Мода и животна средина: Како да ваша гардероба постане одржива

Није прошло много од почетка процеса инспекције мог ормана са одећом кад сам почела да страхујем да нећу успети.

Грудњаци који висе испод кошуља, хаљине скривене испод јакни, згужвани џемпери који се боре за простор на полицама.

На пола прегледа већ сам премашила 74 одевна предмета.

А то је било пре него што сам се сетила кофера у складишту, у којем стоји моја летња гардероба.

Извештај који је 2022. године објавила берлинска експертска група Хот ор кул институт показао је да се „довољна" гардероба састоји од 74 одевна предмета и 20 одевних комбинација, док је куповина нових артикала ограничена на, у просеку, пет одевних предмета годишње.

Засновано на „конзервативној процени" да четири одсто глобалних емисија потиче из света моде, аутори овог извештаја тврде да би модна индустрија морала да смањи емисије на 1,1 милијарду тона еквивалента угљен диоксида (CO2e) како би испунила циљ зацртан у Париском споразуму о задржавању раста глобалне температуре испод 1,5 степени Целзијуса.

То изађе на око 50 одсто смањења у поређењу са нивоом из 2018. године од 2,1 милијарду тона, према глобалној консултантској фирми Мекинси.

До цифре која чини довољну гардеробу дошло се анализирањем угљеничког отиска модне индустрије у 20 најбогатијих земаља света и одређивањем циља за фер отисак сваког човека.

Док сам пребирала по сопственом орману, моја бојазан претворила се у срамоту.

Консултовала сам се са колегама новинарима Мартом Енрикес и Вилом Парком, који су такође спроводили инспекцију властитих ормана.

И они су поседовали више одеће од „довољних" 74 артикала.

Спремали смо се да пренесемо наше резултате Дилис Вилијамс, директорки Центра за одрживу моду при Лондонском колеџу моде, на лондонском Универзитету за уметност, која је пристала да искористи властито експертско око на нашим одевним изборима и да нам да неке препоруке.

„Моја прва помисао је да је штета колико се сво троје вас осећа кривим и посрамљеним - престроги сте према самима себи и то је последња ствар коју би овај извештај требало да постигне.

„Уместо тога, он би требало да нас подстакне да се запитамо: какав ја то живот водим? Зашто имам оволико одевних предмета у орману? Да ли је то зато што модни систем продаје идеал који не постоји", каже она.

За Вилијамс, извештај баца светло на свеобухватну културу новине, коју покрећу трендови и подржавају ниске цене и лака могућност повраћаја.

„Компаније не плаћају пуну цену за оно што праве", каже Вилијамс.

„Рачуноводствени модел за моду је погрешан зато што не урачунава еколошке и социјалне трошкове - то је заједничка цена коју сви плаћамо."

Анина гардероба

То не значи да не можемо да предузмемо ништа по том питању.

Упркос нелагоди коју сам осећала због величине моје гардеробе, поносна сам на промене које сам увела у властите потрошачке навике.

У последњих 12 месеци, купила сам свега два одевна предмета - 84 одсто моје одеће купљено је пре више од пет година.

Али зато што бирам из колекције засноване на одлукама донетим пре много времена, моја одећа не одражава увек оно ко сам данас, тако да сам склона да изнова и изнова носим исту одећу, што није много забавно.

Према Акционом програму за отпад и ресурсе, британској добротворној организацији, око 30 одсто одеће у британским орманима није ношено најмање годину дана.

„Суштина облачења требало би да се своди на могућности да навучете нову кожу, иначе се ради о пукој функционалности", каже Вилијамс.

„Због чега онда не носите властиту одећу? Да ли је то стварно зато што вам се она више не допада или сте се одвикли од ношења неких предмета? Јесте ли покушали да упарите различите артикле? Или да извршите њихову пренамену?"

Показујем Вилијамс сукњу на коју сам посебно поносна.

Висила је 10 година неношена у мом орману све док је нисам однела локалном кројачу да је поруби, креиравши потпуно нову силуету, од а-кроја до мини.

Коштало је 31 долар да се поправи.

Могла сам да купим нову сукњу за исту цену у малопродајном објекту брзе моде данас.

„Ту економска рачуница читаве ситуације представља још једну баријеру - много је јефтиније купити нешто ново него поправити или променити старо", каже Вилијамс, која је предложила британској влади да изузме ПДВ из преправки, одражавајући политику у Шведској.

„Али тај један чин кад нисте нешто купили од продавца брзе моде је субверзија тог продавца. Такође је мит да ће се сваки јефтини комад одеће распасти. Највећи део трајности нечега своди се на то како га чувамо."

Прелазимо на плетене ствари и показујем Вилијамс два џемпера: један направљен од 100 одсто вуне и држим га у специјалној кеси са све чешљем који спречава ућебавање, а који ми је дао продавац.

То ми је омиљени џемпер.

Други је згужван, ућебан и опуштен - мешавина полиестера, вискозе, кашмира и најлона.

„Ова мешана влакна нису биоразградива", каже Вилијамс.

„Овај џемпер - који није пожељан, у ком се не осећате добро - остаће са нама заувек."

Како да ваша гардероба постане одрживија

Већина наше одеће направљена је од мешавине влакана.

Из тог разлога само се један одсто одеће рециклира.

Тешко је раздвојити влакна, а да их не оштетите и успете да направите нешто ново.

Штавише, полиестер, најкоришћеније влакно на свету, прави се од нафте.

Још прецизније, синтетички материјали као што је полиестер чине 62 одсто свих влакана, док вуна чини свега један одсто.

„А опет је вуна најневероватније влакно - траје дуже и термодинамично је, што значи да вам је у њему топло зими а хладно лети", каже Вилијамс, гладећи мој гломазни вунени џемпер.

Говорим Вилијамс - нерадо - да никад нисам прала овај џемпер и да гарантујем за његов пријатан мирис. Просто га само проветрим напољу.

„То је још једна културолошка баријера", смеје се Вилијамс.

„Ми мислимо да једном кад смо нешто носили, морамо то одмах да оперемо, што није истина. Прање уништава одећу."

Мода производи 20 одсто свих отпадних вода и треба јој око 3.781 литара воде да би се направио један пар фармерки.

Имам их 12 у свом орману.

Већина је изгубила облик, а боја је непрепознатљива у односу на оно што сам првобитно купила.

„Додавање еластина у памук чиниће џинс мање отпорним", каже Вилијамс проучавајући етикету о прању.

„Постоји разлог зашто је Левис 501 издржао толико времена. Да ли вам стварно треба тај стреч? Или можете сами да 'разгазите' фармерке?"

Мартина гардероба

Џинс није одећа са којом је морала да се мучи Марта кад је вршила инспекцију сопственог ормана; њен смртни непријатељ су хеланке.

„Питање које ја постављам себи већином јутара је: 'Могу ли да прођем са ношењем хеланки?' 90 одсто времена, одговор је 'апсолутно'", каже она.

„Али још нисам пронашла добар извор половних хеланки оне врсте у којима живим: довољно дебеле, отпорне и доброг облика - тако да купујем пар нових сваке године јер се износе."

Иако су Мартине хеланке направљене од „одрживе" вискозе, да би се растезале садрже - као и већина - мало еластина, синтетичког материјала насталог из фосилних горива.

Рециклиране верзије ових материјала постоје, али Вилијамс упозорава да рециклирана синтетичка влакна често потичу из различитог ланца снабдевања - из индустрије пластичних флаша, што је забринутост коју истиче и група активиста Фондација за промену тржишта.

Савет Вилијамс је да се нагласак стави на дуговечност; да се пронађу брендови чије хеланке трају.

Избегавање пуцања шавова и чување одеће доношењем бољих одлука у вези са прањем такође помажу да им се продужи живот.

Оно што разликује Мартину гардеробу је проценат одеће која није купљена нова.

Невероватних 53 одсто њене гардеробе чине половни или пренамењени артикли, много више од просечних девет одсто у САД.

Ипак, очекује се да ће половна одећа у наредних 10 година постати тржиште вредно скоро 90 милијарди долара у САД, растући брже него било која друга грана модног сектора.

Глобално, тржиште препродаје одеће порашће за 16 одсто са 182 милијарде долара између 2022. и 2026. године, према извештају Глобал Дате, подстакнуто ширењем половних платформи као што су Винтид и Депоп.

„Нека моја половна одећа је толико вољена да нисам смогла снаге да је бацим чак ни пошто сам је носила све док се није пробушила", каже Марта.

„Ако могу да сакријем рупе тако што ћу заврнути рукаве или их закрпити, урадићу то. Како ја то видим, ствари које носите док им се не појаве рупе су, по дефиницији, најбоља одећа у вашем орману."

А опет, упркос Мартиној везаности за њене промишљене куповине, била је изненађена кад је открила многе предмете за које није ни знала да поседује - чак 25 одсто.

Марта за то окривљује лоша решења чувања по орманима.

Вилијамс је пита како се осећала кад их је поново открила.

„Много старе одеће коју не носим има сентименталну вредност, тако да је било лепо поново их открити", каже Марта.

„За неке од њих знам да је мала вероватноћа да ћу их поново носити, али не могу да се натерам да их донирам, мада размишљам да неке друге обновим. Један мали број је отишао у добротворну радњу."

Вилова гардероба

Вил, пак, познаје сваки комад одеће у његовом орману и носи 95 одсто тога (преосталих пет одсто чине стари фудбалски дресови, вољени примерци сакупљани током година).

Он то приписује простој гардероби, са пригушеном палетом боја као што су тегет, сива и беж, и простим силуетама.

И зато Вилијамс каже Вилу, „очигледно добро процењујеш ствари пре него што их купиш."

„Јесте, поседујеш више одевних предмета него што чини довољну гардеробу, али не предајеш се поривима као просечна особа. Имаш много бољи однос цена пута ношење једнако вредност."

Око трећина Вилове гардеробе чини спортска одећа, која је обична направљена од мешавине најлона и полиестера.

„Подозревам да та одећа неће имати добре оцене у погледу утицаја на животну средину", признаје он.

„Већину мајица и шортсева носим у теретани и направљени су далеко одавде. Они се такође перу после сваке употребе, обично на 40 степени", додаје.

И у праву је.

Прање синтетичких влакана испушта микропластику, која загађује наше водене путеве.

Текстили су највећи извор примарне микропластике, чинећи 34.8 одсто глобалног загађења овим материјалом.

Истраживање Универзитета у Лидсу, у Великој Британији, показало је да смањење и дужине циклуса прања и температуре воде може значајно да продужи живот одевених предмета и смањи квантитет боје и микрофибера који се испуштају у животну средину.

Међутим, Вилијамс предлаже да се не проверавају само материјали, већ да се води рачуна и о пракси брендова спортске одеће и, поготово, да се прате потписници Повеље модне индустрије о климатској акцији Уједињених нација.

Повеља обавезује потписнике да се задрже у оквиру 1,5 степени раста температуре, са иницијативама као што су пребацивање на обновљиву енергију за погон фабрика.

Део Вилове спортске гардеробе је и скијашка одећа, коју носи само једном годишње.

Ова област је зрела за тржиште изнајмљивања, каже Вилијамс.

Вил би могао да изнајмљује скијашку опрему добар део године, задржавајући артикле које користи, а да успут и заради новац са стране.

ЕкоСки је једна специјализована платформа за изнајмљивање скијашке одеће у Великој Британији, иако многе модне платформе такође нуде ову категорију.

Опасност је да, због редовне употребе, артикли неће потрајати једнако дуго, али све већи професионализам тржишта за изнајмљивање који укључује осигурање подстиче изнајмљиваче да чувају и продужавају живот одеће.

Како се организовати да имате довољно одеће

На самом почетку инспекције наше гардеробе, нас троје поседовали смо једну кључну заједничку особину: сви смо имали више одеће него што је Хот ор кул институт сматрао „довољним".

Сада имамо још једну: упркос томе што извештај дозвољава пет нових артикала годишње, нико од нас не осећа порив да купује толико.

Лично ћу уложити новац у нови купаћи костим - мој је изгубио облик (а редовна сам пливачица) - али то је отприлике то.

Марта ће наставити да купује хеланке, мада ће потражити алтернативу.

„Искрено, не осећам се као да ми треба било шта", каже Вил.

„Моје јапанке су виделе и боље дане, али то ми не делује као нешто хитно. Фудбалски клуб за који навијам је објавио стварно веома леп нови дрес и у своју одбрану могу да кажем да нисам купио ниједан нови од 2013. године. Али након ове инспекције имам проблема да оправдам куповину новог дреса."

Дакле, да ли постоји формула за инспекцију гардеробе, за бољи избор одеће?

Иако не постоји универзални „сребрни метак", Вилијамс сугерише да поделите вашу постојећу гардеробу у две категорије: инвестиција и трошкови.

„Што се тиче артикала које волите и носите, у којима се добро осећате, који одражавају ваш идентитет и вредности - то је инвестиција", објашњава она.

„Одећа у чију порекло нисте сигурни, у којој се не осећате пријатно, која висе неношена у вашем орману - то су трошкови."

Али са више од 100 милијарди артикала нове одеће који се произведу сваке године, а 65 одсто њих заврши на депонији у року од 12 месеци, било шта што предузмемо у погледу избегавања куповине нове одеће помоћи ће да се реши навећи проблем моде: прекомерна производња.

Подешавањем наше гардеробе и наше потрошње, послаћемо поруку владама и компанијама - и променити систем.

Јер као што Вилијамс каже: „Колективно, као грађани, поседујемо велику моћ."

Погледајте причу о једном италијанском граду у ком се одећа рециклира

Пратите нас на Фејсбуку,Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]