Потпис испод фотографије, Славље навијача у Рабату, главном граду МарокаПодаци о чланку
Аутор, Катарина Стевановић и Марко Протић
Функција, ББЦ новинари
У античко доба, владари старог Рима дивили су се грациозним лавовима са Атласа, данашњег Марока, који су се борили против гладијатора широм арена царства, па и у Колосеуму, у срцу империје.
Две хиљаде година касније, правих лавова са Атласа више скоро да и нема у природи, нестала је и римска империја, али група момака из Марока борбама у модерним, фудбалски аренама задобила је наклоност пробирљиве публике.
Фудбалска репрезентација Марока се победом над Португалом од 1:0 пласирала у полуфинале Светског првенства и постала прва афричка селекција и прва земља са већинским арапски становништвом којој је то пошло за руком.
Пре почетка првенства, мало ко је Мароканцима давао шансе да ће проћи и први круг такмичења у групи са Белгијом, Хрватском и Канадом, али су је они освојили, без пораза.
Противник Мароканаца у полуфиналу биће бранилац титуле, селекција Француске.
„Све је могуће - зашто Мароко не би освојио титулу светског првака. Верујемо у моћ Африке", еуфорично говори Хасуни.
Аутор фотографије, Reuters
Потпис испод фотографије, Славље у Казабланки
После победе над Белгијом у групи, Мароканци су направили нову сензацију елиминисавши Шпанију у осмини финала, после бољег извођења пенала.
„Играју са пуно љубави и много самопоуздања. Селектор Валид Реграгуи је наш суперхерој, најзаслужнији напоран рад и велики успех", описује за ББЦ на српском Хинд Дану, из Мекнеса, једног четири царска града Марока - титуле које имају само историјске престонице ове земље.
Љубав према репрезентацији о којој говори Хинд можда додатно појачава чињеница да су најбољи фудбалери Марока играчи рођени у дијаспори.
Везиста Хаким Зијех и Софијан Амрабат рођени су у Холандији, голман Јасин Бону у Канади, а одбрамбени играч Ашраф Хакими у Мадриду.
„Екипа је показала невероватан борбени дух, једва чекам следећу утакмицу", мишљења је Софијан Ел-Хамри из Рабата.
А после окршаја са Португалом, деловало је као да су сви становници Рабата изашли на улице.
„На улицама је било невероватно славље, хиљаде и хиљаде људи, деце, одраслих. Многи су плакали, биле су то сузе среће и поноса", преноси атмосферу Нада Хасуни.
Њена суграђанка Кадиџа Буфус каже да је и од почетка Мундијала град у стању еуфорије и да се „слави даноноћно".
Аутор фотографије, Reuters
Али резултати Марока нису се славили само у тој земљи - извештаји о навијачким журкама стизали су из европских и афричких градова, као и са Блиског истока.
„Велика је част бити међу четири најбоље репрезентације на свету.
„Без обзира на политичке ставове, овај Мундијал је показао да постоји много разлога да се прво уједини Африка, а онда и арапски свет", мишљења је Кадиџа Буфус.
Иако већина репрезентативаца Марока, њих чак 19 од 23, игра у европским клубовима, то је екипа која, изузев донекле Зијеха и Хакимија, нема изразиту суперзвезду.
Тај недостатак, ако се уопште може тако назвати, надокнадили су снажним тимским духом.
И још нечим, како тврди Нада Хасуни.
„Ово више није изненађење за нас, верујемо у тренера и играче.
„Као што је рекао селектор, момци поседују Ниа - то je арапски израз који значи добра намера".
А поред тимског духа и добрих намера, челична одбрана је била један од главних адута на путу до полуфинала.
У пет одиграних мечева до сада на Мундијалу у Катару, Мароко је примио само један гол.
„Одбрана је знала како тактички да одговори на сваки покушај Португалаца. И на целом турниру до сада делују скоро несавладиво", оценио је Софијан Ел-Хамри.
Аутор фотографије, Kadidža Bufus
Потпис испод фотографије, Окупљање навијача у Рабату
За Кадију Буфус из Рабата, полуфинале против Француске није крај Мундијала за Мароко, а Лавове са Атласа у финалу види и Ел-Хамри.
„Можемо до меча за трофеј. Ево, рецимо, нека буде 2:0 за нас против Француске. Ма, може и победа на пенале, само да прођемо", каже он.
А док навијачи Марока, као и многи неутрални широм света ишчекују нову битку Лавова са Атласа, као да се чују, прво из даљине тихо, а онда све гласније, ритмови песме поп звезде Шакире „Овај пут за Африку" („This time for Africa"), док у ваздуху лебди питање - да ли је заиста време да титуле дође на овај континент.
