Климатске промене: После више од 30 година мировања, највећа ледена санта на Земљи се покренула

Највећа ледена санта на планети се креће после више од 30 година, током којих је била повезана са океанским дном.

А23а, како је званични назив ове ледене површине, одломила се од антарктичке обале 1986. године, али се непосредно после тога закачила за дно Веделовог мора, чиме је практично постала ледено острво.

Њена површина је готово 4.000 квадратних километара, што је двоструко више од површине Лондона са околином.

Прошле године је брзо пловила, а ускоро ће овај ледени брег отпловити из антарктичких вода.

А23а је прави џин, а није само његова површина очаравајућа.

Дебљина леда на њему је око 400 метара.

Поређења ради, Лондон Шард је највиши небодер у Европи и висок је 310 метара.

А23а је био део Филшнерове ледене полице Белог континента, како се назива Антарктик.

На њему је некада била смештена совјетска истраживачка станица, што показује колико је времена прошло од његовог одламања.

Москва је послала експедицију како би се уклонила станица Дружнаја 1 због страхова да би могла да буде изгубљена.

Али, овај ледени брег равног врха и оштрих ивица није много одмакао од обале пошто се његова доња страна усидрила у муљевито дно Веделовог мора.

Због чега се после готово 40 година поново креће ова ледена санта?

„Постављао сам питања неколицини колега о томе, размишљајући да ли је дошло до неке промене температуре воде која би можда изазвала ово, али су сагласни да је једноставно стигао тренутак за то", каже Ендру Флеминг, стручњак из британског Института за изучавање Антарктика.

„Био је усидрен од 1986. године, али се смањио довољно да изгуби равнотежу и почне да се креће. Први покрети примећени су 2020. године", додаје.

Подстакнут ветровима и струјама, А23а сада пролази покрај северног рта Антарктичког полуострва.

Као и већина ледених брегова из области Ведела, А23а ће готово сигурно бити избачен у поље Антарктичке циркумполарне струје, која се сматра најјачом на планети, а она ће је избацити ка Јужном Атлантику на путу да постане нешто што је познато као „долина леденог брега".

Ову струју је чувени проналазач сер Ернест Шекелтон искористио 1916. године како би побегао са Антарктика пошто је изгубио брод.

Шекелтон је усмерио чамац за спасавање ка Јужној Џорцији, острву са којег се често виде ледене санте.

Колико год били велики, судбина свих ледених брегова је да се на крају истопе и нестану.

Научници помно прате развој ситуације са леденом сантом А23а.

Уколико се усидри код Јужне Џорџије, то би могло да представља проблем за милиона фока, пингвина и других морских птица које се гнезде на том острву.

Велика површина коју има А23а би могла да поремети уобичајене руте кретања животиња, што бих их онемогућило да хране младе јединке.

Али, било би погрешно да ледене брегове сматрамо искључиво опасним објектима, попут прича о Титанику и других.

Њихов значај за ширу животну средину све више бива препознат.

Када се топе, они отпуштају минералну прашину коју садржи лед из глечера са дна Антарктика.

Та прашина је извор хранљивих материја за организме и чини основу ланца исхране у океану.

„Ови ледени брегови су на много начина извор живота: они су почетна тачка за велику количину биолошке активности", каже Кетрин Вокер, стручњакиња из Океанографског института Вудс Хол, која је рођена исте године када је настао и ледени брег А23а.

„Идентификујем се са њим, увек је био ту уз мене", тврди научница.

Погледајте и ову причу:

Пратите нас на Фејсбуку,Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]