Светско првенство у фудбалу 2022: Од Шукера и Бобана до Модрића и Ракитића, у чему је тајна успеха Хрватске

Давор Шукер и Лука Модрић

Аутор фотографије, Getty Images

Потпис испод фотографије, Давор Шукер и Лука Модрић
    • Аутор, Арсеније Миленковић
    • Функција, Новинар-сарадник

Било да су на турнире стизали у својству фаворита из сенке, било аутсајдера, фудбалери Хрватске су успевала да на терену буде конкурентни баш свим ривалима.

Највећи успех на Светским првенствима Хрвати су остварили 2018. пласманом у финале и освајањем другог места на турниру после пораза против Француске (4:2).

Овај резултат надмашио је претходни највећи успех, када су 1998. на Светском првенству у Француској Хрвати заузели треће место.

Предстојећи турнир у Kатару донеће нови изазов и прилику да Хрватска покаже резултатски континуитет који је у претходним циклусима недостајао.

Учешће на турниру „Ватрени" почињу утакмицом против Марока (23. новембар), а противници ће им у оквиру групе Ф бити и Kанада (27. новембар) и Белгија (01. децембар).

Luka Modric

Аутор фотографије, EPA

Потпис испод фотографије, Лука Модрић

Лидер и најбољи играч репрезентације Хрватске, Лука Модрић, најавио је у разговору за сајт ФИФА да ће му предстојеће првенство у Kатару бити последње такмичење у дресу националног тима:

„Људи ме често питају зашто и даље наступам за репрезентацију уместо да се усредсредим на клуб. Репрезентација је нешто јако посебно за мене.

„Нема већег гушта него играти за своју државу. Опроштај ће бити невероватно тежак.".

Хрватска на Мундијал у Kатару долази као 19. екипа на ФИФА ранг листи.

Kада и како се десило да Хрвати буду у самом врху репрезентативног фудбала и повремени учесници завршница Светских првенстава?

Енглеска '96

Прво велико такмичење на које се Хрватска пласирала било је Европско првенство у Енглеској одржано 1996. године, на коме их је, пре свих, Давор Шукер предводио до пласмана у четвртфинале.

Последњи меч у групној фази против Португала одлучивао је о томе која екипа ће се, као првопласирана, у нокаут фази укрстити са Чешком, а која са Немачком из групе Ц.

Двема екипама које ће, испоставиће се, обе играти финале турнира у Енглеској.

После убедљивог пораза од Португала од 3:0, Хрватска је изгубила и против каснијих освајача турнира Немачке у четвртфиналу са 2:1.

Пораз који су ускоро имали прилику да наплате.

Француска '98

Репрезентација Хрватске 1998.

Аутор фотографије, Getty Images

Потпис испод фотографије, Репрезентација Хрватске 1998.

Хрватска је Мундијал у Француској дочекала мотивисана, добро расположена и феноменално уиграна.

Окосница тима припадала је истој или сличној старосној генерацији фудбалера ('68-69), стасавали су и постајали играчи једни уз друге.

Роберт Просинечки, Звонимир Бобан, Давор Шукер, Славен Билић, Роберт Јарни - сви они били су саиграчи још од кадетских селекција Југославије.

Посебној динамици у тиму доприносило је и присуство на клупи једног од највећих мотиватора међу тренерима - Мирослава Ћире Блажевића.

Човека који је кроз каријеру безброј пута показао луцидност и храброст, можда најбоље описује ситуација из периода док је седео на клупи швајцарског Грасхоперса почетком осамдесетих година прошлог века.

Наводно, Блажевић је после три везане утакмице без датог гола у шпиц послао резервног голмана, који је ово поверење вратио и постигао два гола на поменутој утакмици.

Са ове временске дистанце пре ће бити да је у питању урбана легенда.

Можда је тако, али Ћиро Блажевић свакако је довољно харизматичан да оваква прича завреди пажњу, макар била и једна од многих измишљотина прошлих времена.

Тренер свих тренера, како у Хрватској зову Блажевића, имао је на располагању веома талентован и компактан тим.

На терену је апсолутни лидер тима био Звонимир Бобан, тадашњи играч средине терена италијанског Милана.

Поред великог фудбалског умећа, Бобан је у балканској јавности остао упамћен и по ударању полицајца на утакмици Динамо - Црвена звезда у Загребу у мају 1990, када су на стадиону Максимир избили инциденти у праскозорје распада социјалистичке Југославије.

Имали су Ватрени незабораван турнир - са другог места у групи прошли су у даљу фазу такмичења.

У осмини финала победили су репрезентацију Румуније, а у четвртфиналу наплатили стари дуг из 1996. тријумфом над Немачком од 3:0.

У полуфиналу играла је Хрватска са Француском, а „главни кривац" за неуспех у том мечу (2:1 за Француску) био је Лилијан Тирам.

Штопер Француске у тој утакмици постигао је једина два гола у дресу репрезентације и тако послао Хрватску у борбу за треће место против Холандије.

Последњи меч на првенству Хрватска је одиграла добро и славила, чиме је направљен највећи успех хрватског репрезентативног фудбала све до сребрне медаље на Мундијалу у Русији 2018.

Kриза: 2002 - 2014.

Хрвати су на Светским првенствима у Јапану и Јужној Kореји (2002) и Немачкој (2006), у најмању руку резултатски подбацили.

Неубедљива игра, смена генерација и мањак континуитета у селекторском раду само су неки од фактора који су пресудно утицали на то да Хрватска два пута за редом заузме треће место у групној фази такмичења и пропусти пласман у даљу фазу.

Пораз од Енглеске (5:1) у квалификацијама за наредно првенство (2010.) и реми против Украјине (2:2) скупо су коштали репрезентацију Хрватске.

Мундијал у Јужноафричкој републици било је први на који се популарни Ватрени нису квалификовали после три узастопна учешћа и означио је крајње време за смену генерација у националном тиму.

Светско првенство у Бразилу (2014) искоришћено је за подмлађивање тима и пружање шансе неким новим мајсторима на највећој фудбалској позорници.

Сазрели су Лука Модрић, Иван Ракитић, Марио Манџукић и Иван Перишић, а селектор Нико Kовач на првенство је повео и младе Шимеа Врсаљка, Марцела Брозовића и Анту Ребића.

И поред неуспеха на турниру и још једног трећег места у групној фази, овога пута иза домаћина, Бразила и Мексика, Хрватска на првенству 2014. није деловала ни слабо ни неуиграно.

Напротив.

Изгледало је као да Хрватска развија баш онакве играче какве модеран фудбал и захтева - физички спремне, агилне и технички перфектно потковане фудбалере, без обзира на позицију на терену коју покривају.

Будућност је била светла и ништа јој није могло стати на пут.

Чак ни нова промена на клупи националног тима.

Први међу једнакима

Златко Далић, актуелни селектор Хрватске

Аутор фотографије, EPA

Потпис испод фотографије, Златко Далић, актуелни селектор Хрватске

Хрвати су од проглашења самосталности (1990) променили 12 селектора, од чега су свега тројица на клупи издржала дуже од две године - Мирослав Ћиро Блажевић (1994-2000), Славен Билић (2006-2012) и Златко Далић (2017-).

Србија је променила исти број селектора националног тима у 13 година краћем периоду.

Златко Далић је у октобру 2017. преузео позицију селектора од Антеа Чачића и одмах орочио мандат - ако се Хрватска не пласира на Светско првенство, поднеће оставку.

Испоставиће се да за оваквим потезом хрватског стратега није било потребе јер је пласман обезбеђен.

После победе над Грчком у последњој фази квалификација, Далић је са Ногометним савезом Хрватске (ХНС) склопио нови уговор и мирно поведе играче пут Светског првенства и испоставиће се највећег успеха у историји хрватског, али и регионалног репрезентативног фудбала.

Русија 2018

.

Аутор фотографије, Getty Images

Мундијал у Русији 2018. био је специфичан по много чему.

Први пут у историји, коришћена је видео технологија (ВАР) за решавање спорних ситуација и то је била једна од главних тема током целог шампионата.

А у табору Хрватске велику пажњу изазвао је Никола Калинић, тада нападач италијанског Милана.

Њега је селектор Далић одстранио из тима још у групној фази такмичења, после прве утакмице са Нигеријом (2:0).

При резултату од 2:0, Kалинић је одбио да уђе у игру и тако себи букирао карту за ранији повратак са Мундијала.

„Пријавио је да има проблем са леђима и да није спреман.

„Исту ствар је урадио у припремним мечевима против Бразила и Енглеске.

„Прихватио сам то мирно, зато што су ми потребни спремни и здрави играчи на које тим може да рачуна", објаснио је Далић тада у изјави хрватским медијима.

Оваква одлука изазвала је низ коментара и реакција у хрватској јавности - чинило се да је исти број оних који подржавају одлуку и оних који је критикују.

Ипак, само фудбалери - једини од којих се очекивало да остану прибрани и професионални су испунили очекивања.

Хрватска се после три победе у групној фази такмичења пласирала у осмину финала са максималних девет бодова.

У нокаут фази такмичења падале су, после продужетака, редом: Данска (1:1, 3:2 у пенал серији) у осмини финала, Русија (2:2, 4:3 у пенал серији) и Енглеска (1:1, 2:1 после продужетака).

Mario Mandzukic

Аутор фотографије, Getty Images

Потпис испод фотографије, Манџукић постиже гол за победу против Енглеске у полуфиналу СП 2018.

Меч са Енглезима био је највећи тест за хрватску селекцију, али и прилика да одиграју максимално растерећено.

Енглески медији су данима уочи утакмице писали да се фудбал враћа кући и подсећали на истоимену навијачу химну, прогласивши њихову репрезентацију за фаворита.

Сасвим је могуће да је управо таква атмосфера допринела да увек борбени Хрвате изађу на терен још мотивисанији.

Енглези су боље почели утакмицу и голом Кирана Трипијеа стигли до вођства, али је у 68. минуту изједначио Перишић и одвео Хрватску у продужетак.

Овога пута Хрвати, нису дозволили да утакмица оде у пенал серију.

Марио Манџукић је почетком другог продужетка донео предност Хрватској и, испоставиће се, поставио крајњи резултат меча.

Хрватска је остварила највећи успех у историји пласманом у финале, а постала је тек друга репрезентација која је успела да преокрене меч полуфинала пошто је губила на полувремену (после Аргентине 1990. против Италије).

Финале Светског првенства 2018. играли су на стадиону Лужњики у Москви против највећег фаворита за освајање турнинра и пре његовог почетка, Француске.

Меч је завршен победом Фрацуске од 4:2 (2:1), а Триколори су тако поновили успех из 1998.

На организаованом дочеку репрезентације у Загребу после освојеног сребра на Мундијалу у Русији било је, према проценама полиције и званичним подацима, више од пола милиона људи.

Лидерство као стил игре

Модрић

Аутор фотографије, Reuters

Потпис испод фотографије, Модрић

Тешко је сетити се екипе од 11 играча која је направила велики успех, а да у њој нема барем једног вансеријског појединца који је своју екипу и водио до истог.

За Хрватску фудбалску репрезентацију на Мундијалу у Русији била су то тројица фудбалера - Лука Модрић, Иван Ракитић и Марцело Брозовић.

Исто онако како су двадесет година раније у Француској превагу за Хрвате доносили Шукер, Просинечки или Бобан.

Давор Шукер и Лука Модрић

Аутор фотографије, Getty Images

Потпис испод фотографије, Давор Шукер и Лука Модрић

Сличност између ове две генерације фудбалера треба пре свега тражити у њиховом присуству на терену - лидерске способности, борбеност и техничка поткованост.

Навика побеђивања. Способност да се пружи максимум у кључним тренуцима. Мирноћа у тренутку хаоса.

Проналажење сигурног додавања у мору ризичних. Бирање најбоље од много солидних опција у игри. Познавање и разумевање навика саиграча. Трчање. Много трчања.

Уз то, када везни ред једне репрезентације предводе играчи Барселоне (Ракитић), Реал Мадрида ( Модрић) и Интера из Милана (Брозовић) у једначину успеха треба урачунати и континуитет игара на највишем нивоу и навику побеђивања.

Иван Ракитић

Аутор фотографије, Gettyimages

Потпис испод фотографије, Иван Ракитић

Па ипак, као што су се неумољивом завршницом, међу феноменалним играчима Хрватске издвојили Давор Шукер (први стрелац турнира 1998. у Француској) и Звонимир Бобан (плејмејкер, „мозак" екипе), сличну ствар, поновио је и Лука Модрић.

Популарни Лукињо, како му тепају навијачи Реал Мадрида чији дрес носи од 2012, са тим клубом је освојио све и то неколико пута - од чега чак пет трофеја Лиге шампиона.

У дресу Хрватске је диктирао је темпо, стварао шансе, постизао голове.

Феноменалну сезону крунисао је освајањем сребрне медаље са селекцијом Хрватске у Русији, а освајач је и највећег индивидуалног признања у фудбалу - Златне лопте за 2018.

Посебно занимљив може бити податак да су и Давор Шукер и Лука Модрић били играчи Реала из Мадрида у тренутку када су водили репрезентацију Хрватске до медаља на Светском првенству.

Уз то, обојица су исте године када су освајали медаље на Светском првенству, бронзу (1998.) и сребро (2018.), били освајачи Лиге шампиона са Реалом.

Славље фудбалера Хрватске после победе над Енглеском у полуфиналу Мундијала 2018.

Аутор фотографије, @HNS_CFF

Потпис испод фотографије, Славље фудбалера Хрватске после победе над Енглеском у полуфиналу Мундијала 2018.

Постоје и они који ће рећи да нису само фудбалски разлози утицали на добар резултат Хрватске на Мундијалу 1998. у Француској.

Да је мотивација била велика јер је држава била млада. Јер су времена била турбулентна.

Па ипак, ако су политика и социологија заиста играле фудбал 1998. године - како онда објаснити 2018. и још већи успех у Русији?

Времена за Хрватску одавно више нису турбулентна, бар не на исти начин.

Национални понос и идентитет јесу важне и велике ствари и увек ће на репрезентативним такмичењима играти улогу, али не могу играти фудбал.

Када Хрватска фудбал препусти мајсторима које из генерације у генерацију успева да створи, када има јасно испрофилисане улоге и задатке у тиму, она прави резултате.

Grey line

Погледајте видео

Потпис испод видеа, Чувени Марадонин дрес продат за 8,4 милиона евра
Grey line

Пратите нас на Фејсбуку,Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]