Филм: Како је популарни трилер Нестала утицао на један шокантан случај киднаповања

У марту 2015. године, киднапована је усред ноћи једна жена из Ваљеха у Калифорнији.

Дениз Хаскинс је отета из куће њеног момка, силована и 48 сати држана као талац.

Без обзира на све, како је описано у новој Нетфликсовој документарној серији Амерички кошмар (American Nightmare) , после пуштања на слободу, она је била не само оптужена да је сама оркестрирала овај ужасан случај, већ су медији, а наводно и ФБИ агенти, цео случај повезивали са филмом Нестала (Gone Girl) из 2014. године, насталом према истоименом трилеру Џилијан Флин из 2012.

У филму социопаткиња Ејми (Розамунд Пајк), смишља детаљни план сопствене отмице, а све у циљу освете и кажњавања њеног мужа и породице.

У стварности, ова лажна оптужба и огромна неправда, представљали су нов напад на рањиву жртву.

У другој епизоди ове троделне серије у којој је и инсерт из филма, Хаскинс поново објашњава како није била у стању да побегне из заточеништва, само да би се потом поново нашла пред полицијом која ју је третирала као осумњичену у целом случају.

„У последњих 48 сати живим од минута до минута, покушавајући да преживим.

„Последња ствар о којој бих размишљала је: 'Уколико преживим, морам да се постарам да моја прича буде уверљива'", прича она.

Детаљи целог случаја Хаскинс су у толикој мери били невероватни да полиција није могла у њих да поверује.

Хаскинс и њен момак Арон Квин полицији су испричали исту верзију о тој ноћи.

Њих су везали нападачи у ронилачким оделима, на силу су им убризгали седатив, а очи прекрили затамњеним наочарима, док им је раније снимљена аудио порука поручила да ће Хаскинс бити отета и затим пуштена 48 сати касније када буде плаћена откупнина.

Када се Квин пробудио, Хаскинс је већ била одведена, а он је примио две текстуалне поруке у којим су од њега захтеване две исплате од по 8.500 долара да би она била пуштена, уз услов да не зове полицију.

Полиција из Ваљеха се ипак умешала у случај, али у тренутку када су они почели да кривицу сваљују на Квина, Хаскинс се појавила на плажи Хантингтон, удаљеној око 650 километара, у близини куће њених родитеља.

Она је испричала да јој је отмичар рекао да ће јој убити родитеље уколико полицији пријави силовање, па је због тога у почетку порицала да се то догодило.

Оног дана када су Хаскинс ослободили, представник за штампу полиције из Ваљеха је на изузетно посећеној конференцији за медије, рекао да полиција сматра да је пар исценирао комплетан случај.

„Господин Квин и госпођица Хаскинс су својим чињењем ускратили заједницу за уобичајену позорност полиције и скренули пажњу са правих жртава, уносећи страх међу чланове заједнице.

„Најблаже речено, они овој заједници дугују извињење", додао је.

Даг Рапапорт, адвокат Дениз Хаскинс, у документарном филму тврди да му је наредног дана агент службе ФБИ пошто је саслушао Хаскинс, изнео сумњу да његова клијенткиња не говори истину.

„'Зар нисте гледали филм Нестала?' очигледно мислећи на филм Дејвида Финчера.

„Како је та особа, задужена за истрагу злочина уопште могла да помисли да се овде ради о филму са Беном Афликом? То је Холивуд. Ово је прави живот.

„Он је био убеђен да је потпуно у праву и то је класичан случај тенденције који се назива пристрасност потврђивања", додаје Рапапорт.

Аутори филма истичу да ФБИ никада није објавио снимак саслушања.

Новинари ББЦ Културе контактирали су полицију тражећи коментар, али су они одбили да одговоре на тај позив.

У наредним недељама медији су објављивали лажне оптужбе са насловима који су се односили на филм Ишчезла.

Филм је приказан у октобру 2014. године и даље је био актуелан код већине читалаца.

АБЦ Њуз је предњачио са насловом који је гласио: Дениз Хаскинс и њена наводна отмица: Шта све знамо о калифорнијској Несталој девојци, док је британски Метро објавио сумње званичника.

Нестала из правог живота 'инсценирала сопствено киднаповање', каже полиција, гласио је њихов наслов.

Контроверзна фикција

У периоду између објављивања романа (2012) који је до 2019. године продат у тиражу од 20 милиона, па све до премијере филма 2014, Нестала је била предмет јавне дебате.

Елијана Доктерман из магазина Тајм се у њеном чланком, објављеном у време премијере филма, дотакла обе стране спектра размишљања на ову тему.

Изнела је став да се истовремено ради о сексуалном портрету луде жене, али и о 'феминистичком манифесту', објаснивши да управо тај дуалитет чини филм занимљивим.

Али без обзира на све теме које филм и књига покрећу, једина ствар која је била неупитна тиче се саме популарне културе и слободе да се стварају овакви мрачни и девијантни ликови и заплети.

Оно што документарна серија Амерички кошмар истиче је то да полиција дефинитивно не би смела фикцију да користи као основу за испитивање која ће само продубити трауме жена које су жртве насиља.

Новинарка Џоан Смит се, пишући о Несталој за Гардијан, усредсредила на оно што је у филму видела као 'рециклирање митова о силовању…што је ужасно извртање чињеница', наводећи да он овековечује претпоставку да су случајеви лажних оптужби за силовање све само не ретки.

Једно истраживање из 2023. године показује да 16 одсто Британаца мисли да половина пријављених силовања потпада под категорију лажних пријава, док студије о стварним случајевима лажног пријављивања силовања, које је готово немогуће поткрепити чињеницама, варирају од 0,5, па све до три или четири процента.

Но, да ли је адвокат Дениз Хаскинс био у праву када је рекао да је необичан наратив из филма Нестала могао тако директно да утиче на полицију да би је окренуо против његове клијенткиње?

Можда, каже Мелиса Хамилтон, професорка права и криминалног правосуђа на универзитету у Сареју.

„Као људи, нарочито када се говори о истражним поступцима, желимо да свака прича има неки смисао.

„Уместо да о њој размишљају као о злочину, истражитељи најчешће мисле да је потребно да разумеју мотиве починилаца и да на основу података до којих дођу издвоје чињенице које потврђују причу која по њима има смисла", објашњава она.

„Оно што би се овде могло истаћи је да филмови попут Несталеобјашњавају нешто што у почетку није било најјасније, али је лепота филма у томе да када се слагалица на крају склопи, можете да кажете 'аха, ово је баш чудно, али сада ми је све јасно'.

„То може да нас одведе до пристрасности потврђивања која се затим примењује на дату ситуацију - 'због тога што сам све схватио (из филма), сада ћу то да применим и у овој ситуацији'. Чињеница да је ФБИ повлачио паралеле са Несталом настала је због тога што им је такав сценарио већ био познат", додаје.

А што се тиче правде за Хаскинс и Квина, стварни починилац злочина, Метју Милер је 2017. године ухваћен захваљујући напорима нареднице Мисти Караузу и осуђен на 40 година затвора.

Хаскинс и Квин су 2018. године добили 2,5 милиона долара одштете пошто су се нагодили са градом Ваљехо, иако је град , „негирао да је ишта погрешио".

Полиција се на крају извинила, али ниједан од службеника умешаних у случај није одговарао због поступака, а главни детектив Мат Мустард је чак, како се наводи у документарној серији из 2015. проглашен и за полицајца године.

„Када су ме киндаповали нисам знала да ли ћу доживети наредни дан, а затим су ме људи напали на друштвеним мрежама и прилепили ту етикету Нестале, претворивши ме у ту особу која нема никакве везе са мном", рекла је Хаскинс у разговору са магазин Пипл2021. године.

У Несталој, Ејмино 'киднаповање' су прихватили као стварно.

У случају Хаскинс на који се серија Амерички кошмар односи, то се није десило без обзира што је њено искуство било стварно.

„Не знам шта је још требало да ми се догоди…да се догоди било којој жени да би јој се поверовало", поручује она на крају интервјуа.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]