Климатске промене: „Мислила сам да су превара, а сада предајем о њима"

Сара От је годинама, под утицајем пријатеља из цркве на југу Сједињених Држава и познатог радио водитеља, веровала да су климатске промене превара.

У овој причи говори о путу који је прешла од порицања климатских промена до заговорнице чисте енергије, која страствено предаје науку o климатским променамa старијим разредима основне школе.

Сара је на овогодишњој листи ББЦ 100 жена.

Годинама сам сумњала у науку o климатским променама и време проводила са људима који такође нису веровали у науку.

Када сам схватила да сам погрешила, постидела сам се.

Удаљити се од тих људи значило је оставити читаву заједницу у тренутку када нисам имала много пријатеља.

Прошла сам кроз веома тежак период.

Али, важна је истина.

Унука сам рудара из Пенсилваније, а моја породица се преселила на Флориду када сам била мала.

Пољског смо порекла, католици, и редовно идемо у цркву, али смо истовремено били веома повезани са науком, јер је моја мама била медицинска сестра, а тата је продавао микроскопе и другу научно-истраживачку опрему.

Као мала, волела сам природу и много времена сама проводила напољу, често скупљајући смеће у комшилуку.

Сећам се првог сусрета са појмом „климатске промене".

Када сам прочитала чланак о порасту температуре крајем 1990-их, похађала сам основну школу.

Сећам се да сам помислила, „па баш ће ово бити безвезе", али се све чинило толико далеко у будућности да ја нећу осетити последице.

Одлучила сам да студирам зоологију и постанем наставница.

Касније смо се мој супруг и ја преселили у америчку државу Џорџију, где и данас живимо са наше две кћерке.

Како се мој супруг кући враћао касно, била сам сама четири или пет сати сваког дана, а радио у кухињи би увек био укључен на конзервативне станице.

Слушали смо Раша Лимбоа, радио водитеља познатог по контроверзним ставовима о темама као што су раса, права ЛГБТ заједнице и жене.

Слушала бих га два сата свакодневно.

Говорио је да су климатске промене превара.

До тада сам у мојим црквеним групама била изложена многим нетачним информацијама о еволуцији, али како сам теорију еволуције учила на факултету, могла сам да препознам такве неистине.

Али, нисам имала исто знање о климатским променама.

Моје убеђење да су климатске промене превара се учврстило када сам од Лимбоа сазнала за аферу Клајматгејт (Climategate).

Радило се о контроверзи која је укључивала истраживање на Универзитету у Источној Англији.

Тек много касније сам сазнала да су подаци измењени и извучени из контекста.

Када сам први пут чула за аферу Клајматгејт, осећала сам се изданом и помислила да су ме научници лагали, јер ми је стварно стало до животне средине.

Шта је афера Клајметгејт?

Хакери су 2009. године украли хиљаде мејлова и докумената са сервера Одељења за истраживање климе на Универзитету у Источној Англији у Норвичу, у Енглеској.

Климатски скептици су пробрали мали број мејлови који су наизглед указивали да су научници намерно манипулисали подацима да би преувеличали доказе о климатским променама.

Документа су постављена на интернет и годинама су служила као ветар у леђа онима који поричу климатске промене - међу којима су били и политичари из Сједињених Држава.

Та документа су коришћена да се поткрепе оптужбе да научници изврћу чињенице.

Универзитет у Источној Англији је тврдио да су процурели подаци пажљиво одабрани са намером да у ћорсокак доведу Конференцију УН о климатским променама која се те година одржавала у Копенхагену.

Независна истрага је утврдила да научници са Универзитета у Источној Англији нису неисправно поступали и закључила да „њихова темељитост и поштење нису спорни".

Престала сам да радим и била код куће са моје две ћерке које су још биле бебе.

Волела сам то, али су те године истовремено биле веома тешке, јер сам пролазила кроз постпорођајну депресију и анксиозност.

Како сам жудела за интелектуалном стимулацијом, слушала сам радио док сам кувала вечеру или возила ауто.

Али, емисија Раша Лимбоа трајала је свега неколико сати дневно.

Тада се догодио велики заокрет.

Пребацила сам на непрофитну америчку станицу NPR.

Не сећам се тачно назива емисије, али се сећам да су климатске промене објаснили на сасвим другачији начин од онога што сам слушала на конзервативној радио станици.

И звучало је тако разумно.

Одједном, вести на радио станицама које сам обично слушала више нису имале смисла.

Вест која ме је заиста дирнула у живац била је о контрацептивној пилули.

Представили су је као нешто лоше, објашњавајући да жене само желе да буду промискуитетне.

Убрзо сам престала да слушам конзервативну радио станицу и почела да пратим друге слободне медије.

Схватила сам колико ми се друштвено окружење променило од када сам престала да предајем.

У школи сам била окружена људима из целог света, хомосексуалцима или хетеросексуалцима, конзервативцима и либералима.

Без посла у школи, мој целокупни друштвени живот свео се на цркву.

Протестантизам на југу Сједињених Држава може да подразумева и снажни антиинтелектуализам.

Стварно се нисам слагала са њиховим погледима на свет и оним што су говорили на пример, о правима хомосексуалаца.

Али, у то време, они су били мој цео живот.

Били су моји пријатељи и људи које бих замолила да ми причувају децу.

После председничких избора у Америци 2016. године, на којима су гласали за Доналда Трампа, одлучила сам да морам да напустим такво окружење.

Вратила сам се на посао наставнице и упознала нове пријатеље.

Схватила сам да више не поричем климатске промене.

Што сам више разговарала са људима, више сам схватала да многи осећају исто - било је то исцељење.

Од тада, као да сам почела нови живот.

Сазнала сам за нестраначку групу Грађански климатски лоби, која се залаже за решавање проблема климатских промена.

Водила сам неко време огранак ове групе у Северној Џорџији и још увек за њих добровољно радим и лобирам.

Такође сам део Националног центра за научно образовање и користим концепте физике у предавањима о климатским променама које држим мојим ученицима.

Признање да сам грешила у вези са тако нечим важним као што су климатске промене, било је заиста веома, веома тешко.

Као потомкиња рудара, нисам хтела да нападам моју породицу.

Поносна сам на посао мог деде који је људима у то време омогућавао да имају топли дом.

Морала сам о томе да размишљам на другачији начин и закључила сам да ја могу да служим као пример.

Верујем да треба да имамо разумевања за људе који пролазе исти пут и да их не осуђујемо.

Да бисмо разговарали са људима који и даље поричу климатске промене, мислим да је потребно да пронађемо заједничке вредности и преко њих се повежемо.

У случају верских заједница, можда би то била жеља да заштите будућност њихове деце.

За неке друге, можда жеља да остваре енергетску независност.

Али, увек подсетим себе да је било тренутака када сам била толико осетљива на моја убеђења.

Имала сам срећу да прелазак на другу страну буде благ, што је вероватно потребно и другим људима.

Шта Американци мисле о климатским променама?

Према новијим подацима Пју истраживачког центра, већина (54 одсто) пунолетних Американаца сматра климатске промене највећом претњом.

Међутим, страначка подела расте - док 78 одсто људи који нагињу ка демократама верују да су климатске промене претња, само 23 одсто оних који нагињу ка републиканцима мисле исто.

Ипак, постоје докази и да људи мењају мишљење.

Истраживање које су 2018. спровели универзитети Јејл и Џорџ Мејсон, показало је да је осам одсто Американаца недавно променило став о глобалном загревању - велика већина њих је сада због тога забринутија.

Погледејте видео: Научници кажу да је 2023. најтоплија година до сада

Пратите нас на Фејсбуку,Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]