни физичке радне снаге јер дневнице нису високе, што разумем - људи треба нешто и да зараде.

„Приликом складиштења јабука наплаћује вам се класирање (одвајање плодова по квалитету), онда се чека погодан тренутак и боља цена, а проценат који добијате од продаје је мали", објашњава овај воћар.

Када се исплате све те услуге, не остаје ништа, додаје.

Додатни проблем на који указује јесте слаба домаћа потрошња.

„Јабуке су се више куповале и на пијаци: дође купац па узме три, четири гајбице, а данас комад, два, колико му је потребно, цена је солидна, између 80 и 100 динара по килограму.

„За купце је то много, а за нас произвођаче мало", додаје.

Алтернативни лек - нова тржишта

Никола Ненадовић указује да је годинама уназад модерно воћарство у Србији прилагођено захтевима руског тржишта.

Проблема са пласманом јабука, како каже, раније није било, али је сада уочен све већи пад потражње за српским јабукама, а и домаћи произвођачи и извозници се окрећу новим тржиштима.

Да ли смо спремни за нове купце?

Да, кратко каже професор Кесаровић.

„Амбалажа нам је добра, хладњаче такође, кад упоредимо укус наше јабуке у поређењу са немачком и пољском, у предности смо.

„Треба ослушкивати потребе тржишта - Енглеска тражи ситнију, Руси воле крупнију, слатка је омиљена у Саудијској Арабији", каже он.

Додатни плус је примена савремених технологија као што су противградне мреже, којим се, објашњава, земљиште штити како од града тако и од жеге.

Из Привредне коморе Србије кажу да је „Египат, једна од земаља апсолутно зависна од увоза јабука, препозната као изузетан потенцијал за домаће произвођаче и извознике".

„Постоји обострани интерес за сарадњу у овом сегменту, али тек треба да се реализује Споразум о слободној трговини, као и усклађивање фитосанитарних сертификата између наших држава", наводе у писаном одговору.

Додају да се јабуке већ сада извозе и у Уједињене Арапске Емирате, Саудијску Арабију, Катар, Велику Британију.

Јабуке Агронуније могу се наћи и у Малезији, Португалији, Шпанији, али у региону (Босна и Херцеговина, Црна Гора, Хрватска, Словенија).

„Сва ова тржишта заједно, у тренутним околностима сортимента и квалитета могу само делимично да замене руско тржиште.

„Потребно је да пратимо трендове паковања, маркетинг и промоцију јабука и иницирамо потписивање додатних споразума о слободној трговини са земљама са којима за сада тај уговор немамо", сматра директор ове компаније.

Гојко Загорац додаје да то није лак процес, али је неминован, јер ће се само тако број нових тржишта повећати.

Поред алтернативних тржишта, професор Кесаровић сматра да треба да се ради на домаћој потрошњи.

„Морамо да развијемо свест о значају коришћења воћа, јер данас људи неће да купују јабуке зато што чују да се прскају.

„О начину коришћења пестицида се у производњи јабука итекако води рачуна", додаје професор.

Из Полино фрута који годинама сарађује са домаћим маркетима кажу да потражња пада јер млађе генерације не једу толико јабука као старије.

Некада су домаћим трговинским ланцима допремали и до 40 тона јабука на недељном нивоу.

Ове године то је четири пута мање.

„Сада је избор већи, нису више доступне само јабуке и банане, већ су ту и манго, ананас, авокадо, све што је доскора била непознаница.

„У суседној Црној Гори се по глави становника троши 500 одсто више јабука него код нас", кажу из ове београдске фирме.

Погледајте овај видео

Пратите нас на Фејсбуку,Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]