Климатске промене и ЦОП26: Богате земље се „опиру“ плаћању за штету од климатских промена

Угрожене земље на конференцији ЦОП26 тврде да се богате земље опиру њиховим покушајима да обезбеде одштету за губитке и штету изазване климатским променама.

Сиромашније земље сматрају да је кључно да новац за губитке и штету буде саставни део овонедељних преговора.

Преговарачи у Паризу 2015. године сложили су се да се позабаве овим питањем, али није постигнут споразум око тога ко треба за то да плати.

Богате земље пружају отпор било каквом обавезивању, јер не желе да прихвате одговорност и ризик да буду тужене.

Земље у развоју тврде да су богате земље одговорне за већину данашњих последица од климатских промена зато што су почеле да емитују угљеник много раније од остатка света.

„Губици и штета и даље су табу тема за развијене земље", каже Алфа Оумар Калога, један од главних преговарача Афричке групе, који заступа још и Гвинеју у блоку Најмање развијених земаља (ЛДЦ). Већина од 46 земље у блоку потиче из Африке.

„Током преговора, упорно смо тврдили да губици и штета морају да се помену у засебном одељку извештаја о климатским финансијама развијених земаља, зато што се такви губици и штета дешавају широм света", каже Калога.

Отпор богатих земаља иза затворених врата посебно фрустрира јер истовремено управо оне „говоре о транспарентности читавог процеса".

Извештај Организације за економску сарадњу и развој (ОЕЦД) ове године показао је да је 2019. године око 25 одсто климатских финансија развијених земаља отишло на адаптацију - припреме за екстремне временске услове или изградњу морских зидова, на пример - док је остатак отишао на финансирање пројеката за смањење емисије угљеника.

Сиромашне земље кажу да климатске промене утичу на заједнице таквим интензитетом да оне више не могу да се адаптирају, већ им је уместо тога потребна финансијска подршка за реновирање или прелазак на нешто потпуно ново.

Као председавајућа ЦОП-а, ове преговоре координише Велика Британија. Портпарол је рекао да је Велика Британија „саслушала ставове свих страна и да ће око коначног текста бити постигнут договор консензусом."

Ле-Ен Ропер, главна преговарачица за губитке и штету код Савеза малих острвских држава, жели нов финансијски циљ само у домену губитака и штете.

То би било раздвојено од већ обећаних 100 милијарди долара - што је циљ који је свет већ пропустио да испуни 2020. године и пребачен је за 2023. годину.

„То је једини начин да пружимо нашим људима прилику да преживе, имајући у виду све већу кризу и потребу за озбиљним корацима поводом решавања губитака и штете", рекла је она за ББЦ.

Харџит Синг, виши саветник Међународне мреже за климатску акцију, изјавио је да климатске промене уништавају читаве заједнице.

„Суштина овога је пружање помоћи, рехабилитација и подршка онима који су напросто заувек расељени", каже он.

Није било непосредних коментара преговарача о губицима и штети из неких од развијених земаља које је контактирао ББЦ.

Могле су да се чују и критике земаља у развоју да адаптација није добила довољно пажње на ЦОПP26 и да је дневним редом доминирало смањење емисије угљеника које највише има везе са развијеним земљама и економијама брзог раста као што су Кина и Индија.

Неколико сиромашних земаља такође се нашло на мети критика зато што нису најбоље искористиле фондове који су им већ доступни.

Стручњаци кажу да питања као што су лоше управљање и корупција представљају велики проблем у примени пројеката адаптације.

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]