Исхрана: Да ли су следбеници џаинизма заправо први вегани

Иако је појам „веган" пре скоро 80 година сковао британски заговорник права животиња Доналд Вотсон, тек је у последњих неколико деценија порастао број поклоника веганског начина живота и изазова Veganuary (кампања која охрабрује људе да током месец дана у јануару једу искључиво храну биљног порекла).

Међутим, у многим источним културама, избегавање меса као чин племенитости према животињама је древни обичај стар више од два миленијума.

То се нарочито проповеда у џаинизму, вери која је настала у северној Индији између седмог и петог века пре нове ере и старија је чак и од будизма, који је најближи савременим веганским начелима избегавања животињских производа.

„Ахимса или ненасиље/неповређивање је основно животно начело свих следбеника џаинизма", објашњава Кусум Џаин, пензионисанa професорка филозофије на Универзитету у Раџастану.

„То се односи на сва жива бића - не само људе, већ и животиње, инсекте и понекад биљке, чак и оне који живе у води или под земљом.

„Џаине сматрају да сваки вид повређивања или наношења штете било ком живом бићу представља насиље", истиче професорка Џаин, која је обавила опсежна истраживања и о овој теми саветује студенте докторских студија.

Она објашњава да џаине такође покушавају да потисну безобзирно размишљање и злонамерност, јер верују да „се све одражава на карму".

Оваква веровања се заснивају на учењима 24 гуруа познатих као тиртанкаре.

Последњи познати био је Махавир, Будин савременик, које џаине следе уместо обожавања створитеља.

„Тиртанкаре су били људска бића који су постали свеци због својих дела.

„Пошто су достигли просветљење и нирвану, они нам показују пут ка ослобођењу", објашњава професорка.

Иако џаине чине само 0,4 одсто становништва Индије (према попису из 2011. године), џаинизам је и даље жива религија којој се придружују нови следбеници у земљи.

Џаина има широм Индије, а веће заједнице су у савезни државама у западном делу Индије, Гуџарату и Раџастану, где се налазе и изузетни џаински храмови као што су Ранакпур и Дилвара.

Џаине су и једна од најимућнијих заједница у Индији.

Због њиховог снажног угледа чак и врхунски ресторани нуде посебне џаинске меније или џаинске верзије познатих јела (замислите ово као „веганизацију" хране, тј. замену или изостављање недозвољених састојака).

Многе од најстрожих ненасилних начела џаинизма сада првенствено следе монаси и монахиње.

Не само да носе неушивене одоре неупадљивих боја, већ и уста покривају маском да случајно не удахну инсекте у лету, а док ходају мету земљу пред собом да не згазе мрава или сићушно створење.

Али, већина следбеника џаинизма најстрожа правила примењује управо у исхрани и ритуалима.

Хране се вегетаријански и строго избегавају месо, морске плодове и јаја.

Џаинизам брани и да се једе било која биљка која расте под земљом, као што су црни лук, кромпир, шаргарепа, и бели лук, јер би током вађења из земље могли да настрадају инсекти.

Као замену за укусе црног и белог лука, џаине у јела мало додају зачин асафетиду (хинг).

Овај зачин који се добија из корена разних коморача (анис) има пикантни мирис белог лука и користи се широм Индије.

Кулинарка Аруна Виџај, финалисткиња недавно одржаног такмичења за најбољег кувара Индије (MasterChef India 2023) и следбеница џаинизма, објашњава сезонску природу њихове исхране.

„Током четири месеца, отприлике од јуна до октобра који се поклапају са сезоном монсуна у Индији, не једемо зелено лиснато поврће, као што су спанаћ, амарант, коријандер, и нана.

„Током влажне сезоне расту многи микроорганизми, па бисмо могли несвесно да убијемо мале инсекте и црве када сецкамо и једемо ове биљке," објашњава она.

Додаје да осам дана током врхунца кишне сезоне, џаине избегавају сво поврће и воће.

Хране се искључиво махунаркама и сочивом, али и млечним производима, посебно сосевима на бази јогурта.

Иако се џаинска исхрана води начелима милосрђа и ненасиља, млечни производи су дозвољени, и џаине немају никакву моралну дилему у вези са њима.

„Заправо, ги (ghee - прочишћен свеж путер) се сматра једном од најчистијих врста хране", истиче професорка Џаин.

Виџај претпоставља да је то можда зато што се на традиционалним газдинствима за прављење млечних производа неговао племенит приступ према животињама, а свети списи су написани у време када није било комерцијалне масовне производње.

„Док сам одрастала, имали смо краве и за наше потребе смо правили млечне производе, као што су млеко, скута (врста сира), путер, и ги.

„Увек бисмо прво пуштали теле да посиса млеко, а тек онда бисмо краву музли за наше потребе", присећа се Виџај.

Иако џаинизам не следи најстрожи облик веганства, ова два концепта су повезана.

У књизи „Чија је уопште самоса?", ауторка Сонал Вед објашњава да су правила џаинске исхране повезана са начелом ахимсе и космичким последицама по оне који једу месо.

„Иако се џаинска и веганска исхрана разликују, заједничко им је то што је забрањена храна која се добија окрутним понашањем", наводи она у књизи која је објављена 2021. године.

А када се Индија погледа у целини, приметно је да има много јела која су сама по себи веганска.

Вед, чија је најновија књига Индијски веган (The Indian Vegan) објављена у новембру 2023. године, каже да је током истраживања за књигу увидела колико је у појединим областима Индије исхрана заправо веганска.

„На основу јела која се спремају у низији уз обалу Арабијског мора на западу Индије, па све до бенгалске кухиње на истоку земље, приметила сам да се Индијци већ неколико деценија хране биљкама уместо месом", рекла је она.

„На пример у јужној Индији, осим скуте, исхрана је потпуно веганска.

„Они једу пиринач, kootu (чорба од сочива и поврћа), poriyal (пржено или пропржено поврће), sambhar (паприкаш од поврћа са сочивом и разним махунаркама), и rasam (љута супа)", каже Виџај.

С обзиром колико је лако бити веган у Индији, не изненађује што многи млади људи, било да живе у Индији или иностранству, усвајају овакав начин исхране.

Многи следбеници џаинизма такође прелазе на потпуно веганску исхрану, без млечних производа.

„Навике у исхрани у Индији се засигурно мењају, нарочито после пандемије ковида-19", примећује Виџај.

„Сада се много пажње посвећује здрављу и примећујем да многи моји пријатељи постају вегани", додаје она.

„Вредност индијског тржишта веганске хране је 2022. године процењена на 1.372,3 милиона америчких долара, и очекује се даљи раст", каже Вед.

„То показује да веганство очигледно није само тренутни модни тренд, већ да постаје начин живота", сматра Вед.

Срећна је, јер како истиче „веза између веганства и одрживог начина живота је очигледна, а и веганство може да успори све теже последице климатских промена".

Професорка Џаин сматра да се веганство надовезује на основна начела ненасиља које поштују следбеници џаинизма.

„Последњи тиртанкара рођен је пре више од 2.500 година, тако да бих рекла да је веганство прилично млад концепт у поређењу са филозофијом џаинизма", каже уз смех.

Без обзира којим појмом се описују следбеници џианизма, важно је, како истиче Виџај, „то што они дају све од себе да ништа и никог не повреде, чак ни и случајно.

„Наш мото је 'живи и пусти друге да живе'".

Погледајте видео: Веганство у Србији

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]