„Доктор Стрејнџлав“: Колико је црна комедија о крају света актуелна и данас

„Наравно да волим да причам са тобом, да ти се јавим... Не само сада, увек", каже топлим гласом амерички председник у телефонску слушалицу, окружен намрштеним лицима читавог војног и државног врха у Ратној соби, док сат полако откуцава.

На другој страни жице је председник Совјетског Савеза (СССР) и ситуација је, рекло би се, прилично озбиљна - један од војних команданата САД је наредио да авиони наоружани атомским бомбама нападну СССР, што врло вероватно води уништењу читавог света.

„И мени је жао, Димитри. Веома ми је жао. У реду, теби је више жао него мени, али и мени је подједнако жао као теби, Димитри", наставља амерички председник ту брачну размирицу.

„Немој да кажеш да је теби више жао, јер је и мени жао, обојици нам је много жао, у реду?".

Њихов разговор мали је део филма Доктор Стрејнџлав: Како сам научио да престанем да се бринем и заволео бомбу из 1964. године, славног редитеља Стенлија Кјубрика, који је прилично чест гост листа најбољих у историји.

Усред Хладног рата и поделе света на два блока, предвођена САД и СССР-ом, док је велики број прстију, за сваки случај, био на обарачима и дугмићима за лансирање ракета, а свет страховао од нуклеарног сукоба, Кјубрик је - снимио пародију.

„Реч је о сатиричној комедији о могућој апокалипси", каже Александар Јанковић, професор Факултета драмских уметности у Београду, за ББЦ на српском.

„Његова основна порука је антиратна, поготову што је Хладни рат био отелотворење кључног страха човечанства те епохе, а то су атомски рат и завршетак живота на земљи какав познајемо."

Лука Хркаловић, љубитељ Кјубрикових дела и аутор Инстаграм странице „Voight Kampff Vision", посвећене кинематографији, каже да Доктора Стрејнџлава „схвата веома озбиљно", али да се и даље „смеје као мало дете" кад год га гледа.

„Једна од кључних тајни његовог успеха је Питер Селерс, мајстор комедије којем нема равног", наводи Хркаловић у разговору за ББЦ.

Селерс, британски глумац најпознатији по улози инспектора Клузоа у серијалу филмова о Пинк Пантеру из шездесетих и седамдесетих, у Доктору Стрејнџлаву има три улоге.

Уз америчког председника, британског официра који покушава да спречи сукоб, игра и доктора Стрејнџлава, научника очигледно пристиглог из Немачке крајем Другог светског рата.

„Она његова неконтролисана рука која сама од себе салутира попут нациста, па се он бори са њом и кад као инвалид устане из колица, изговарајући 'мој фиреру, ја ходам'... Врхунац комедије ако мене питате", сматра Хркаловић.

Три разлога зашто треба гледати 'Др Стрејнџлава'

Први је хумор, али на и те како озбиљну тему.

Јер тешко да постоји нешто озбиљније од апокалипсе изазване нуклеарним ратом.

Завршетком Другог светског рата, који је значајан део планете оставио рушевинама, а земљу натопио крвљу, дошло је и до зачетка новог света.

Међутим, око организације тог света настала су два супротна идеолошка табора, капиталистички Запад и социјалистички/комунистички Исток.

Њихови предводници, САД и СССР, две суперсиле које су поседовале велику количину нуклеарног оружја, убрзо су почели стратешку игранку, плешући често на ивици новог глобалног сукоба.

Тај Трећи светски рат потенцијално је могао да буде и последњи - први пут у историји човечанства људи су имали моћ да збришу сав живот са планете.

Усред свега тога Кјубрик снима сатиру о потенцијалном нуклеарном сукобу.

„Нисам у потпуности сигуран да негде у Пентагону или у врху Црвене армије не постоји прави прототип генерала Џека Д. Рипера (који шаље авионе на СССР)", изјавио је Кјубрик 1968. у интервјуу за Плејбој.

У једној од рецензија филма се наводи и да је „најшокантнија ствар око заплета то што је све, колико год све било апсурдно, заправо веома могуће".

Кјубрик се зато кроз апсурд бави бесмислом и лудилом рата, баналношћу бирократије и беспоговорном слушању наређења, илуструјући параноју подељеног света.

У једној од најпознатијих сцена, када порасте тензија међу америчким званичницима, па дође и до мањег сукоба, председник каже: „Господо, не можете се овде тући, ово је Ратна соба!"

„Или та немоћ капетана Мандрака, једног од Селерсових ликова, када покушава да пронађе иоле заједнички језик са генералом Рипером, а Рипер му поставља апсурдна питања, попут 'да ли си икада видео комунисту са чашом воде'", наводи Хркаловић.

„Ми то гледамо и знамо да сам бог не може да га убеди да не треба да започне нуклеарни рат."

Други разлог је Кјубрик.

Доктора СтрејнџлаваХркаловић назива његовим „првим истинским ремек-делом".

„Уједно је и последњи филм који извлачим из рукава када треба некоме да 'докажем' да је Кјубрик заиста најбољи редитељ свих времена", изричит је.

Из Кјубриковог ума изашло је неколико најутицајнијих филмова свих времена, а Јанковић сматра да Др Стрејнџлав „по квалитету иде у свету петорку".

У њу још убраја Одисеју у свемиру 2001, Исијавање, Паклену поморанџу и Спартака.

Међу познатим Кјубриковим филмовима су још Широм затворених очију, Бојеви метак (Full Metal Jacket), Бери Линдон, као и Путeви славе, још један антиратни филм.

„Не постоји нека велика тајна зашто је Доктор Стрејнџлав велики филм.

„Кјубрик је бруталан и педантан редитељ, највећи део његових филмова су у пантеону филмске уметности", каже Јанковић.

Рецензије су одмах биле позитивне, иако репортеру Њујорк тајмса ништа није било смешно.

Прича се брзо развија у фарсу, али се њена озбиљна основа никако не може занемарити, наводи се у тексту Британског филмског института из 1964. године.

„До краја филма схватимо да су сви његови актери луди", додају.

Холивуд рипортер га је назвао „бриљантним" филмом који ће „део становништва разбеснети, а део одушевити".

Трећи је Питер Селерс.

Јанковић Доктора Стрејнџлава сматра „вероватно најзначајнијим филмом тада највећег комичара, који је маестралан у свим улогама које је одиграо у овом филму".

„Моја омиљена сцена је свакако када острашћени Селерс у улози научника, очигледно увезеног из Немачке зато што је изумитељ ракетног програма, америчком председнику каже: 'Jawol meine Fuhrer'."

Колумбија пикчрс, позната продуцентска кућа, пристала је да финансира филм само ако Селерс игра четири најмање улоге.

Уз Стрејнџлава, председника и британског официра, четврта је требало да буде мајор Конг, предводник дружине из бомбардера Б-52, који треба да баци бомбу на Русију.

Међутим, Селерс није био сигуран да ли ће моћи верно да прикаже нагласак америчког југа, уз то се и повредио, па није могао да снима у тесном авионском кокпиту.

На крају је номинован и за Оскара, први у историји за три улоге у истом филму.

Познато је и то да је импровизовао већину сцена, па и ту када доктор Стрејнџлав устане из колица и ускликне фиреру.

„Није могао да обећа да ће исто поновити два пута, па сам на дан снимања имао шест спремних камера, он је ушао и нико није знао шта ће урадити, па ни он сам", изјавио је Кјубрик, познат као редитељ који је пажњу посвећивао и најмањим детаљима.

Снимање једне сцене често је током каријере знао да понавља и по стотинак пута, због чега Хркаловић посебно даје на значају то што је дао слободу Селерсу.

„То говори о генијалности и једног и другог", истиче.

Мале тајне Доктора Стрејнџлава

Филм је заснован на трилеру Црвена узбуна Питера Џорџа из 1958. и Кјубрик га у почетку није замишљао као комедију.

Током истраживања за филм, прочитао је готово 50 књига о нуклеарном рату, са намером да направи напети трилер о нуклеарном сукобу.

Међутим, како каже, током писања сценарија је схватио да су му многе сцене заправо смешне.

„Да не би било смешно, морао сам стално да изостављам неке ствари које су или апсурдне или парадоксалне, а које су заправо биле срж тих сцена", навео је Кјубрик.

Због тога је у сарадњи са Теријем Саутерном све претворио у сатиру.

Улогу мајора Конга добио је Слим Пикенс, у том тренутку познато лице из вестерн филмова, док су пажњу привукли и Џорџ Скот као генерал Бак Турџинсон и Стерлинг Хејден као генерал Џек Рипер.

Мању улогу у филму имао је и Џејмс Ерл Џонс, касније познат као глас Дарта Вејдера из Ратова звезда и Муфасе у Краљу лавова.

Током снимања је било и неких ситуација „као на филму".

Док су изнад Грендланда снимали из ваздуха, једна од камера је случајно ухватила и тајну америчку војну базу, наводи се на порталу ИМДБ, који се бави филмовима.

Авион је приземљен, а за посаду су мислили да су - совјетски шпијуни.

Проблема је могло да буде и због реплике кокпита бомбардера Б-52, направљене за потребе снимања на основу слике из британског часописа.

Када су званичници америчког ваздухопловства позвани да виде кокпит, рекли су да је савршена копија, па је Кјубрик страховао да ће његова екипа бити део истраге ФБИ-ја.

До тога ипак није дошло.

Снимање је завршено током пролећа и лета 1963. године и план је био да прва приказивања буду на јесен, али је 22. новембра убијен амерички председник Џон Кенеди у Даласу.

Продуценти су проценили да публика није расположена за црну комедију, па је премијера померена за крај јануара 1964. године.

Колико је Доктор Стрејнџлав актуелан данас

Шездесет година после Доктора Стрејнџлава, Хладног рата одавно нема.

Међутим, нуклеарно оружје је и даље ту, тако да страх од Трећег светског рата никада није у потпуности ишчезао.

Рат у Украјини и на подручју Газе, као и нове светске поделе, додатно томе доприносе.

„Доктор Стрејнџлав је никад актуелнији, зар не", сматра Хркаловић.

„Посебно та његова порука да се ми 'мали људи' ништа не питамо ни о чему."

Професор Јанковић ипак наводи да „не живимо више у биполарном свету", због чега он Доктора Стрејнџлава смешта у „контекст епохе".

„Можда је ђаво у детаљима, да нам припрости пилот на крају кроји судбину, уз општу тишину у Ратној соби када се одлучује будућност човечанства", наводи.

„Да не заборавимо, Кјубрик није био духовит ни као човек, ни као редитељ, зато су и све шале у филму поприлично горке."

Портал Taste of cinema, који се бави филмовима, у тексту „зашто је Др Стрејнџлав и данас релевантан", посебно указује на проблем слепог праћења наређења.

„Филм указује и на то да, уколико имате манијака на позицији моћи, велику опасност представљају људи који ће га пратити без постављања питања", наводе.

„Много је тирана који су кроз историју починили велика злодела, али се заборавља на опасност војника или саучесника који следе та ужасна наређења."

То слепо праћење, сматрају, могло би да доведе до Трећег светског рата.

Можда и тада, док се огромна печурка од дима и ватре буде дизала у небо, у позадини буду ишли нежни тактови песме „We'll Meet Again" Вере Лин.

We'll meet again

Don't know where, don't know when

But I know we'll meet again some sunny day

Keep smiling through

Just like you always do

Till the blue skies drive the dark clouds far away

Пратите нас на Фејсбуку,Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]