Климатске промене: Шта је ЦОП28 у Дубаију и зашто је важан

Светски лидери спремају се да расправљају о климатским променама на великом самиту Уједињених нација у Дубаију, највећем и најгушће насељеном граду у Уједињеним Арапским Емиратима.

Самит ће бити одржан после годину дана екстремних временских прилика у којима су оборени многи климатски рекорди.

Шта је ЦОП28 и где се одржава?

ЦОП28 је 28. годишњи климатски састанак Уједињених нација.

Владе на њему расправљају о томе како да ограниче и спреме се за будуће климатске промене.

Самит ће бити одржан од 30. новембра до 12. децембра 2023. године.

ЦОП је скраћеница за „Конференцију страна".

Стране су земље потписнице оригиналног климатског документа УН-а 1992. године.

Зашто је одржавање ЦОП28 у Дубаију контроверзно?

Уједињени Арапски Емирати су међу десет највећих светских произвођача нафте.

За председника ЦОП28, земља је именовала главног руководиоца државне нафтне компаније Султана Ал Џабера.

Нафта, попут гаса и угља, фосилно je гориво.

Они су главни узроци климатских промена зато што испуштају гасове ефекта стаклене баште као што су угљен диоксид који загревају планету сагореваwem ради добијања енергије.

Али нафтна компанија Ал Џабер планира да прошири сопствене производне капацитете.

„То је еквивалент постављања руководиоца дуванске компаније за организовање конференције о лечењу рака", саопштила је група активиста 350.орг.

Ал Џабер тврди да се он налази на јединствено добром положају да захтева деловање од нафтне и гасне индустрије.

А као председник компаније за производњу обновљиве енергије Масдар, он је руководио и ширењем чистих технологија као што су соларна и енергија ветра.

Погледајте и овај видео

Зашто је ЦОП28 важан?

Организатори се надају да ће ЦОП28 успети да одржи у животу циљ ограничавања дугорочног раста глобалне температуре на 1,5 степени Целзијуса, на шта је пристало скоро 200 земаља у Паризу 2015. године.

Циљ од 1,5 степени Целзијуса кључан је за избегавање најштетнијих последица климатских промена, према климатском телу УН-а, Међувладином панелу за климатске промене (ИПЦЦ).

Дугорочно загревање тренутно је на око 1,1 или 1,2 степена Целзијуса у поређењу са прединдустријским временима, периодом пре него што су људи почели масовно да сагоревају фосилна горива.

Међутим, свет је на путу да постигне загревање од око 2,5 степена Целзијуса пре 2100. године, чак и уз актуелна обећања за борбу против емисија.

Прозор за одржавање циља од 1,5 степена Целзијуса „рапидно се сужава", тврди УН.

О чему ће се говорити на ЦОП28?

У жижи расправе биће париски циљеви, али ће се ЦОП28 усредредити на:

Биће одржани и тематски дани о проблемима као што су здравље, финансије, храна и природа.

Ко ће присутвовати ЦОП28-у?

Позвано је више од 200 влада, мада лидери многих земаља као што су САД, Кина и Индија тек треба да потврде учешће.

Британски премијер Риши Сунак саопштио је да ће доћи.

Еколошке добротворне организације, заједнице, експертске групе, компаније и верске групе ће такође бити присутне.

Стотине делегата са везама са фосилним горивима учествовале су на ЦОП27 прошле године.

Која ће семена раздора бити на ЦОП28?

Вероватно ће бити неслагања око будућности „неослабљених" фосилних горива (угаљ, нафта и гас), који се сагоревају без технологија за хватање њихових емисија.

Ал Џабер је позвао на постепено смањење њихове употребе током одређеног временског периода, али не и на њихово потпуно избацивање.

Међутим, очекује се да ће Европска унија тражити „потпуно избацивање из употребе".

Климатски активисти истичу да су ограничени споразуми о „неослабљеним" фосилним горивима дозволили да се одређена производња настави.

Они кажу да нема гаранција да ће хватање емисија радити на масовном плану.

Проблем ће бити и новац.

На ЦОП27, договорен је фонд за „губитак и штету" - да богатије земље плаћају сиромашнијим које се суочавају са последицама климатских промена.

Али како ће то тачно функционисати остаје нејасно.

САД су, на пример, искључиле могућност плаћања репарација за сопствене историјске емисије.

Развијене земље су 2009. године обећале да ће исплаћивати 100 милијарди долара годишње, до 2020. године земљама у развоју, како би им помогле да смање емисије и припреме се за климатске промене.

Тај циљ није остварен, али се очекује да ће бити постигнут 2023. године.

Хоће ли ЦОП28 направити некакву разлику?

Критичари ЦОП-а, међу којима је и активисткиња Грета Тунберг, оптужују самите за „зелено прање" - када се земље и компаније хвале климатским достигнућима, а да нису извршиле неопходне промене.

Али кад се светски лидери окупе, самити нуде потенцијал за глобалне споразуме који превазилазе националне мере.

Oграничење отопљавања од 1,5 степени Целзијуса, договорено у Паризу на ЦОП21, довело је до „скоро универзалне климатске акције", тврди УН.

Погледајте и овај видео:

Пратите нас на Фејсбуку,Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]