Светско првенство у Катару: Роберто Бађо, Југославија - Аргентина и друге пенал серије које су обележиле Мундијале

Једна лопта, један играч, један голман и милиони гледалаца који су задржали дах, а и казаљке као да су мало успориле, само да не пропусте пенал серију у финалу Мундијала.

Али пенал је лако дати, зар не - гол је широк седам метара, а лопта од њега на само 11 - како голман уопште има шансе да обрани, ко ће то промашити?

Па, многи, јер су пенали увек лутрија, кажу многи, иако су пре психолошке битке и ратови.

Јер тај велики гол, у тренутку када вам промашај занавек посред чела лепи етикету трагичара, напрасно постане мањи од маковог зрна.

Видело се то и у Катару, где су две утакмице у осмини финала одлучене једанаестерцима, а неки од најбољих фудбалера света нису успели да убаце лопту у мрежу.

На крају је Мароко био успешнији од Шпаније, као и Хрватска од Јапана.

Шпанцима није помогло ни то што им је, сада већ бивши селектор Луис Енрике (добио је отказ одмах после елиминације од Јапана), дао играчима домаћи задатак током прошле године да шутирају 1.000 пенала.

Очигледно је да домаћи задатак нису урадили.

Пенал серије као вид решавања нерешених утакмица - до тада је углавном игран нови меч - уведене су почетком седамдесетих, иако их је било и раније.

Једна од првих у историји, ако не и прва, била је у Југославији још 1952. године, у оквиру Купа маршала Тита у Ријеци, када је Кварнер (данас НК Ријека) са беле тачке победио осијечки Пролетер (данас НК Осијек).

У историји светских првенстава одржане су 32 пенал серије и неке од њих се посебно памте.

Пенали који су „умало спречили рат": Аргентина - Југославија 1990. године

Репрезентација Југославије, како год да се звала у том тренутку и под којом год наступала, у историји је само једном била део мундијалске пенал серије.

То се догодило у четвртфиналу Мундијала 1990. у Италији, последњем на којем је учествовала Социјалистичка Федеративна Република Југославија (СФРЈ).

На другој страни терена била је моћна Аргентина, предвођена Дијегом Армандом Марадоном, али су и „плави" у штуцнама имали читав низ адута.

Неки од њих су Роберт Просинечки, Сафет Сушић, Драган Стојковић Пикси, Златко Вујовић, Рефик Шабанаџовић, Дарко Панчев и Дејан Савићевић.

Меч против „гаучоса" завршен је 0:0, а голова није било ни после продужетака - пенали!

Први се за лопту ухватио актуелни селектор Србије Драган Стојковић Пикси и промашио, али је исто је нешто касније урадила и славна десетка Аргентине.

Томислав Ивковић, тадашњи голман Југославије, до краја живота ће моћи да се хвали како је одбранио пенал ником другом до Марадони, једном од најбољих фудбалера у историји.

Иначе, економиста Игнагсио Паласиос-Уерта је на основу проучених 212 пенал серија, у периоду од 1970. до 2008, израчунао је да тим који први шутира побеђује у 61 одсто случајева, писао је раније Спортклуб.

Зато је он годинама био један од главних заговорника промене система - уместо наизменично (АБАБ), он сматра да би праведније било као у тениском тај брејку (АББА).

А после Стојковића пенал су погодили Просинечки и Савићевић, док Драгољуб Брновић је промашио, али и Педро Трољо, тако да је семафор показивао 2:2

Аргентина је погодила и у петој серији, када лопту узима Фарук Хаџибегић и - промашује.

„Гаучоси" су отишли у полуфинале, где су такође на пенале били бољи од Италије.

Међутим, у финалу их је савладала Немачка.

Југославије убрзо више није било, распала се у крвавом рату, али су деценијама касније и даље актуелне дебате да ли би сукоба било да су „плави" у Италији нешто урадили.

Свакако су имали квалитет за то.

Ливаковић хобитница, Ракитић рекордер: Хрватска као махер за пенале

Храбро се Јапан борио против фаворизоване Хрватске у четвртфиналу Мундијала у Катару, али је вицешампион света са беле тачке ипак однео победу.

Како и не би, када имају толико искуства у томе.

На путу до финала Светског првенства у Русији, „ватрени" су чак два пута избацили противника после удараца са 11 метара.

Прво су у осмини финала били бољи од Данске, а онда у четвртфиналу и од Русије.

Пенал за победу у оба меча погодио је Иван Ракитић, тада фудбалер Барселоне, а данас Севиље, због чега се он и даље води као играч са највише погођених одлучујућих пенала у мундијалској историји.

Исто тако је и Данијел Субашић, тадашњи голман Хрватске, један од голмана са највише одбрана у историји пенал серијама на СП - три је одбранио Данцима, а један Русији.

Четири одбране имају и Немац Харалд Шумахер (два Француској 1982. и два Мексику 1986) и Серђо Гојкочеа (два Југославији и два Италији 1990. године).

Доминик Ливаковић, актуелни голман селекције Хрватске, веома је близу - чак три пенала одбранио је репрезентативцима Јапана.

Историјат пенал серија на Мундијалима

Први пут су уведени 1978. године у Аргентини, иако до њих тада није дошло.

Систем такмичења је био другачији - после групне фазе следиле су нове групе, где је могуће да буде нерешено, тако да су опције за пенале били само финале и меч за треће место.

Четири године касније, на Светском првенству у Шпанији, систем је био сличан, али су уведене и полуфиналне утакмице.

У једној од њих, између Немачке и Француске, виђена је прва мундијалска пенал серија у историји, када да су Немци били бољи и пласирали се у финале.

Тамо их је савладала Италија, али ће „панцери" током година постати прави мајстори за ударце са беле тачке на светским првенствима.

До сада су учествовали у четири пенал серије - 1982, 1986, 1990. и 2006. године - и сва четири пута су били успешни.

Најближа им је Хрватска са скором три од три.

А актуелни систем такмичења, са 16 репрезентација у нокаут систему после групне фазе, важи од 1986. у Мексику, од када већ долази до значајног пораста пенал серије.

Те године их је било три, а већ 1990. у Италији четири, што је поновљено још само три пута - 2006. у Немачкој, 2014. у Бразилу и 2018. у Русији.

Највише пенал серија имали су Аргентина и Шпанија, по пет - „гаучоси" 1990. два пута (једном против Југославије), 1998, 2006. и 2014, а „фурија" 1986, 2002. два пута, 2018. и 2022. године).

Занимљиво је да Аргентина у тих пет има четири победе и један пораз, а Шпанци обрнуто -једну победу и четири пораза, што је и највише изгубљених пенал серија у историји мундијала.

Само две су биле у финалима.

Дајана Рос и Роберто Бађо: Италија - Бразил 1994.

Светском првенству у Америци 1994. године, првом ван Европе и Јужне Америке, као да је било суђено да се заврши пенал серијом.

Јер пеналом је турнир и почео пеналом, или барем неком његовом верзијом.

Трчала је тог 17. јуна 1994. певачица Дајана Рос кроз читав шпалир људи по терену стадиона у Чикагу, право ка лопти која ју је мирно чекала на белој тачки.

Голман је био спреман - иако је гол био знатно ближи, не баш на 11 метара - али није ни имао потребу да реагује.

Рос је промашила читаву конструкцију.

Специјални ефекти су ипак били ту - гол се по плановима организатора свакако распао, иако лопта није баш дола у прилику да га поцепа.

На том турниру одигране су три пенал серије, од којих се посебно издваја четвртфинални судар Шведске и Румуније, која је била хит тог првенства.

Плавокоси Румуни - сви су офарбали главе специјално за СП - на крају су испали промашајем Миодрага Белодедића, некадашњег фудбалера Црвене звезде.

Белодедић је три године раније био прецизан са беле тачке, када је на мечу Звезде и Олимпика из Марсеја улог пенал серије била титула првака Европе, коју је Звезда и освојила.

А онда је дошло финале Италије и Бразила, када после регуларних 90 и додатних 30 минута такође није било победника - пенали!

Франко Барези, чувени дефанзивац Милана и „азура" први се ухватио за лопту и - промашио, али је исто урадио и Марсио Сантос из Бразила.

На крају је највећи притисак био на Роберту Бађу и његовом репићу по ком је био препознатљив - Италија је била у заостатку 3:2 и Бађо је морао да погоди.

Међутим, попут Дајане Рос, Бађо је промашио, само што је лопта овог пута лопта отишла преко пречке и Бразил је освојио четврту титулу.

Бађо је иначе и играч са највише учешћа у пенал серијама на Мундијалима и сва три пута их је изгубио, иако је и 1990. против Аргентине и 1998. он био прецизан.

Бађови пенали били су и део рекламне кампање једног светски познатог произвођача вискија, а гесло је гласило „Настави да ходаш" (Keep walking).

Судар титана и удар главом: Италија - Француска 2006.

Друга пенал серија у финалима Мундијала била је 2006, када су се у ударцима са беле тачке такмичили репрезентативци Француске и Италије.

Тај меч је малтене почео пеналом и сударом двојице титана - Зинедина Зидана, једног од најбољих фудбалера у историји и Ђанлуиђија Буфона, чувеног италијанског голмана.

Зидан је тада показао мајсторство.

У финалу Мундијала, пред 70.000 гледалаца на Олимпијском стадиону у Берлину, када су све очи упрте у њега, пред страшним Буфоном, извео је „пањенку".

Реч је о посебној врсти извођења пенала, када се лопта само благо подбоде и лагано уђе у мрежу, под претпоставком да ће се голман унапред бацити на једну страну.

Лепота „пањенке" је у томе голман само трен касније голман зна да лопта иде у гол, али је само прати погледом, јер гравитација му не дозвољава да се у паду врати на средину гола.

Али у томе је и ризик за извођача - голману ће лопта, ако сачека, само лагано пасти у наручје, тако је питање ко сме да ризикује и шутира на тај начин.

Први такав пенал извео је Чех Антонин Пањенка у финалу Европског првенства 1976. између Чехословачке и Западне Немачке, одиграном на стадиону Црвене звезде у Београду.

Тим голом Чехословаци су постали шампиони Европе, а тај луцидни начин извођења пенала добио је име по његовом аутору.

Те 2006. меч је такође отишао у продужетке, када је Зидан, после Буфона, имао још један судар, али нефудбалски, већ главом са грудима Марком Матерацијем.

Матераци му је добацио нешто о сестри, Зидан га ударио главом и добио црвени картон, што је постао један од најпознатијих тренутака у историји свих Мундијала.

На крају је дошло до пенал серије у којој су сви Италијани били прецизни, да би од „триколора" промашио Трезеге.

Трофеј је отишао у руке „азурима", који од тог тренутка немају ниједну победу у нокаут фазама СП, док се у Катар нису квалификовали.

Занимљиво је и да су Италија и Француска имали највише међусобних пенал серија у историји Мундијала - укупно две.

Прва је била 1998. када су Французи били бољи.

Магични Крул, Суарезова рука и још понешто

У дугој историји Мундијала било је још доста пенал серија које се памте.

Ту је, на пример, меч Бразила и Француске у четвртфиналу СП у Мексику 1986. године.

Са једне стране били су Сократес, Зико друге бразилске легенде, а са друге Платини, Тигана и други француски великани.

Промашили су и Сократес и Платини, али и Жулио Цезар у последњој серији Бразилаца, што значи да је Француска прошла даље.

„Триколори" ће се у следећем колу изгубити од Западне Немачке, која је у финалу имала заказан сусрет са Аргентином, Марадоном и његовом „божијом руком".

Божија рука је однела победу, али су Французи освојили бронзу.

Занимљиво је и било и четири године касније у Италији, када је Западна Немачка у полуфиналу ишла на Енглеску.

Немцима је предност донео Андреас Бреме, али је десет минута пре краја поравнао Гари Линекер, па се отишло у продужетке и пенале.

А тамо сурова немачка ефикасност.

Питер Шилтон, енглески голман, није имао апсолутно никакве шансе да одбрани ниједан пенал - сви су били јаки и прецизни ударци баш тамо где треба.

Немачка је прошла даље и славила у финалу против Аргентине.

Посебно се памти и кад су Холанђани на мечу против Костарике на Мундијалу 2014. пред пенале заменили голмана.

Уместо Јаспера Силесена на гол је стао Тим Крул само како би бранио једанаестерце - одбранио је два и изборио полуфинале за његов састав.

А ту је и чувани случај из 2010. године, на мечу Гане и Уругваја, који је једна од најдраматичнијих епизода у мундијалској историји.

Гана је водила, Уругвај изједначио и тим резултатом се отишло у продужетке.

А онда је у 120. минуту, на самом крају другог продужетка, после једне гужве у шеснаестерцу, лопта умало завршила у голу Уругваја.

То би се и десило да је на гол линији није руком намерно блокирао Луис Суарез, некадашњи нападач Барселоне, за шта је моментално искључен, али је тиму донео још једну шансу.

Гани је досуђен пенал који им доноси пласман у полуфинале, али њега Асамоа Ђан пенал промашује.

На крају је све отишло у пенал серију, где је Уругвај био бољи и прошао даље.

Пенали су током година доносили и нека од највећих изненађења на светским првенствима.

На СП у Јапану и Јужној Кореји 2002, Кореја се у четвртфиналу састала са моћном Шпанијом.

Одлучујући пенал промашио је Хоакин, легенда Реал Бетиса, што је Јужној Кореји донело највећи успех на Мундијалима у историји.

То све значи да нових изненађења можда буде и у Катару, на пример мечу Хрватске и Бразила.

Моћан је „селесао", али ни „ватрени" нису тако лоши... Посебно са беле тачке.

Пратите нас на Фејсбуку,Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]