Животна средина и технологија: Како вештачка интелигенција може да помогне у одлагању отпада и повећању рециклаже

Има много смећа на свету.

Године 2020. произвело се отприлике 2,24 милијарде тона чврстог отпада, према тврдњама Светске банке.

Она каже да је вероватно да ће та бројка порасти за 73 одсто на 3,88 милијарди тона до 2050. године.

Пластика је посебно проблематична.

Од почетка масоне производње материјала педесетих па све до 2015. године, произведено је више од 8,3 милијарде тона пластичног отпада, показало је истраживање са Универзитета у Џорџији и Калифорнији.

Та статистика није изненађујућа за Микелу Дракман.

Она је провела много времена проучавајући све што бацамо, као оснивачица Грејперота, британског старт-апа који је створио систем вештачке интелигенције за анализу погона за прераду отпада и рециклажу.

„У једном дану кроз једно постројење проћи ће буквално планина отпада, али оно што је веома шокантно и изненађујуће је да то никада не престаје", каже она.

„Нема одмора за отпад, он само наставља да пристиже."

Грејперот је поставио камере изнад покретних трака око 50 погона за прераду и рециклажу отпада у Европи, користећи софтвер вештачке интелигенције за анализу онога што пролази кроз њих у реалном времену.

Технологија вештачке интелигенције је остварила огроман напредак протекле године, а њена способност да обрађује слику је сада веома софистицирана.

Међутим, Дракман каже да је и даље веома тешко обучити систем да препознаје отпад.

„Производ као што је лименка кока-коле, једном кад уђе у канту, ће се згужвати, спљоштити и запрљати, што проблем чини много сложенијим са становишта вештачке интелигенције."

Грејперотови системи сада прате 32 милијарде отпадних предмета годишње, а фирма је изградила огромну дигиталну мапу отпада.

Те информације могу да искористе системи одлагања отпада како би постали оперативно ефикаснији, али може и шире да се примени.

Погледајте видео: Шта је вештачка интелигенција

„То омогућује регулаторима да боље разумеју шта се дешава са материјалима, који материјали су проблематични, а то утиче и на дизајнирање амбалаже", каже Дракман.

„Говоримо о климатским променама и одлагању отпада као о двема различитим стварима, али оне су заправо међусобно повезане зато што је већина разлога зашто користимо ресурсе јер их не обнављамо.

„Кад бисмо имали строжа правила која мењају начин наше потрошње и како дизајнирамо амбалажу, то би имало великог утицаја на вредносни ланац и како користимо ресурсе."

Она се нада да ће велики брендови и други произвођачи почети да користе податке које генеришу фирме попут Грејперота и на крају производити више вишекратних производа.

Трој Своуп води компанију која је чврсто решила да прави бољу амбалажу.

Футпринт је сарађивао са супермаркетима и са Жилетом како би претворио његова пластична кућишта за бријаче у оне направљене од биљних влакана.

У објави на блогу на Футпринтовој интернет страници, Своуп тврди да су потрошачи обманути „митом о рециклажи".

Он се позвао на пластичну посуду за салату која је означена као „спремна за рециклажу" и запитао се шта то заправо значи.

„Мање је вероватно него икад да њихова бачена пластика за једнократну употребу заврши било где сем на депонији", написао је Своуп.

„Једини излаз из кризе са пластиком је да се уопште укине зависност од ње."

„Такозвано 'зелено улепшавање' је постало велики проблем", каже Дракман.

„Видели смо много тврдњи о еколошком или зеленом паковању, али оне понекад не одговарају чињеничном стању и могу да буду врло збуњујуће за потрошача."

Да би помогла малопродајним ланцима да знају да се коришћене пластичне флаше стварно рециклирају, и у којим количинама, британска фирма Политаг их прекрива ултраљубичастим жигом који није видљив људском оку.

Затим, кад флаше стигну у одређени погон за рециклажу, Политагова машина очитава жигове.

Број флаша се потом учита у апликацију везану за облак у реалном времену, чему лако могу да приступе Политагове муштерије.

„Оне могу тачно да виде колико је флаша рециклирано, чему ти брендови раније никада нису имали приступ", каже Политагова пројектна менаџерка Роза Нокс-Бредли.

До сада је фирма сарађивала са британским малопродајним ланцима Ко-оп и Окадо.

Да би људима олакшали да рециклирају и да би подстакли већи број људи да то раде, британска влада и администрација у Велсу и Северној Ирској се спрема да 2021. године покрене програм враћања депозита.

Тако ће се у продавницама и на другим јавним местима појавити „обрнути аутомати за сокове", у које ће људи моћи да убацују коришћене пластичне флаше и лименке, и за то заузврат добити новац - око двадесет пенија по артиклу.

Потрага за начином за одлагање отпада који не штети планети остаје тежак задатак, међутим, јер се чини да се сваке године појављује неки нови тренд који баца клипове у точкове.

Најновији је зависност од е-цигарета, илити вејпова, који стварају потпуно нову планину електронског отпада који је тешко рециклирати.

„То је огроман проблем. И постаје све већи", каже Реј Парментер, шеф политике и технологије на Овлашћеном институту за одлагање отпада.

Он додаје да су „кључни проблем" једнократни вејпови, за које каже да су „практично анатема за циркуларну економију".

Једнократни вејпови су начињени од много материјала - пластике, метала, литијумске батерије, а неки имају чак и ЛЕД лампице или микропроцесоре.

Прошлогодишње истраживање Материјал Фокуса, организације која се залаже за више рециклаже електронских производа, показује да се само у Великој Британији недељно баца 1,3 милиона вејпова.

То значи да сваке године на депонију одлази око 10 милиона литијума, довољно да напаја 1.200 аутомобилских батерија.

„Ми веома тражене сировине као што је литијум добијамо из дубоких рудника - што нису места до којих можете лако да стигнете. Значи, једном кад их извучемо, морамо да их искористимо најбоље што можемо", каже Парментер.

Вејпови су добар пример да морамо да променимо начин размишљања, каже Дракман.

„Нема економског смисла, нема никаквог смисла. Уместо да се запитамо како да их рециклирамо, запитајмо се зашто уопште имамо једнократне вејпове?"

И док индустрија и креатори политике имају да одиграју велику улогу да би дошло до боље рециклаже или вишекратне употребе производа, исто важи и за потрошаче, додаје она.

А највећа промена којом они могу да допринесу је да „троше мање".

Погледајте видео: Уметност од електронског отпада

Пратите нас на Фејсбуку,Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]