Животна средина, загађење и Србија: Да ли су папирне кесе боље решење од пластичних и каква је њихова улога у домаћинству

Свима су познате комичне сцене из америчких филмова када на путу од продавнице до аутомобила, насред паркинга, гомила намирница поиспада из гломазне, браонкасте папирне кесе.

Њихова примена у Србији је нешто другачија, па се тако, између осталог, користе за паковање чоколаде и кафе код посете пријатељима и родбини, приликом доставе хране по градским насељима и као амбалажа за кокице и хлеб.

„Папирне кесе се производе од природног полимера - целулозе, који је биоразградив, односно деградира се природним путем у разумном времену од неколико дана, тако да не шкоди квалитету животне средине", каже за ББЦ на српском технолог Тихомир Ковачевић научни сарадник и начелник одсека Техникум - Барич при Војнотехничком институту.

Иако испрва делује да је папирна кеса у потпуности безбедно еколошко решење, њена производња и те како може да наштети природи.

Производни процес папирних кеса захтева много енергије и воде, ствара већу концентрацију отровних хемикалија при обради претходно посеченог дрвета, а уз све то, финални производ се углавном употреби једном, а потом баци.

„Најважније је да знамо да ништа што користимо кратко и једнократно не може да буде и еко и одрживо, па ни папирна кесица", наводи у писаном одговору за ББЦ на српском Миља Вуковић, историчарка уметности и еколошка активисткиња.

Прву машину за масовну производњу папирних кеса изумео је Американац Френсис Коле 1852, док је његов сународних Вилијам Гудејл за машину исте намене добио патент седам година касније - 12. јула.

Мерење, компост и место за одлагање папира за рециклажу

Администраторка Фејсбук групе „За мање смећа и више среће" Миља Вуковића из Београда воли папирне кесе, али се труди да их не гомила јер их већ има довољно код куће.

Нови примерци долазе ретко у њен посед и то искључиво у пекари и приликом куповине хране на мерење, када нема могућност коришћења њених вишекратних врећица које носи са собом.

Понекад у њеном домаћинству заврше и велике папирне кесе у којима су упаковани поклони.

Сву ту амбалажу, као и ону од шећера и брашна, настоји да користи више пута, колико год јој сам квалитет и околности дозвољавају.

„У једном тренутку сам здушно прихватила то да у њима гледам нешто што треба и може да се користи вишекратно и сада, поред места за пластичне кесице, имам место у кухињи где их држим и узимам".

Према истраживању британске Еколошке агенције из 2006. године, папирне кесе морају најмање три пута да се употребе да би „имале нижи потенцијал за глобално загревање" од једнократне најлонске кесе.

Најлонску кесу, према истој студији, потребно је користити поново макар четири пута, док та бројка код памучног цегера износи 131, због велике количине енергије која се троши током производње.

Погледајте видео о кесама

Ако је папирна кеса оштећена или масна и не може поново да се употреби, најбоље решење је, наглашава Вуковић, да се не шаље на рециклажу, већ да се „компостира", односно да се од ње направи „драгоцена земља".

Ово правило важи нарочито ако су у питању такозване натрон кесе „боје картона".

Компостирање представља процес биолошке разградње органске материје и обогаћивања земљишта хранљивим материјама.

„То је одлична, изузетно пожељна еколошка пракса - и индивидуално и јавно, тј. комунално компостирање је пракса чијем развијању треба што пре да се озбиљно посветимо", истиче активисткиња.

Ако је искоришћена папирна кеса поцепана, Вуковић препоручује да се стави на место за одлагање папира за рециклажу.

Нешто је труло у производњи папирних кеса

Са еколошког аспекта посебно је проблематичан целокупни пут добијања папирних кеса.

Њихова производња изискује сечу шума за шта се користи тешка механизација која троши необновљиве изворе енергије - фосилна горива, објашњава Тихомир Ковачевић, некадашњи истраживач сарадник у Иновационом центру Технолошко-металуршког факултета, на коме је и докторирао.

Сагоревањем ових горива ослобађају се велике количине гасова, пре свега угљен-диоксид, услед чега долази до прекомерног загревања земљине површине, односно до ,,ефекта стаклене баште".

После обезбеђивања сировине следи хемијска прерада дрвета, при чему се, наглашава технолог, користе „јако агресивне хемикалије" попут натријум сулфида, натријум хидроксида (каустична сода), натријум хипохлорит, водоник пероксид и друго.

„Поред тога, у процесу добијања целулозне пулпе троши се огромна количина електричне енергије и воде", каже Ковачевић.

Додаје да управо у индустрији папира настаје највећа количина отпадне воде, чији је „поступак третмана јако скуп".

Еколошка штета делом може бити ублажена сађењем нових шума које би замениле посечена дрвећа, што помаже да се надомести ефекат климатске промене, јер дрвеће апсорбује угљеник из атмосфере.

Уметност од папирних кеса

Судбина папирних кеса када стигну у неко домаћинство у Србији је различита.

Код већине она брзо заврши у контејнеру пуна смећа, али постоје и људи који јој доделе нешто креативнију улогу.

Тако је Марица Панић из Крагујевца покупила гомилу папирних кеса са посла, преосталих од доставе хране и искористила их за израду украсних корпица за ускршња јаја.

„Трудим се да живим тако да све оно што може да се рециклира или поново употреби, да пронађем још неку намену и искористим још неки пут", говори Марица за ББЦ на српском.

На идеју је дошла уочи овогодишњег Ускрса, тражећи начин да украси трпезу тако да буду интересантна и њеном двогодишњем сину.

„Те папирне кесе са посла су ми биле одличне јер нико неће да их узме, а у 99 одсто случајева се баце", истиче Крагујевчанка.

Од једне кесе, направила је десетак корпица.

Маричине рециклиране минијатуре стигле су и до вртића у који иде њен син, где су сви малишани добили по један примерак за себе.

„Сви су били презадовољни", додаје она.

Поред уметности, папирне кесе у њеној кући, служе и практичној сврси - за паковање сендвича и намирница које „не смеју да стоје на влажном".

Можда би им пронашла још неку намену, али је у томе спречава однос пластичних и папирних кеса по великим маркетима и продавницама у Крагујевцу, који је ,,апсолутно на страни првих".

„Сем у продавницама робе на мерење, кеса које сам употребила од доставе хране и украсних кеса које купујемо, апсолутно се нигде не употребљавају.

„Просто се изненадим када видим да ми неко даје папирну кесу", љутито саопштава Крагујевчанка.

Еколошка битка пластичних против папирних кеса

Многи људи којима је стало до заштите животне средине сматрају да је папирна кеса бољи избор у односу на пластичну, због чега се, у складу са околностима, неретко опредељују за њу или неку другу алтернативну варијанту.

Међутим, према студији из 2011. године коју је израдила Скупштина Северне Ирске, за производњу папирне кесе „потребно је четири пута више енергије него за прављење најлонске."

Ковачевић наводи да су папирне кесе и до седам пута теже од пластичних, што повећава трошкове транспорта и утрошка горива, те последично појачава негативни утицај на животну средину.

„Механички су лошијег квалитета, цепају се, масте се и немогуће их је рециклирати за поновну употребу.

„Век трајања им је кратак - у суштини су једнократне.", наглашава доктор технолошких наука.

Он каже да ако би папирне кесе замениле пластичне, потрошња папира као „амбалажне сировине" повећао би се за 32 до 35 хиљаде тона.

Проценат рециклаже папира у Србији би се тако смањио за најмање 20 до 30 одсто, пошто овај папир не би био рециклиран.

„За производњу једне тоне папира треба посећи 17 до 20 стабала старости у просеку 17 година.

„Дакле, за потрошњу папира у Србији било би неопходно посећи више од пола милиона стабала годишње", наглашава технолог позивајући се на друге изворе.

„Еколошка предност" папирних кеса у односу на пластичне огледа се пре свега у томе што је биоразградива.

Папирне кесе се разлажу од шест недеља до три месеца, док је пластичним кесама потребно између 400 и 1.000 година.

Пластичне кесе се праве најчешће праве од полиетилена ниске (LDPE) и високе густине (HDPE).

Полиетилен је стуктурно једноставан полимер који се добија хемијском реакцијом - полимеризацијом хемијског једињења - етилена.

Сировинска база полиетилена је нафта.

Активисткиња Вуковић као једну од мана папирних кеса посебно издваја то што је њихов „производни угљенични отисак" већи од пластичких.

Угљенични отисак је мерило емисије гасова са ефектом стаклене баште сваког човека.

Производња једне папирне кесе емитује око пет килограма угљен-диоксида, а танка пластична кеса од полиетилена високе густине (HDPE) око 1,6, тврди Вуковић.

„Дакле, папирне кесе природу, у процесу производње, ,коштају' више од производње пластичне кесе".

Иако многи мисле да је цегер најбоље еколошко решење, активисткиња истиче да се током производње новог памучног цегера емитује 270 килограма угљен-диоксида.

Проблем по животну средину настаје и уколико „папирна кесица не заврши на рециклирању или компостирању", већ на депонији где током лоше разградње доприноси „емисији угљеничних гасова".

Има ли алтернативног решења?

Постоји неколико мање или више прихватљивих замена за папирне, али и пластичне кесе.

Последњих година заступљене су биоразградиве кесе којима се, објашњава технолог Ковачевић, додају адитиви на бази природног скроба.

„Ипак и тада заостају сегменти ланаца основног полиетиленског ланца, који представља микропластику која је можда и највећи проблем за животну средину."

Њихова добра страна је, додаје, што су „рециклабилне", па је системским решењем сакупљања, транспорта и третмана у депонијама за рециклажу пластичног отпада могуће добити „материјал од кога се поново могу добити кесе".

Активисткиња Вуковић сматра да је најбоље еколошко решење и замена за пластичне и папирне кесе - цегер или вишекратна врећа за робу на мерење од рециклираног или коришћеног текстила.

„То је најбоље решење - вишекратна употреба торби и врећица које су направљене од одбаченог и половног текстила кога има свуда око нас и то у великим количинама", оцењује активистикиња.

„Ми смо, као цивилизација, сувише проширили ту праксу једнократности и то је нешто што једноставно треба да променимо што пре", закључује.

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]