Србија и животна средина: Како су ђаци од лименки направили соларни панел

Замислите сцену - после недељног ручка, попили сте хладан, освежавајући напитак - пиво или сок и спремате се да баците лименку у канту за ђубре.

А шта када би вам неко рекао да то не радите, већ да сачувате лименку јер, може да послужи као део соларног панела који би у једном тренутку могао да вам загреје кућу, а притом не загађује животну средину?

Група ученика гимназије „Бора Станковић" у Нишу направила је такав модел панела и представила га на такмичењу Изазов специјал.

„Топлане и домаћинства која се греју на угаљ и пелет највећи су загађивачи животне средине, а нису сви у финансијској могућности да купе праве панеле", каже за ББЦ на српском Растко Петровић, једна од ученика.

Александра Сретеновић, доценткиња на катедри за Термотехнику на Машинском факултету у Београду образлаже да овај изум можда неће одмах и у потпуности решити проблем загађења животне средине, али хоће начин на који ученици размишљају.

„У добро изолованим објектима овакав систем може довести до осетне промене температуре", објашњава Сретеновић за ББЦ на српском.

У Србији се, према подацима из 2020, из обновљивих извора добија око 20 одсто енергије, а у априлу је у скупштини усвојено неколико нових закона из области рударства и енергетике.

Шта је панел и како је замишљен да функционише?

Kућиште панела направљено је од дрвета, предња страна од стакла, док се на задњој страни поставља стиродур као изолација, на којој се налазе и два отвора: горњи и доњи.

Два отвора потребна су и на зиду кроз које би струјао ваздух.

„Хладан ваздух улази кроз доњи отвор и пролази кроз панел који је испуњен повезаним лименкама.

Пролазећи кроз лименке усијане од сунчевог зрака, ваздух постаје топао те се лакше пење ка горњем отвору, одакле улази у просторију", објашњава Стеван Недељковић, директор производње у ЕкоЛиму, ученичкој компанији коју су основали.

Доценткиња Сретеновић каже да је код оваквих пројеката суштина „ухватити" што већу количину ове широко доступне, бесплатне енергије и искористити је за загревање ваздуха у простору.

„Услед разлике у температури ваздуха, јавља се разлика и у његовој густини, па тако долази и до струјања, чиме се загрејан ваздух може убацити у простор који је потребно грејати.

Такав принцип користи и соларни грејач од алуминијумских конзерви", наводи она.

Ипак, упозорава на његову мањкавост јер је сунчево зрачење најмање доступно онда када је најпотребније - зими.

Смањење рачуна - један од мотива

Смањење рачуна како би постали енергетски што независнији управо је мотивисало домаћинство Џокић из Београда да купи праве соларне панеле 2016. године.

О овоме су размишљали као о дугорочној инвестицији, тврди Ана Џокић.

„Kако се грејемо на струју, желели смо да значајно смањимо рачуне и постигнемо што већу енергетску независност.

Други разлог је еколошки, што је очигледно у нашем крају где је у зимској сезони јако велико загађење од грејања на лигнит и дрва", каже Џокић за ББЦ на српском.

Иако жеља да се смањи загађење није изостала, јесте јасна законска процедура, те је породица Џокић остала ускраћена за коришћење купљеног панела.

Ана Џокић тврди да Електродистрибуција није имала јасну слику, пошто су намењени за правна лица и електране много већег капацитета, а фирма која им је инсталирала панеле није умела да их упути на следећи корак.

„Kада су процедуре прављене нико није размишљао о домаћинствима као произвођачима енергије", истиче Џокић.

Следећа адреса на коју су Џокићи покуцали јесте Оператер дистрибутивног система у Електродистрибуција Београд, где су предали први захтев за Услове за пројектовање и прикључење (УПП).

„Речено нам је да је о нашем трошку потребно инсталирати додатно бројило (па можда и посебну бандеру на улици) или већ уграђени монофазни инвертера заменити трофазним".

Тврди да су из разговора са људима који раде на овим процедурама разумели да „запослени већином немају искуства са процедуром за овај тип соларних инсталација, а да се затим сви случајеви сливају на радну групу која одлучује о свим електранама на нивоу Србије."

„То значи да наша електрана од осам панела иде на исту комисију као и она која је 2000 пута већа."

У нову процедуру, породица Џокић ушла је у септембру прошле година, пет година пошто је предала први захтев, а одговор ОДС-а на нови још није добила.

Немогућности и препреке на које су наишли их нису зауставиле, па су решили да свој случај учине јавним, што је био један од окидача за покретање енергетске задруге Електропионир.

Новим законом до поједностављене процедуре?

Према закону који је у Скупштини Србије усвојен крајем априла, биће основан и посебан фонд за за енергетску ефикасност кроз који ће као национални циљ бити постављен покушај да смањимо трошење енергије", казала је Зорана Михајловић, министарка рударства и енергетике

Нови закон ће, тврди, омогућити да буде више соларних панела на крововима породичних кућа, стамбених зграда и производних хала, а процедура за уградњу биће краћа и једноставнија.

„Ради се на томе да ти уговори буду што једноставнији, и да од тренутка доношења одлуке о постављању соларних панела, до потписивања уговора не би требало да прође више од два до три месеца", рекла је Михајловић.

Из Министарства рударства и енергетике нису одговорили на питања ББЦ-ја на који конкретан начин ће се убрзати процедуре прикључивања кровних соларних електрана на домаћинствима и како ће и да ли цена услуге бити умањена.

Трачак наде

Стеван Вујасиновић, извршни директор РЕС фондације која се бави енергетском ефикасношћу, тврди да Србију после усвајања новог закона из ове области, чекају три озбиљна изазова.

„Потребне су најхитније промене у начину на који производимо, дистрибуирамо и користимо енергију", истиче он.

Важно је привести крају експлоатацију угља и других фосилних горива и изместити производњу енергије из једне или неколико централа у десетине хиљада домаћинстава, тврди Вујасиновић.

„Потребна је и дигитализација која представља прелазак са застарелих начина управљања енергијом на паметне мреже и начине управљања", додаје.

Шта даље?

Нишки ђаци већ су почели да размишљају да унапреде производ јер, како кажу, „црвена лампица еколошког аларма не престаје да трепери".

Једна од опција је уграђивање соларног колектора који би топлоту претварао у електричну енергију, да би се добијена струја користила и за кућне послове, а не само за грејање.

План им је да успоставе сарадњу са градом Нишом, али и са другим основним и средњим школама како би имали помоћ у прикупљању лименки. За потребе овог панела лименке су прикупљали сами.

„Желимо да пропагирамо питање екологије и подстакнемо старије да и они поведу рачуна о животној средини", поручили су ученици и ученице иноватори из Ниша.

Србија и зелена енергија

У Србији се, према подацима за 2020. годину, из обновљивих извора добија одсто 19 одсто енергије.

„Србија ће у будућности морати све више да се окреће добијању енергије из обновљивих извора", рекао је крајем прошле године декан Шумарског факултета у Београду Ратко Ристић за ББЦ на српском.

На тај начин, Србија би пратила европску енергетску политику, а такође би се обезбедила за будућност у којој ће свет неминовно потрошити залихе фосилних горива, из којих се тренутно добија око 80 одсто енергије на глобалном нивоу.

Око 70 одсто електричне енергије који произведе Електропривреда Србије потиче из термоелектрана, показује Eнергетски биланс Републике Србије за 2019. годину.

То је процес који почиње од угља и завршава се упаљеним сијалицама у топлим домовима.

Разлог за висок проценат је у томе што је највећи део нашег система за производњу електричне енергије изграђен је у прошлом веку, када су се земље највише ослањале на угаљ и потенцијал великих река, објаснио је прошле године за ББЦ на српском стручњак у области енергетике Небојша Арсенијевић.

У то време технологије за производњу електричне енергије из енергије сунца, ветра и осталих обновљивих извора нису биле комерцијално доступне.

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]