Корона вирус и фудбал: Осимова Југославија и тимови који су остали без титуле због нефудбалских ствари

Ливерпулу мало фали, налази се на максимално две победе од прве шампионске титуле у 30 година.

Тренер Јирген Клоп је прошле сезоне повео Црвене на пут славе у Лиги Шампиона - то је шести тријумф клуба у најбољем европском такмичењу - али крај дугог чекања на успех код куће наводно би надмашио то достигнуће.

Међутим, будући да је свуда фудбал отказан због корона вируса, постаји могућност да ће Ливерпул остати ускраћен за титулу коју заслужује због невероватне сезоне.

Британска влада - и сами клубови - остају решени да заврше започето.

Али уколико Премијер лига и влада не буду успели да нађу безбедан пут напред, Ливерпул из сезоне 2019/20. би могао да се придружи групи тимова који су остали ускраћени за круну и за које сви одреда питају: 'Шта би било?'.

Генерација Евертона у периоду од 1984. до 1987. године - европски шампиони који то никад нису постали?

Средином осамдесетих најперспективнији тим из Мерсисајда био је Евертон. Млади тим Хауарда Кендала стигао је експресно до титуле у лиги у сезони 1984/85 са 90 бодова, 13 више од Ливерпула.

Те сезоне су освојили још Куп победника купова у Ротердаму, успут победивши минхенски Бајерн, а троструку круну им је ускратио чудесни гол Нормана Вајтсајда у финалу ФА купа.

Тог лета Кендал је додао Гарија Линекера шампионској екипи за покушај освајања титуле првака Европе.

Али наде „Карамела" за освајање Купа шампиона распршиле су се још пре него што су се развиле.

Око 150 километара даље и две недеље после њиховог тријумфа у Ротердаму, 39 људи је умрло, а 600 било повређено током финала Купа шампиона између Ливерпула и Јувентуса.

Невоље са масом кулминирале су јуришем навијача Ливерпула ка навијачима италијанског тима, који су били набијени уза зид и он се срушио.

Инцидент је довео до тога да енглеским клубовима буде забрањено учешће у европским клупским такмичењима на пет година.

Евертон је изгубио титулу последњег дана 1986. године, а титулу је вратио 1987. Обе сезоне завршио је са освојених 86 бодова.

У том периоду су Куп шампиона освојили Стеауа из Букурешта, Порто и ПСВ Ајндховен, поставивши тако питање шта је могло да се деси, поготово у сезони 1985/86?

Енглески представници били су доминантни у Купу шампиона скоро 10 година и, попевши се у сам врх енглеског фудбала, Евертон би био тежак противник за свакога.

Четворица играча из њихове прве поставе започела су четвртфинале Светског првенства у ком је Енглеска изгубила од Аргентине Дијега Марадоне 1986. године, укључујући Линекера који је освојио Златну копачку.

Линекер, који је отишао у Барселону и играо 1990. у поразу Енглеске од Немачке полуфиналу Мундијала, описао је овај тим Евертона као најбољи у ком је играо.

Југославија 1987-1992. и после - санкције одузеле прилику на Светском првенству

Дејан Савићевић, Драган Стојковић, Роберт Просинечки, са Давором Шукером, Предрагом Мијатовићем и Звонимиром Бобаном у успону - Југославија с почетка деведесетих можда је најинтригантније питање 'Шта би било?' модерног фудбала.

Многи од врхунских тимова европског клупског фудбала деведесетих су имали играче са Балкана.

Освајач Светског јуниорског првенства у фудбалу 1987. године, Југославија је стигла до четвртфинала у Италији 1990.

Али две године касније, санкције Уједињених нација ускратиле су Југославији место на Европском првенству после избијања грађанског рата.

Напети односи између шест република уједињених под заставом Југославије на крају су прерасли у етничке сукобе.

Током периода изузећа, и Еуро 1992. и Светско првенство 1994. остали су без једног истински великог тима.

Данас је добро познато, Данска која је позвана у последњи час као замена тријумфовала је мимо свих очекивања 1992. године.

Међутим, Светско првенство 1994. године оно је које је могло да доведе овај тим до великих победа.

У финалу Лиге шампиона 1994. године, Савићевић, заједно са Бобаном у сјајном тиму Милана, предводио је растављање Барселоне Јохана Кројфа на саставне делове.

Два месеца касније, Бугарска је стигла по полуфинала Светског првенства на леђима Христа Стоичкова, када је победник Бразил морао да се ослони на голове Ромарија.

Иако је финале било сусрет тешкаша Бразила и Италије, многи од редовних великана нису успели да се квалификују или су подбацили на самом првенству.

Сувише је непознаница да би са сигурношћу могло да се каже како би прошла Југославија, али би било веома забавно гледати овај тим док покушава да освоји Светског првенство.

Засебни балкански национални тимови поново су се појавили у квалификацијама за Еуро '96, играчи сада расути у пет земаља.

У Француској 1998. године, Хрватска је завршила на трећем месту, а СР Југославија стигла до осмине финала.

Харас Ел Ходуд 2012 - нереди осујетили ретку шансу за славу

Првог фебруара 2012. године, масовни нереди избили су после утакмице египатске лиге између Ал Масрија и Ал Ахлија на стадиону Порт Саид.

После истраге и санирања последица немира, влада је обуставила читаву националну лигу.

Упркос огромним финансијским ризицима са којима су се суочавали многи египатски клубови тог времена, влада није успела да омогући безбедне просторе за наставак игре.

У време суспензије, Харас Ел Ходуд налазио се на врху табеле, са бодом предности у односу на тадашњег првака Африке, Ал Ахлија са утакмицом мање.

Тим из Александрије на изненађење многих, налазио се на врху, будући да претходних година није стизао до горње половине табеле у лиги којом су доминирали великани из Каира.

Ал Ахли освојио је претходних седам титула, а кад се лига коначно наставила, освојио је лигу 37. пут.

Нестабилност у Египту значила је да се професионални фудбал није поново играо све до 2013-14. године, а за Харас Ел Ходуд био је то повратак међу екипе које каскају за осталима.

Нема много примера широм света да је лига била обустављена и да није могла да се врати, а још мање да није дозвољен ниједан други шампионат или нижа лига са стране у време суспензије.

Ово је један од њих - а хоће ли ускоро бити још један?

Барселона 2009-2011 - наде за прву троструку круну у Лиге шампиона руши небеска интервенција

Кад је Пеп Гвардиола преузео вођство над Барселоном у лето 2008. године, његов тим се придржавао Кројфове филозофије Тоталног фудбала, са Лионелом Месијем, Андресом Инијестом и Ћавијем који су предводили овај узбудљиви тим.

У наредне три сезоне, Барселона је освојила хет трик лиге и две Лиге шампиона. Али да није било ретког природног феномена, Барселона је могла да обезбеди и жељени хет трик европских купова и сврста се уз Кројфов Ајакс из 1971-73.

У пролеће 2010. године, један вулкан на Исланду закочио је Европу у месту.

Дошло је до ерупције и облаци вулканског пепела остали су да висе над континентом, изазвавши озбиљан заостај саобраћаја.

Барселона је морала да прибегне дводневном путовању аутобусом на полуфинале са Интером из Милана.

Чак би и ветерани мегааутобуске руте Абердин-Лондон имали проблема са вожњом од преко 1.000 километара кроз јужну Европу, а већина би се сложила да то баш није идеална припрема за једну фудбалску утакмицу.

Интер је код куће победио са 3-1, довољно да стигне до финала, где је победио Бајерн из Минхена. Шта би се десило да је Барселона могла нормално да се припреми за реванш?

Победили су већ Интер и играли нерешено с њим у групним фазама такмичења и нису показивали много знакова опадања стандарда. У овом случају помоћ за Интер буквално је пала с неба.

Поновно освајање Лиге шампиона годину дана касније, самоуверено добивши Манчестер Јунајтед други пут за три године, био је последњи наступ овог Барселониног тима.

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]