Климатске промене и Самит ЦОП27 у Египту: Зашто сви говоре о „губитку и штети“

Две кључне речи на овогодишњој климатској конференцији у Египту највероватније ће бити „губитак и штета". Али шта оне тачно значе и зашто изазивају велику расправу?

Климатски преговори су се до сада углавном усредсређивали на питање како смањити гасове ефекта стаклене баште и како изаћи на крај са последицама климатских промена.

На овогодишњој конференцији могло би да доминира и треће питање - да ли високо индустријализоване земље, које су највише изазвале овај проблем, треба да плате земљама које најдиректније осећају његове последице.

Катастрофе као што су поплаве, суше, урагани, клизишта и шумски пожари постају све чешће и јаче као последице климатских промена, а земље највише погођене годинама траже финансијску помоћ да би изашли на крај са њима.

На то се мисли кад се каже „губитак и штета".

Овај израз покрива и економске губитке - губитке домова, фарми, компанија - али и неекономске губитке, као што су смрт људи, губитак културних споменика и губитак биодиверзитета.

Новац који те земље захтевају није урачунат у 100 милијарди долара годишње за климатско финансирање које су богатије земље пристале да исплате сиромашнијим земљама да би им помогле да:

„Људи пате од губитка и штете које су изазвале супер-олује, разорне поплаве и отапање глечера, са људима у земљама у развоју који имају мало приступа правовременој подршци за поновно грађење и опоравак пре него што удари следећа катастрофа", каже Харџит Синг, шеф глобалне политичке стратегије у невладиној организацији Међународна мрежа за климатску акцију.

„То су заједнице које су најмање изазвале кризу а сада су се нашле на првој линији фронта њених најгорих последица."

Колики је рачун за губитак и штету?

Нови извештај Колаборације за губитак и штету, групе од више од 100 истраживача и доносиоца одлука из читавог света, каже да су 55 економија најугроженијих од климе биле погођене привредним губицима изазваним климом у вредности од више од пола билиона долара између 2000 и 2020. године.

А то би могло да се повећа за још пола билиона у следећој деценији.

„Сваки делић степена даљег загревања значи више климатских последица, са губицима од климатских промена у земљама у развоју који се процењују на између 290 милијарди и 580 милијарди долара пре 2030. године", кажу аутори.

Свет је већ доживео просечни раст глобалне температуре од 1,1 степен Целзијуса у односу на пред-индустријски период.

Сиромашније и мање индустријализоване земље кажу да последице екстремних временских услова које су настале отежавају било какав напредак који могу да постигну у економском смислу.

Неке кажу да постају оптерећене дуговима, јер морају да позајмљују новац како би поново изградиле оно што је изгубљено и оштећено.

Колико се дуго расправља о исплатама за губитак и штету?

Пре седам година, револуционарни Париски споразум признао је важност „спречавања, минимизовања и решавања губитка и штете повезаних са нежељеним дејствима климатских промена".

Али никада није одлучено како то да се уради.

„Губитак и штета су много година остали прилично токсична тема и имали смо веома, веома узавреле расправе између развијених и земаља у развоју", каже Јохан Фласбарт, државни секретар у немачком министарству за економску сарадњу и развој.

„Владала је забринутост у развијеним земљама да би то могла да постане правна обавеза за велике емитере. То је одувек била црвена линија за већину развијених земаља."

Из тог разлога, многе сиромашније земље више не користе реч „одштета", већ траже „финансијску подршку".

„Захтевамо редовно, предвидљиво и одрживо финансирање како бисмо изашли на крај са кризом са којом се у последње време нека земља у развоју суочава скоро сваки дан", каже Алфа Оумар Калога, главни климатски преговарач Афричке групе на климатским састанцима Уједињених нација.

„Али то су као преговори без закључка, док се суочавамо са све жешћим и све чешћим губицима и штетом које изазива клима. То се доживљава као покушај развијених земаља да одложе ствари."

Да ли ће се губитак и штета наћи на дневном реду ЦОП27?

Земље у развоју желе да се о „средствима за губитак и штету" расправља у Египту, али се о дневном реду одлучује тек на самом почетку конференције - и све земље морају да се сложе око њега.

„Пакистан, у име свих земаља у развоју, поднео је предлог дневног реда и он мора да се одобри на почетку ЦОП27", каже Салимул Хак, директор Међународног центра за климатске промене и развој у Бангладешу.

„Ако се било која земља буде успротивила овој ставци на дневном реду и због тога он не буде био усвојен, онда ће то бити знак да је ЦОП27 пропала још пре него што је званично и започела."

Око чега ће бити највише неслагања у вези са губитком и штетом?

Могло би бити тешко за земље да се договоре око тога која организација ће се бавити исплатама за губитак и штету.

Развијене земље кажу да постоје механизми и у оквиру апарата који је одредила Оквирна конвенција о климатским променама УН-а (УНФЦЦЦ) и изван њега, који би могли да преузму одговорност.

Земље у развоју тврде да ниједна постојећа агенција није одговарајућа.

„Где су била та тела када су, на пример, Пакистан похарале скорашње поплаве или чак и Нигерију, или током скорашњег урагана Ијан који је погодио Карибе", пита се Микаи Робертсон, главни преговарач за финансије у вези са климом Савеза малих острвских држава (Аосис), групе од 39 малих острвских држава која преговара као заједнички блок на климатским састанцима УН-а.

„Она се не баве губитком и штетом."

И Аосис и Афричка група траже нову финансијску установу повезану са системом УНФЦЦЦ-а, али одвојену од постојећих климатских финансијских агенција.

Али Фласбарт каже да ова идеја самосталне установе можда неће добити подршку.

Да ли је било напретка пред ЦОП27?

Током ЦОП26 прошле године, Шкотска је обећала мало више од милион долара финансија за губитак и штету.

Прошлог месеца, Данска је најавила да ће издвојити 13 милиона долара.

А прошле недеље, Европски парламент усвојио је резолуцију која позива на нагласак за финансирање земаља у развоју и приоритете грантова у односу на позајмице да би се „избегли, минимизовали или решили" губитак и штета.

Такође, Г7 и В20, група од 55 угрожених земаља, недавно су пристали на покретање иницијативе назване Глобални штит против климатских катастрофа.

То ће обезбедити средства за губитак и штету, делимично путем система осигурања.

Аосис каже да ово не може бити легитимно зато што В20 нема чак ни упола толико чланица као Аосис.

„Г7 треба да разговара са свима нама", каже главни финансијски преговарач групе за климу Микаи Робертсон „а не само са земљама које су они одабрали".

Да ли су сиромашне земље способне да приме још климатских средстава?

У прошлости је било проблема и са финансијским институцијама које издвајају средства за климу и са земљама које их добијају.

Бирократија међународних финансијских агенција значи да је потребно више времена да би средства постала доступна.

А у неким земљама које примају финансијску помоћ постоје проблеми са лошом управом и корупцијом.

Међутим, сиромашније земље то неће прихватити као оправдања за гурање губитка и штете на страну.

Погледајте видео: Како се свет загревао од 1880. године

Пратите нас на Фејсбуку,Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]