Обновљиви извори енергије и животна средина: Да ли су соларни панели еколошка катастрофа у настајању

Док се широм света пропагирају као главно средство за смањење емисије угљеника, соларни панели имају животни век до 25 година.

Стручњаци тврде да ће милијарде панела кад-тад морати да се баце и замене.

„На свету је уграђено толико панела да имају више од једног теравата соларног капацитета. Обични соларни панели имају капацитет од око 400 вати.

„Ако рачунате и кровове и соларне фарме, могло би да постоји чак 2,5 милијарде панела", каже доктор Ронг Денг, стручњак за рециклажу соларних панела са Универзитета у Новом Јужном Велсу, у Аустралији.

У Великој Британији постоје десетине милиона соларних панела, показују подаци владе ове државе, али инфраструктура за њихово одлагање на отпад и рециклажу је у заостатку.

Енергетски стручњаци позивају на хитну акцију владе за спречавање предстојеће светске еколошке катастрофе.

„Бачени соларни панели ће се претворити у планину отпада до 2050. године, уколико одмах не успоставимо ланце рециклаже", каже Уте Колијер, заменица директора Међународне агенције за обновљиву енергију.

„Правимо све више соларних панела, што је сјајно, али како ћемо изаћи на крај са отпадом", пита се она.

Стручњаци се надају да ће крајем јуна бити предузет крупан корак, кад ће прва фабрика посвећена искључиво рециклажи соларних панела бити званично отворена у Француској.

РОСИ, специјализована компанија за соларну рециклажу која је власник погона, у алпском граду Греноблу, нада се да ће на крају успевати да извуче и поново употреби 99 одсто делова.

Поред рециклирања стаклених фронтова и алуминијумских оквира, нова фабрика може да извуче скоро све драгоцене материјале садржане у панелима, као што су сребро и бакар.

Ови ретки материјали могу касније да се рециклирају и поново искористе за прављење нових, моћнијих соларних панела.

Уобичајеним начинима рециклаже соларних панела могуће је да се сачува већина алуминијума и стакла.

Међутим, из РОСИ-ја кажу да стакло тада буде релативно слабог квалитета.

Стакло спасено помоћу тих метода може да се искористи за прављење плочица или пескирање.

Може и да се помеша са другим материјалима како би се направио асфалт, али не може да се искористи за прављење оних ствари за које је потребно стакло високог квалитета, као што су нови соларни панели.

Период процвата

Нови погон РОСИ-је отвориће се у тренутку када уграђивање соларних панела цвета.

Светски капацитет производње соларне енергије је 2021. порастао за 22 одсто.

У Великој Британији се сваког месеца постави око 13.000 соларних панела са фотонапонском енергијом, већина на крововима приватних кућа.

У многим случајевима, соларни панели постају релативно неисплативи пре него што достигну крај радног века.

Дизајни соларних панела се редовно унапређују, што доводи до тога да је јефтино заменити оне, који су стари само 10 или 15 година, савременијим верзијама.

Ако се тренутна помама за уграђивањем ових панела одржи, каже Колијер, њихова количина на отпадима би могла да буде огромна.

„До 2030, предвиђамо да ћемо имати четири милиона тона панела на отпадима, што је количина против које још увек можемо да се изборимо

„Али до 2050, могли бисмо да завршимо са више од 200 милиона тона у свету", каже Колијер.

Да бисмо вам илустровали колико је то, само ћемо рећи да се на свету тренутно сваке године произведе укупно 400 милиона тона пластике.

Изазови рециклаже

Разлог зашто постоји толико мало погона за рециклажу соларних панела је зато што донедавно није било много отпада за обраду и поновну употребу.

Првој генерацији кућних соларних панела тек сада почиње да истиче рок трајања.

И док се панели приближавају пензионисању, стручњаци кажу да је неопходно хитно деловање.

„Сад је време да се мисли на то", каже Колијер.

Француска је већ лидер међу европским земљама када је у питању обрада фотонапонског отпада, каже Николас Дефрен.

Његова организација Сорен, у партнерству је са РОСИ-јем и другим фирмама, у читавој Француској сарађује на извлачењу делова из соларних панела које је могуће поново употребити.

„За највећи који смо размонтирали нам је требало три месеца", присећа се Дефрен.

Његов тим у Сорену експериментише са различитим начинима за рециклажу онога што сакупе.

„Испробавамо све што нам падне на памет да бисмо видели да ли ће нешто да се покаже делотворним", наводи.

У високотехнолошком погону РОСИ-ја у Греноблу, соларни панели се са много труда растављају како би се спасли драгоцени материјали у њима, као што су бакар, силикон и сребро.

Сваки соларни панел садржи само сићушне делове тих драгоцених материјала и они су толико испреплетени са другим компонентама да, све до сада, није било исплативо раздвајати их.

Али зато што су толико вредни, ефикасно извлачење тих драгоцених материјала могло би да буде револуционарно, каже Дефрен.

„Више од 60 одсто вредности садржано је у три одсто тежине соларних панела", каже он.

Тим у Сорену се нада да ће, у будућности, скоро три четвртине материјала неопходних за прављење нових соларних панела, међу којима и сребро, моћи да се сачува из пензионисаних фотонапонских панела и рециклира, како би се помогло убрзавање производње нових.

Тренутно нема довољно доступног сребра за израду милиона соларних панела који ће бити неопходни за прелазак са фосилних горива, каже Дефрен.

„Можете да видите где се налази уско грло у производњи, а то је сребро", каже.

У међувремену, британски научници покушавају да развију сличну технологију као РОСИ.

Прошле године су истраживачи са Универзитета у Лестеру саопштили да су пронашли начин да извуку сребро из фотонапонских соларних панела помоћу одређеног сланог раствора.

Али, РОСИ је за сада једина компанија на овом пољу која је успела да прошири операцију на индустријски ниво.

Такође, та технологија је и јако скупа.

У Европи, увозници или произвођачи соларних панела одговорни су за њихово одлагање по крају радног века.

Многима је драже да их згробе и пренесу на отпад, што је много јефтиније.

Дефрен признаје да је интензивно рециклирање соларних панела још увек у повоју.

Сорен и његови партнери рециклирали су нешто мање од 4.000 тона француских соларних панела прошле године.

Али постоји потенцијал да се постигне много више.

И он је то претворио у његову мисију.

„Тежина свих нових соларних панела продатих у Француској прошле године је била 232.000 тона", наводи.

Каже да ће он толико морати да скупља сваке године, када се истроше за две деценије.

„Кад се то буде догодило, моја замисао је да осигурам да Француска постане светски технолошки лидер", наводи.

Да ли су соларне фарме решење за климатске промене:

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]