Светско првенство у Катару: Три неочекивана хероја Србије на Мундијалу (и тројица која су често ту)

Да, снивали су се неки велики сни о победи Србије над Бразилом, проласку у осмину финала, можда и још који корак даље, уз и понеку калкулацију ко би све тамо могао да буде противник, а игра се један меч, све је могуће, лопта је округла...

На крају - статива, или је чак та округла лопта отишла далеко преко гола, небу под облаке.

Србија је такмичење на Светском првенству у Катару завршила још у групној фази и то на последњем месту Групе Г, са само једним освојеним бодом.

Да, било је ту доста пропуста, зјапећих рупа на средини терена и у одбрани, што показује чак осам примљених голова.

Од „орлова" је на читавом Мундијалу лошија била само Костарика са 11, и то пре свега због чак седам примљених од Шпаније.

Костарика и Србија су биле у истој групи на Мундијалу у Русији 2018. године и обе су завршиле такмичење већ после три утакмице.

Међутим, Србија је у Катару, на пример, постигла сасвим солидних пет голова, што је више од половине репрезентација које су успеле да изборе пласман у нокаут фазу.

У те три утакмице - против Бразила, Камеруна и Швајцарске - посебно су се истакла три имена.

Неочекивани хероји

Иако је Србија у Катару примила чак осам голова, један од најбољих утисака из читаве репрезентације оставио је голман - што доста говори о игри читавог тима.

Једноставно речено, ниједан гол не иде њему на душу.

Да је Милинковић Савић био на нивоу задатака говори и статистика.

У оквир његовог гола ишле су 24 лопте, а одбранио је 16, од чега девет из казненог простора.

А ту посебно забрињава чињеница да је на гол Србије упућено чак 50 шутева.

Вања је током турнира показао и одличну игру ногом - раније је играо у пољу, али не воли да трчи, па је стао на гол - као и праву смиреност.

Милинковић Савић има 25 година и голман је италијанског Торина, али би у зимском прелазном року лако могао добро да наплати одличне игре у Катару.

Одмах за Вањом иде Страхиња Павловић, најбољи од штопера Србије на овом првенству.

Срчани Павловић био је, као и увек, један од најборбенијих на терену против кога год да је играо, а знао је и да повуче лопту напред.

Делује то увек и те како ризично, али је углавном успешно, јер Павловић за само неколико секунди прегази готово читав терен и стигне пред гол противника.

За сав труд, у мечу против Камеруна награђен је и првим голом за Србију на Мундијалу, што је убрзо довело и до преокрета, али „орлови" тај резултат нису успели да сачувају до краја меча.

Имао је и грешака, поготовопротив Бразила, када је меч играо стегнут због жутог картона добијеног већ у седмом минуту, али је касније био све сигурнији.

Павловић има само 21 годину, одличан је био и у квалификацијама и у наредној деценији могао би да буде прави стуб репрезентативне одбране.

Уколико би ту борбеност успео да тактички уоквири и игра мање ризично, могао би да буде штопер светског калибра.

Нешто слично успео је Јошко Гвардиол из Хрватске, који је још годину дана млађи од Павловића.

Живковић је најбољу партију на Мундијалу пружио против Камеруна, када је забележио две асистенције.

Посебно је ефектна била друга, после одличне акције читавог тима, када је ћушну лопту Александру Митровићу на петерац, само да је смести у празну мрежу.

И када год је Србија нападала, фудбалер солунског ПАОК-а је на десном боку био каква-таква претња - на почетку меча против Швајцарске погодио је и стативу.

Међутим, кад су се „орлови" бранили, ту је с времена на време знало да буде проблема, је Живковић није бек, па ни његова офанзивна верзија, тј. такозвани крилни бек (wing-back).

Тако је против Швајцарске на тој његовој десној страни доста шкрипало, али је против Бразила одиграо сасвим солидан меч, иако му је Винисијус Жуниор често бежао.

Али то је Винисијус, један од најбољих фудбалера света, коме он не бежи?

Живковић има 26 година, у последњих неколико мечева се усталио у првој постави и могао би да буде решење селектора Стојковића на десном боку у наредном периоду.

Мечеви Србије на Мундијалу

И они који су увек ту

Стрелац одлучујућег гола на мечу против Португала, који је Србију одвео на Светско првенство, стигао је ровит у Катар, што је Стојковић више пута истакао као велики проблем.

Ипак, Митровић је после дуге паузе играо на мечу против Бразила, где није могао много.

А онда је почео да ради оно у чему је најбољи - даје голове.

Против Камеруна је дао трећи гол, када су многи (погрешно) мислили да је све готово, да би потом мрежу затресао и Швајцарцима, после одличног трзаја главом.

Два гола на три утакмице, сасвим добра статистика.

Међутим, да је најбољи стрелац у историји националног састава могао боље - могао је.

У неколико наврата је промашио изгледне шансе, пар пута и шутирао када је могао да дода саиграчу у далеко бољој ситуацији, а често је на терену остајао и без снаге.

Све то вероватно је последица дугог одсуства са терена.

Иако има дуг стаж у репрезентацији, Митровића и даље има „само" 28 година и једно је сигурно - још дуго ће предводити навалу националног тима.

А то значи и још много голова.

Капитен Тадић је већ дуго један од најстандарднијих и најефикаснијих репрезентативаца Србије и од њега се на овом Мундијалу много очекивало.

Иако је с времена на време деловао можда помало и немоћно против Џаке, Каземира, Кундеа и других директних ривала, Тадић је на крају урадио шта је до њега.

Из Катара враћа са две асистенције у џепу на три меча, а то је његов главни посао.

Обе су дошле после перфектних центаршутева - прва Павловићу против Камеруна, а друга Митровићу против Швајцарске.

Влаховић има само 22 године, а његов квалитет никоме није изненађење - то нешто говори.

Тренутно је најатрактивнији играч репрезентације, неко о коме прича читав свет.

Игра за Јувентус, снажан је, јак, брз, добро игра и са обе ноге и главом, због чега важно за једног од најбољих нападача планете.

Међутим, Влаховић је у Катар такође стигао повређен, због чега се није много наиграо.

На терену је провео тек нешто више од 80 минута у два мела - 24 против Бразила и 55 против Швајцарске, уз још понеки у зауставним временима - и забележио један гол.

И то прилично ефектан, из окрета, у малу мрежу.

Тај гол, из готово једине шансе коју је имао на Мундијалу, потврђује велики Влаховићев квалитет, иако су многи и од њега очекивали више.

За то више било је потребно да буде здравији, уз можда мање трачева о секс скандалима у оквиру репрезентације и наводном сукобу са селектором Стојковићем, што је негирао на конференцији за медије.

Ипак, Влаховић је и даље веома млад и са Митровићем би у наредних неколико година могао да чини убитачан тандем репрезентације у нападу.

Шта даље?

Селектор Стојковић по повратку из Катара изјавио је на конференцији за медије да остаје селектор, а потом и да нико од играча после Мундијала није најавио повлачење из репрезентације.

То значи да би Србија у квалификације за Европско првенство могла са тимом који је национални дрес бранио и на Мундијалу.

Најстарији у саставу је капитен Тадић са 34 године, али делује да он још не планира пензионисање у националном дресу - нити има разлога за то, јер је физички у одличном стању.

Још шест играча је ушло у четврту деценију живота - Марко Дмитровић, Филип Костић, Филип Ђуричић имају по 30, Немања Гудељ и Филип Младеновић 31, а Стефан Митровић 32 године.

Али ту су и младе снаге.

Пут до првог тима већ су прешли Павловић и Иван Илић који имају 21 годину и Влаховић са 22, а већина играча из првог тима је тек неколико година старија.

То значи да ће већина бити ту за нове изазове, па можда и на Европском првенству 2024. у Немачкој, а потом и на Мундијалу 2026. у Америци, Канади и Мексику.

Србија први наредни меч игра већ 24. марта у Београду против Литваније и 27. у Подгорици против Црне Горе, у оквиру квалификација за Еуро.

У групи су још Мађарска и Бугарска, а прве две екипе иду даље.

Прочитајте и ове приче о Светском првенству:

Пратите нас на Фејсбуку,Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]