Светско првенство у фудбалу и Дејан Савићевић: „Србија ће или играти полуфинале, или неће проћи групу"

Подгорица, октобар 2022.

Аутор фотографије, BBC/Aleksandar Miladinović

    • Аутор, Александар Миладиновић
    • Функција, ББЦ новинар

Смео, отресит, спреман да изненади неочекиваним потезом.

Прогноза пред Светско првенство Дејана Савићевића подсећа управо на стил којим је играо један од најуспешнијих црногорских фудбалера свих времена.

„Србија ће или играти полуфинале, или неће проћи групу, а то сам и Пиксију (селектору репрезентације Србије Драгану Стојковићу) рекао.

„Распоред је много тежак - колико год волели Србију, Бразил је Бразил и биће важан психолошки моменат ако се изгуби на старту", каже председник Фудбалског савеза Црне Горе (ФСЦГ) у разговору за ББЦ на српском.

На Светском првенству у фудбалу, које се од 20. новембра до 18. децембра одржава у Катару, репрезентација Србије играће у групи са Бразилом, Камеруном и Швајцарском.

„Ако се прође група, после све може да се деси јер су европске велике репрезентације далеко од форме.

„Бразил ће се заобићи у групи, остаје Аргентина која је увек тешка ратничка екипа - са свима осталима Србија је показала да може да игра."

Дејан Савићевић играо је фудбал за подгоричку Будућност, београдску Црвену звезду, италијански Милан и аустријски Рапид, док је као селектор предводио репрезентацију Југославије (Србије и Црне Горе) од 2001. до 2003.

Како се наводи на сајту ФСЦГ, од 2001. године је и председник савеза који је самосталност стекао 2006. године, раздвајањем Државне заједнице Србије и Црне Горе.

'Пикси је увек био вођа'

Разговор о Светском првенству током јесени није нимало уобичајен: због катарских врућина, највеће фудбалско такмичење се први пут не одржава током лета.

Дејан Савићевић и у томе види шансу за балканске репрезентације.

„Волео бих да смо ми некад имали светска првенства у току сезоне јер на крају играчи дођу доста исцрпљени.

„Ми смо, што бих ја рекао, метиљави на крају сезоне и не можемо да извучемо нешто најбоље."

Београд, 18. септембар 2018.

Аутор фотографије, ANDREJ ISAKOVIC/AFP via Getty Images

Потпис испод фотографије, Дејан Савићевић и Синиша Михајловић (лево) држе пехар Купа шампиона кога су освојили у дресу Црвене звезде 1991. године

Управо то најбоље је из репрезентативаца Србије извукао селектор Драган Стојковић, дугогодишњи Савићевићев пријатељ, још из доба заједничких играчких дана у Црвеној звезди.

Легенда црногорског фудбала спремно ће рећи да је одлазак Србије у Катар заслуга управо селектора и његове независне личности.

„Он је финансијски обезбеђен, а само такви људи могу да буду независни - његов бизнис није заснован у Србији и он не зависи од власти, да ли ће му фирма радити или не.

„Остали су гледали да буду добри с неким, а он је добар сам са собом и одлучује само са сопственим стручним штабом."

Савићевић појашњава да је српски фудбал пре Стојковића значајно губио јер су утицаји били разнолики.

„Немогуће је да нико није видео Адама Марушића који сада игра код нас, него су уместо њега играле неке лопате, што ја кажем, да не спомињем имена.

„Једно време су менаџери и неке сфере на слово 'п', да их не помињем, министри и разни, хтели да воде и имају утицај."

Адам Марушић је фудбалер италијанског Лација који је могао да игра за репрезентацију Србије, али је добио шансу да се надмеће у црногорском дресу.

Осим ван терена, Савићевић сматра да је Стојковићева улога кључна и у психолошкој припреми екипе.

„Пикси је увек био вођа, има то у себи, да уђе у свлачионицу и окрене ствари, харизму да подигне екипу.

„Све ово је направљено на његовој харизми, ставу да промени размишљање."

С друге стране, Стојковићева улога данас надраста селекторску - готово да нема области у којој се он не сматра симболом српског фудбала.

„То је наш менталитет - да волимо да правимо вође, а медији у томе много помогну.

„Од Белодедића су медији правили да је већи Србин од Слободана Милошевића", каже Савићевић, подсећајући на Миодрага Белодедића, румунског фудбалера који је био члан најтрофејније генерације фудбалера Црвене звезде.

Подгорица, октобар 2022.

Аутор фотографије, BBC/Aleksandar Miladinović

Потпис испод фотографије, Спортски центар ФСЦГ у Подгорици има два фудбалска терена

Ипак, Савићевић сматра да је управо менталитет узрок тога што је репрезентација Хрватске постизала неупоредиво боље резултате од Србије у последње три деценије.

„Они су имали добру генерацију играча, национални набој већи него што је имала Србија, однос према државном грбу је био бољи у односу на српску репрезентацију.

„Њима и сад испливавају играчи, иако су многи завршили каријеру."

Репрезентација Хрватске једном је била трећа (1998), а једном друга (2018) на светским фудбалским првенствима.

На Светском првенству у Катару, Хрватска се налази у групи са Мароком, Канадом и Белгијом.

Presentational grey line

Дерби Црна Гора - Србија

Већ у марту 2023. године, квалификације за Европско првенство на терен доводе репрезентације Црне Горе и Србије.

Два пријатеља, Дејан Савићевић и Драган Стојковић, могли би да се нађу на супротним странама.

„Свако ће да се бори за своје.

„Биће то мало необично, као у Барију 1991, али све је то нормално - није то питање живота и смрти, то су само две утакмице."

У Барију 1991. године одиграно је финале тадашњег Купа шампиона, у коме је Савићевић играо за Црвену звезду, а Стојковић за Олимпик из Марсеја у који је прешао управо из Црвене звезде.

Presentational grey line

Мала база и још мање среће

Ништа неће изазвати такву емоцију код Дејана Савићевића као када се суочи са питањем када ће црногорска репрезентација бити део неког великог такмичења.

До детаља сећаће се утакмица у последњој деценији које су могле да одведу Црногорце на неко од првенстава, говориће са много страсти о сваком жутом или црвеном картону, промашеном шуту, постигнутом голу.

„Фалило нам је у неким моментима мало среће.

„Увек имамо много повређених играча - од четири до седам играча нам увек недостаје, а са малом базом тешко је направити резултат."

Проблем малог избора играча Савићевић је пробао да реши у суседству.

Протеклу деценију обележило је давање прилике да заиграју за црногорску репрезентацију низу играча који нису добили шансу у Србији.

„Увек сам се трудио да узмем оно што Србији не ваља - Владимир Волков, Владимир Божовић, Милан Јовановић, Никола Дринчић, Адам Марушић, Марко Симић.

„Сад смо узели и Уроша Ђурђевића - и узимаћемо, све док сам ја председник, јер нам је база веома мала."

Подгорица, октобар 2022.

Аутор фотографије, BBC/Aleksandar Miladinović

Потпис испод фотографије, Дрес фудбалске репрезентације Црне Горе

Проблем који брине Савићевића још боље се види када се погледа учинак црногорских клубова на међународној сцени.

Таворење у последњем рангу европског фудбала, испадања од тимова из земаља за које се није могло ни замислити да ће некоме са Балкана представљати проблем на терену, суморна су реалност црногорских клубова.

„Никоме није пријатно док гледамо како су сви у суседству направили бар корак напред.

„Клубови код нас праве екипу од сезоне до сезоне, долазе нам тимови из пуне сезоне, док су нама то прве утакмице, ко год нешто покаже - оде у иностранство, а нама долазе странци који нису на том нивоу."

Рођени нападач, Савићевић види проблем и у тактици која је супротстављена менталитету.

„Тренери улазе са страхом у утакмице, па их ја све питам ако не можемо да се испрсимо против Фарских Острва - против кога ћемо да се испрсимо!?

„Такође, да нисмо доносили правило о бонус играчима, црногорска лига би била најстарија лига на свету - и све је то до тренера, али и људи који воде клубове и немају разумевања да процес траје."

'Српски фудбал је највише добио увођењем ВАР-а'

И у шестој деценији живота, Савићевићу фудбала није довољно.

Тачно зна распоред утакмица црногорске лиге, која се преноси на ком телевизијском каналу и, каже, труди се да одгледа готово сваку утакмицу.

Српски фудбал такође је понекад на његовом екрану.

„Звезду и Партизан највише гледам лети, док играју европске квалификације - то све одгледам, кад се вратим са барке.

„Гледам и дерби, европске утакмице у групама - не пречесто, али гледам."

Подгорица, октобар 2022.

Аутор фотографије, BBC/Aleksandar Miladinović

Потпис испод фотографије, Канцеларија Дејана Савићевића налази се у новој згради ФСЦГ, у којој је и модеран прес центар

Доминацију два београдска клуба сматра једним од највећих проблема српског фудбала.

„Трагедија је српског фудбала да никоме сем Звезде и Партизана, чак и кад су играчки могли да парирају, није било дозвољено да буду први.

„И онда се Звезда и Партизан међусобно оптужују за нерегуларност, а неко трећи не добије ни шансу - Војводина или Чукарички."

Док констатује да је проблем суђења један од највећих проблема модерног фудбала, Савићевић каже да је модерна технологија нешто што може помоћи да се лоша слика из прошлости промени.

„Српски фудбал је највише добио увођењем ВАР-а, иако и ту може нешто да се погреши, мада далеко мање.

„Клубови су се са правом жалили јер је било грешака, одлука које су биле дискутабилне, али је увођење ВАР технологије утицало да се број грешака сведе на минимум."

ВАР је систем камера распоређених око терена за чији су преглед задужене додатне судије које могу сигнализирати главном судији меча уколико му неки детаљ промакне.

'Фудбал ћу волети док будем дисао и отварао очи'

Иако га многи памте са терена, Дејан Савићевић се тамо - не би враћао.

„Не! Понекад ми се јави воља и жеља, али веома ретко."

Милано, 27. април 1994.

Аутор фотографије, Gary M. Prior/ALLSPORT

Потпис испод фотографије, Значајан део каријере Дејан Савићевић провео је у италијанском Милану

Сличне су му емоције и када се помене могућност да из функционерске фотеље седне на тренерску клупу.

„Немам вољу, тренерски посао је јако тежак посао.

„Много је тешко кад зависите од других, а то је случај кад немате широку базу, играче на располагању."

Једини тренерски задатак у његовој каријери тако остаје вршење дужности селектора Југославије (односно Србије и Црне Горе), најпре као дела селекторске комисије, а онда и у самосталном мандату.

Две деценије касније, Савићевић не жали што ће то време остати упамћено по болним поразима од Азербејџана, немогућности репрезентације да се квалификује за велика такмичења, четири победе и десет пораза у седамнаест утакмица на клупи.

„Сигурно ће то остати једини тренерски задатак.

„Немам неки комплекс да бих исправљао било шта - десило се, идемо даље."

Хелсинки, 6. јун 2003.

Аутор фотографије, PASI AUTIO/AFP via Getty Images

Потпис испод фотографије, Дејан Савићевић у улози селектора Србије и Црне Горе

Две деценије у фотељи за њега нису велико оптерећење.

„Ја у канцеларији нисам много, нисам ту као професионалац, не радим за плату, а комуникације су направиле да можеш да будеш било где на свету. "

На питање докле ће бити први човек црногорског фудбала, у функцији на коју је последњи пут изабран 2021. на нови мандат од четири године, одговориће веома искрено.

„Видећемо, то одређују околности - политичке околности, а видите и сами како све иде.

„Бићу докле будем имао већину, јер нико без већине није могао да влада, а ја ово радим из љубави и задовољства и неће бити смак света кад више не будем председник."

Лежерно, у стилу карактера који га је пратио читаву каријеру, лаконски ће закључити:

„Ја за дан после имам варијанту од кад сам завршио каријеру.

„Са 35 година сам обезбедио деци и себи егзистенцију, а наћи ћу неку занимацију - фудбал ћу свакако волети док будем дисао и отварао очи."

Presentational grey line

Пратите нас на Фејсбуку,Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]